Pevač Nikola Urošević Gedža / fotografije: dragan todorović

Dan kupine, a na Stavama pod Medvednikom >

Oj, Srbijo, lepotice

Tamo, i do potoka, bilo je 13, neka bude više, gajbica kupine, ‘vamo, i do bine, stajalo je puno, neka bude više, prononsirani’ DS ljubitelja toga jagodičastog voća, a pod šatrom su umetnice, sa goli i namazati guzovi, na crvenom traktorčetu, menjale sve brzine

Valjevo, od tih i čuvenih privredno-turističkih et kulturnih manifestacija, ima Dan maline u Brankovini. Međutim, od toga, nekom vizijom, ostalo samo ime. Poslednjih godina, drugom vizijom, u prvi plan i centar je stavljen Dan kupina, na Stavama, koje baš ispod Medvednika. Ove godine Grad bez ostatka stao iza kupine, predočeno da Valjevo siti generalni pokrovitelj, a da predsednik Organizacionog odbora nameštenik DS koji direktor gradske Direkcije za poljoprivredu. Taj što predsednik od Organizacioni odbor javno rek’o da Ova manifestacija ne podrazumeva samo promociju proizvodnje kupine već i promociju sela i poljoprivrednika tog kraja, koji svojim angažovanjem doprinose da ona iz godine u godinu izgleda sve bolje. Taj još rek’o da Manifestacija Grad košta samo stotinak hiljada dinara, a da je ostatak, do pet-šest hiljada evra, uz učešće meštana, skupljen od brojnih donatora, koji su se, vele, rado odazvali na cirkularno pismo gradske vlasti.

KAIŠ NA MALI STOMAK: Stave, malo mesto, selo pod Medvednikom, uz regionalni put, od Valjeva, za Pecku, Ljuboviju, nekoliko kafana, ostalog što treba bude i ima. Preko puta škole seosko igralište za fudbal, napred, na prirodno uzvišenje, sposobna krovna bina, sa oni reflektori, po igralištu, u dva reda, i ko pod konac, štandovi sa izlagačima. Jedan red beli čadori, drugi ukrovljene na žuto tezge. Šta ima na ti izlagački takoreći punktovi, ima vez, ima šljive, ima kupinovo vino, razne pite i kolači, ima čajevi, ima razno slatko, još veza od razno predivo, drugog i jašta nego tradicionalnog duboreza... Do borove šumice i potoka ceo red gajbi kupine, čitavi’ trin’es’ gajbica, dobro, da ne bude baksuz, više od trin’es’ gajbica. Iza gajbica, u tu borovu šumicu, do taj potok, sprema se gulaš, sprema se kupus, okreću se na ražnju prasići, to, vele, takmičenje u spremanju gulaša i ostalog mesa.

Reporter uze istraživački ‘oda, na školi, gde edukacija o kupini, državna zastava, ‘vamo, na bini, dužni beli transparent, piše Dan kupine, ima, na taj transparent, i plavi plodovi kupine u zeleno lišće. Ima i pano, dvodelni, na kome sponzori, donatori, organizatori, Direkcija za izgradnju Kolubarskog okruga, Krušik, Dunav osiguranje, Nova Srbijanka, Telenor, Vodovod, Fudbalski savez, SZR Zebra, Republička privredna komora, Benzinska pumpa Pričević, pekara Patak, mesara Laza, Lasta Valjevo... još ti’ prijatelja, generalni pokrovitelj Grad Valjevo.

Novinar stane, tek da se uslika sa umetnik Nikola Sprem’te se sprem’te četnici Urošević, nastavi obilazi svu tu veliku ponudu. Jopet obiđe one bele čadorčiće sa mešpajz razni, opazi jednu sa Paorsku torbu, iz Banata stigla, izložila kuvan kukuruz, mast, slaninu, kuvana jaja, sve tako stigne do šumice i gajbica kupine, koje krupne ko oraji orasi, pita pošto, momak uz gajbicu odgovori da otkupljuju po 40 dinara. Tu se nađe i edukovana novinarka jedna sa prava pitanja, novinar sazna šta je to potrebno za uzgajanje kupine, ima l’ edukacije, kako proizvođači zadovoljni sa cenu...

Kroz sve to prođe cura devojka za koju rekoše da glavna, DS predsednica Mesne zajednice, reporter kako treba osmotri, crna pa farbata kosa, bijeli poširok kaiš preko malog stomaka. Cura sa poširok bijeli kaiš preko malog stomaka ode prema bini, tamo i levo, na to prirodno uzvišenje, već pristig’o prvi čovek od ovaj kraj, rodom i podrijetlom sa susednog brda, sami direktor generalni Željeznica Srbije, član Predsedništva DS, predsednik OO DS Valjevo, gradski odbornik... Milovan koga zovu Mića Marković. Milovan što ga zovu Mića u neki razgovor, tu još tije prononsirani DS ljubitelja kupine, tu DS gradonačelnik Valjeva, tu Onaj DS što predsednik od Organizacioni odbor, tu jedna DS crne kose, sa bijeli biseri, sa suknju koja se, otpozadi, šnira i ozgo i ozdo. Ta ne propušta ni jednu Našu manifestaciju, iako sad u Beograd, član Republičke izborne komisije plus direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, ta ti uvijek prva kad je u pitanju lični doprinos Našoj stvari. Oko Milovana što ga zovu Mića, koji i dalje u taj razgovor sadržajan, još ti’ DS državni’ časnika, oni’ koji prisutvom na terenu pokazuju da su spremni za odgovorne i časne dužnosti, tu DS predsednik Okružnog odbora, tu DS direktor Direkcije za izgradnju, uz njega i jedna šatirana što Zadužena za evropske integracije, tu i jedan što šofer, nameštenik Komunalne policije, lice na službi u Parking servisu, persona koja ovi’ dana dežurna u Stranci, jedan kome pos’o da bude tu...

TERAM DŽADI BLIŽE: Sa bine, preko onaj golem razglas, pustiše Kaži svima sele, Srbi se vesele/ kaži svima rode, Srbi kolo vode, MZ predsednica uze da se maje po bini zastrtoj plavim itisonom, bi neko kolo, na binu stupi DS Gradonačelnik, Onaj što predsedava u Organizacioni odbor, primače se i Milovan što ga zovu Mića, presta muzika, uze traje to mahanje rukama, izađoše dva ženska voditelja u tu nošnju. Prva reče, Čast mi je i zadovoljstvo da vas pozdravim ispred MZ Stave, i da vam se zahvalim što ste došli u ovako velikom broju na Četvrtu po redu privredno-turističku manifestaciju Dan kupine, ili kako smo je nazvali Kupinijadu. Javi se i voditeljka broj dva, reče ko sponzori, da pokrovitelj Grad Valjevo, najavi mladu predsednicu Mesne zajednice.

Pred mikrofon stupi mlada DS predsednica u svoju u crno farbatu kosu, zadenu palčeve za bijeli poširoki kaiš koji je opasivaše preko malog stomaka, pa sve iz glave reče, Dobar dan i dobro došli, MZ Stave čine čet’ri sela, ima 48 domaćinstava, od toga ima zdravstvenu ustanovu, poštu, ambulantu, školu osnovnu i razne trgovinske radnje. Kroz naš kraj protiče reka Obnica, imamo planinu Medvednik i put Valjevo–Ljubovija. Naše poznate ličnosti su Ilija Birčanin i Milić Kedić. Posle nadahnute predsednice nadahnuto se javi i DS gradonačelnik Valjeva, Evo nas tradicionalno na Stavama, gde smo izabrali da jednu izvanrednu voćku predstavimo i da je promovišemo. Drago mi je da vas vidim u ovolikom broju, jer je to znak da manifestacija jača...

Onda bi taj program, izađoše deca sa recitaciju, svoju predstavu, časni DS ljubitelji kupine u svakom redu i poretku udariše u obilazak, sve sa Onu sa beli biseri, suknju što se otpozadi šnira i uzbrdo i nizbrdo, stigoše do gajbice sa kupinu, gde svi i ponaosob pohvališe svaku gajbicu. Neki obiđoše i gulaš, pohvališe i gulaš, kupus, meso na žaru, Šaram ćilim vijugama, dođi dragi jarugama muziku. Sa bine najaviše narodnog pesnika Srbu Simeunovića, u njega poemu, da se zabeleži: Bolan ležim ispod kruške/ Klonule su želje muške/ Na rogonji zvoni zvono/ Baldis’o sam, u ljubavi šljon’o/ Ljuta rana Stanina je reka/ Njena nedra apoteka Melemi se milovanjem prave/ Zagrljeni siđosmo na Stave... Da se zabeleži Srbe još, Bradavice berem ko maline/ Rakolji se bajagi i joguni/ Grudi su joj ko vrući somuni/ Ja polapan, ona ljupka/ Šašoljim je oko pupka/ I sjurdah se u postidu tminu/ Bliza ruke niz butinu/ Ljubi dragi, stiskaj jače/ Riče krava sa Kuljače...

Narodni pesnik Srba, što u radno vreme, kao patronažni medicinski brat, po terenu pokaziva dojiljama kako da doje, dobi nepodeljene aplauze i ovacije, voditeljka najavi pevačku grupu "Kolubarke", koje su obišle pola Srbije, osvojile mnoge nagrade. Izađe grupa prestarije žena, bi jedna mnogo dobra, Čuvam ovce, teram džadi bliže/ Jutros dragi iz armije stiže... Po programu bi još recitacija, još folklora, rekoše da se pripremi Nikola Urošević Gedža. Na binu izađe estradni umetnik Nikola Urošević Gedža, viknu Zdravo zemljaci moji, pa viknu, pa zapeva, Oj Srbijo lepotice, Oj Srbijo lepotice... pređe na svoj Marširala, marširala kralja Petra garda repertoar. Usred Gedže neko reče ručak, bi ručak u zbornici Osnovne škole, gulaš, kupus salata, to pečenje, ‘ladno pivo. Svi DS časnici prisutni, još kojekoga, niđe Glavnog, niđe Milovana što ga zovu Mića, niđe One DS nameštenice u crnu frizuru, bijeli biseri, suknju što se šnira o’zdo i o’zgo. Za pretpostaviti da im organizator spremio, da im se nađe u veliko i toliko rukovođenje. Mora se jesti, pa onda rukovoditi.

Jopet na to napolje. Na bini uze da se pripremi i onaj umetnik estradni Ojdanić Era, reporter se prepusti da ga reka ljudi onom džadom po sred Stava nosi. Posle škole, prva pa desno dupla šatra, jedan deo valjkast, a drugi sa na dve vode krov. Neka navala, samo čuješ Ajmooo živooo. Kad unutra, kad unutra mila majko, samo što počelo. Unutra uteran pravi traktor. Crveni. Uterat pravo do muziku. Muzika na podijum mali, pevačica sa šešir u polju, samo čini Oj Milice čobanice... samo čini Tandrčak, tandrčak, vreteeeno, a do muziku, a do traktor mila majko, na mali podijum, dve skoro gole, ma šta skoro, jedna u belu, druga u pirgavu oskudnost, dve gole cure sa neku mast namazate guzice. Nema tu još gostiju, će bude, takoreći zagrevanje, jedan sa čašom krenuo kud ga oči vode, dig’o ruke pa sve veli, Odi dedi. Muzika se odvrnu, Mašinica, stari dreš/ što me ljubiš kad n’umeš, na centrifugu se uključiše umetnice sa namazatim i golim guzicama, upališe i traktor, motor do bine, pa kad to sve stade da trese i turira mila majko, Što me ljubiš, što me gnjaviš/ Kad ne znaš da daviš... Sve što bilo na džadi nagrnu unutra, uze cokće, kolači oči, briše znoj...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

DODIR S PRIRODOM: Lepotice i traktor,...
  • ...Stepanović Dragica i...
  • ...i živa muzika pod drvetom
  • ETO I NJE: Pobednička kupina i vlasnici
  • PIKNIK POD MEDVEDNIKOM: ...
  • ...Spaček i čipka

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net