<< VESTI | | 23.02.2015 11:53

(Videti takođe: Srbija na dinamičkom grafikonu MMF)

DOKUMENTI >

The IMF is watching you

Bord direktora MMF-a odobrio Aranžman iz predostrožnosti sa Srbijom.

Šta sadrži stand-by aranžman sa MMF 2015?

Šta piše o Memorandumu vlade i u Pismu o namerama upućeno MMF-u

Šta će raditi s 500 preduzeća

Tender za Telekom

Restrukturiranje Elektroprivrede Srbije (EPS) i poskupljenje struje

Srbijagas: razdvajanje distributivne sekcije

Železnice Srbije: posebna punička, teretna i infrastrukturna kompanija

Putevi Srbije: koncesije za Koridor XI

Kako je izgledao prethodni aranžman sa MMF-om

MMF odobrio Srbiji trogodišnji aranžman iz predostrožnosti

Bord izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda doneo je odluku o sklapanju trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom, saznaje RTS. Ponosan sam što je Srbija dobila priznanje za teške mere, kaže premijer Aleksandar Vučić.

Novi trogodišnji aranžman, prema najavama članova Vlade Srbije, neće podrazumevati novi zajam od MMF-a za jačanje deviznih rezervi Srbije, jer je Srbija dovoljno likvidna te joj kredit nije potreban.

Ponosan sam na to što je Srbija dobila priznanje od Međunarodnog monetarnog fonda i cele međunarodne zajednice za teške mere i naporan rad u prethodnom periodu, napisao je premijer Srbije Aleksandar Vučić na svom Tviter nalogu, javio je RTS 23. februara, popodne )

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić izrazio je 22. februar 2015. očekivanje da će Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na sutrašnjem sastanku odobriti Srbiji aranžman iz predostrožnosti.

Vučić je u izjavi agenciji Tanjug rekao da veruje da će Srbija dobiti odobrenje direktora MMF-a, kao i da će to će biti veliki signal investitorima da dolaze u Srbiju.

To je signal i za građane, da smo dobro radili i da smo, što je mnogo važnije, na dobrom i na sigurnom putu, poručio je premijer.

Vlada Srbije je, naveo je premijer, realizovala sve prethodne mere koje su važne za dobijanje aranžmana s tom međunarodnom institucijom.

Premijer je naglasio da Srbija preduzima jedan hrabar, težak, ozbiljan i odgovoran put, a aranžman sa MMF-om će biti signal da je to tako.

Prema njegovim rečima, na sastanak direktora ove međunarodne finansijske institucije otputovao je i njen predstavnik u Srbiji Daehaeng Kim.

Vlada Srbije u ovaj aranžman ne ulazi zbog novca, istakao je Vučić, već zbog programa i plana koji je napravila.

Aranžman sa MMF-om nam je potreban zbog sigurnosti, investicija, za odobrenje plana za budućnost, za garancije da se Srbija nalazi na sigurnom putu, istakao je Vučić.

Premijer je naveo i da je plan da se deficit budžeta u narednim godinama smanjuje.

Planirani deficit za 2015. godinu je oko milijardu i po evra, što je mnogo manje nego u prethodnim godinama, a mogao bi da bude i manji od planiranog, objasnio je Vučić.

On je dodao da već dogodine, deficit mora da se smanjuje i da Vlada Srbije neće biti zadovoljna sve dok deficit ne spadne na 500 miliona evra.

Kad se to dogodi, Srbija će spadati u red veoma uspešnih zemalja, kada je reč o budžetu i fiskalnom deficitu. Onda možemo punim plućima i punim jedrima da idemo u povećanje rasta, zaključio je premijer.

Šta piše o Memorandumu vlade i u Pismu o namerama upućeno MMF-u

DOKUMENT: Pismo o namerama vlade Srbije Međunarodnom monetarnom fondu, Memorandum o ekonomskoj i finansijskoj politici i Tehnički memorandum o razumevanju (Letter of Intent, Memorandum of Economic and Financial Policies, and Technical Memorandum of Understanding)

Šta će raditi s 500 preduzeća

U tački 29. Memoranduma vlada obećava da će osigurati rešavanje problema preko 500 preduzeća u portfelju Agencija za privatizaciju kroz privatizaciju ili stečaj, u skladu sa nedavno revidiranim neoliberalnim Zakonom o privatizaciji. Od avgusta 2014, prikupljena su pisma o zainteresovanosti za ove kompanije, a usvojen je akcioni plan za stečajni postupak za 188 kompanija početkom februara 2015. Na osnovu sporazuma sa Svetskom bankom, početkom februara 2015. će se pokretati stečajni postupci za preduzeća sa slabim izgledima za privatizaciju, istovremeno osiguravajući odluku vlade o adekvatnom budžeta socijalnih davanja umesto otpremnine, kao po zakonskim odredbama u Zakonu o radu.

Tender za Telekom

U tački 30. se govori o cilju da se privatizuju ili pronađe strateški partneri za veliki broj društvenih preduzeća i za projekte koncesije. Koristiće se sredstva prvenstveno za smanjenje javnog duga, ali je moguće i za finansiranje budućih finansijski održivih i investicionih projekata s visokim prinosima. Veličina investicija za finansiranje će se utvrditi u dogovoru sa osobljem Fonda. Za podršku radu telekomunikacionog sektora na strogo tržišnoj osnovi, pokrenuće se tender za privatizaciju Telekoma Srbije tokom 2015. godine ćemo eliminisati državna pomoć uključujući budžetske subvencije, državne garancije, kreditiranje iz budžeta ili bilo koje druge oblike javne podrške za Železaru Smederevo, a proizvođača čelika, i sprečavaju nakupljanje zaostale od ove kompanije (preduslov). Istovremeno, mi ćemo istražiti dugoročno koncesiono partnerstvo za upravljanje aerodromom u Beogradu i poslovanje Koridora XI.

U tački 31. vlada kaže da je osvećena restrukturiranja velikih državnih preduzeća da ograniči dodatne fiskalne troškove koji mogu nastati bez promene politike. Takođe će obezbediti adekvatne odredbe koje se tiču usluga. Posebno, će se fokusirati na električnu energiju, gas, železnicu i putare koji su među najvećim javnim preduzećima. Da sidro proces korporativnog restrukturiranja i set povoljan pravni okvir za reforme u sektoru energetike, odobrila je Narodna skupština u decembru 2014. novi Zakon o energetici u skladu sa direktivama EU. Da bi se sprovele potrebno korporativno i finansijsko restrukturiranje u svakom od ovih kompanija na srednji rok, će preduzeti sledeće korake:

Restrukturiranje Elektroprivrede Srbije (EPS) i poskupljenje struje

Vlada konstatuje da je 27. novembra 2014. godine, usvojen plan korporativnog restrukturiranja koji se fokusira na pojednostavljenju organizacione strukture i upravljanja i adekvatnom dimenzioniranju osoblja, da se izbegne potreba za državnom pomoći EPS-u u budućnosti. Takođe će podržati EPS u pripremi plana finansijskog restrukturiranja zasnovanog na poboljšanju naplate, povećanju efikasnosti, smanjenje troškova i povećanja tarifa, koji treba da bude usvojen od strane vlade do kraja marta 2015 (strukturalna odrednica). U tom smislu piše da će podržati EPS da zatraži povećanje cene električne energije za krajnje potrošače. Ovo, u kombinaciji sa akcizama, dovelo bi u ukupnom do poskupljenja od 15 odsto od 1. aprila, 2015.

Dodatna prilagođavanja će slediti u aprilu 2016. po potrebi. Nakon procesa restrukturiranja i finansijske konsolidacije, vlada predočava da će tražiti učešće manjinskog privatnog investiranja koje bi moglo dodatno da učvrsti održivost kompanije i osigura profesionalni menadžment. Proces restrukturiranja će biti pripremljen u bliskoj saradnji sa Svetskom bankom i EBRD. Ovi planovi će nastaviti da se realizuju 2016-2017.

Srbijagas: razdvajanje distributivne sekcije

Vlada piše da je usvojila planove za restrukturiranje preduzeća Srbijagas u decembru 2014. godine, koje uključuje okvir za razdvajanje distributivne sekcije. U skladu sa fiskalnim programom, kaže da će odustati od dela neosnovne imovine Srbijgasa i rešavanje problema kompanija koje su glavni izvor docnji: Železare Smederevo u februaru, Azotare i MSK do kraja marta, a Petrohemije do kraja aprila 2015. Kaže da će angažovati nezavisnog konsultanta radi razvijanja plana finansijskog restrukturiranja zasnovanog na poboljšanju naplate i povećanju tranzitne i mrežne takse, a plan će biti usvojen do kraja oktobra 2015, na vreme za ugradnju u budžet 2016. (strukturalna odrednica). Projektni zadatak za plan finansijskog restrukturiranja će biti pripremljen uz pomoć Svetske banke i EBRD. Ove mere će osigurati da se finansijski položaj Srbijagasa ne pogoršava dalje, tako da sadrži potrebu za dodatnim državnom pomoći u skladu sa fiskalnim programom.

Železnice Srbije: odvojena putnička, teretna, infrastrukturna i holding kompanija

Vlada kaže da je uspostavila tim za reformu željeznice (Railway Reform Steering Committee) koji vodi potpredsednik vlade a u koji su uključeni viši predstavnici iz relevantnih ministarstava entiteta, da bi definisala opšta uputstva o reformi. Železnička kompanija će biti razdvojena prema praksi EU na odvojenu putničku, teretnu, infrastrukturnu, i holding kompaniju do kraja marta 2015. godine. Radi podrške korporativnoj i finansijskoj reorganizaciji kompanije, imenovan je direktor i rukovodstva ove organizacije u januaru 2015. godine. Plan korporativnog restrukturiranja će biti usmeren na raspolaganje imovinom, optimizaciju mreža i racionalizaciju osoblja. Ono što je važno, teretna sekcija više neće dobiti subvencije i radiće na čistoj komercijalnoj osnovi od januara 2018. Za podršku tržišnoj konkurenciji, naknada za korišćenje infrastrukture će biti uvedena do kraja decembra 2015. Takođe će se nastaviti sa reorganizacijom i unapređenjem biznis planova za holding kompaniju, državne putničke i infrastrukturne kompanije da bi se striktno ograničila količina državne pomoći isplaćene na srednji rok. Blisko će sarađivati sa Svetskom bankom, EBRD i EU u određivanju optimalnih planova korporativne i finansijsko restrukturiranje, uz pomoć nezavisnih konsultanata.

Putevi Srbije: koncesije za Koridor XI

Predočava se da se spajanje Puteva Srbije sa Koridorima Srbije očekuje da bude završeno do marta 2015. godine i da će ono za rezult imati jednu kompaniju zaduženu za izgradnju i održavanje puteva u Srbiji. Dok očekuje efikasnost od operacije konsolidacije, takođe će preduzeti akciju na strani prihoda kroz preispitivanje adekvatnosti putarina i na strani rashoda uklanjanjem nefleksibilnosti ugovora o održavanju cene do marta 2016. godine. Uštede bi trebalo da rezultiraju nižim budžetom podrške u budućnosti. Takođe će ispitati opciju koncesija za izgradnju i održavanje Koridora XI. Planovi su korporativni i finansijsko restrukturiranje će se razvijati u bliskoj saradnji sa Svetskom bankom.

Ceo dokument: Serbia: Letter of Intent, Memorandum of Economic and Financial Policies, and Technical Memorandum of Understanding, sajt MMF 6. februara

Aranžman sa MMF-om veliki signal investitorima, sajt vlade Srbije

(Videti takođe: Transcript of a Press Briefing by Gerry Rice, Director, Communications Department, International Monetary Fund, Washington, D.C. Thursday, February 19, 2015 kako na pres brifingu u MMF-u portparol fokusiran na pitanja vezana za Grčku 19. februara nije imao ništa da kaže o Srbiji:

...So the flexibility is something that's always there to be discussed. But it needs to be discussed on the basis of specific data, details, policy proposals and we're not at that stage yet.

QUESTIONER: (Inaudible).

MR. RICE: About?

QUESTIONER: Serbia.

MR. RICE: Yeah, I'm not sure I have anything for you on Serbia. QUESTIONER: Well, Serbia has said that the IMF board is supposed to review their loan program on February 23rd but it also failed to sell its steel mill. So I'm wondering if that could pose a problem as that as one of the conditions?

MR. RICE: I'm going to respect your question and come back to you after the briefing.

QUESTIONER: Okay.

MR. RICE: Okay? Good. And I'm going to call it a day. Thank you very much. Thanks, everybody...)

O tome da je aranžman Srbije sa MMF-om veliki signal za investitore i da aranžman treba sklopiti ne zbog para već zbog sebe, govorili su u sličnim prilikama i prethodni ministri i funkcioneri. Videti dole: Šta sadži stand-by aranžman sa MMF 2015

Šta sadrži stand-by aranžman sa MMF 2015

Šta sadrži stand-by aranžman sa MMF 2015

Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je trogodišnji, SDR 935,4 miliona (oko 1,2 milijarde evra, 200 posto kvote) novi stend-baj aranžman za Srbiju. U saopštenju za javnost MMF-a se kaže da su srpske vlasti izrazile nameru da ga tretiraju kao program iz predostrožnosti.

Program se zasniva na tri glavna stuba: ozdravljenje javnih finansija; povećanje stabilnosti i otpornosti finansijskog sektora; i sprovođenje sveobuhvatne strukturne reforme, formiranje solidne osnove za otvaranje novih radnih mesta i povratak održivog visokog rasta.

Nakon odluke Izvršnog odbora MMF, David Lipton, prvi zamenik generalnog direktora i vršilac dužnosti predsjedavajućeg, je u saopštenju izneo ocenu da se srpska privreda suočava sa ozbiljnom fiskalnom neravnotežom i ukorenjenim strukturnim slabostima, u kontekstu sporijeg rasta i negativnih regionalnih prelivanja.

On saopštava da je MMF podržao program vlade kao priliku za povratak održivosti javnog duga, rebalans makroekonomske politike, poboljšanje otpornosti finansijskog sektora, i poboljšanje konkurentnosti i srednjoročnog potencijala rasta. Kaže da bi vlasti u Srbiji bi trebalo da budu pohvaljene za jačanje kredibiliteta reformskih planova i preduzimanje teških, ali neophodnih mera u 2014, uključujući reforme u oblasti rada i penzionih reformi.

Visok i rastući javni dug Srbije zahteva fiskalnu konsolidaciju u narednom periodu. David Lipton ocenjuje da je prikladan fiskalni paket vlade, koji ima za cilj da postavi odnos duga i BDP na silaznu putanju od 2017. Fokus na smanjenju potrošnje, smanjenje državne pomoći, i minimiziranje fiskalnih rizika koji proističu iz državnog vlasništva preduzeća nije zagarantovan. Fiskalni program će takođe biti unapređen poboljšanjem javnog okvira finansijskog upravljanja.

Iznosi ocena da fiskalna konsolidacija stvara prostor za postepeno ublažavanje monetarne politike, koja će podržati domaću tražnju kao fiskalni stimulans. Tempo prilagođavanja monetarne politike treba da uzme u obzir spoljne uslove finansiranja i evoluciju inflatornih očekivanja. Fleksibilnost kursa ostaje važan amortizer za Srbiju i devizne intervencije treba da ostanu ograničene na prekomernu kolebljivost.

Očuvanje stabilnosti finansijskog sektora i jačanje njegove otpornosti će štititi ekonomski oporavak. Specijalne dijagnostičke studije treba da verifikuju zdravlje banaka i politiku finansijskog sektora. Sveobuhvatna strategija za rešavanje visokih problematičnih zajmova bi pomogla da se očisti bilansi i poboljša finansijsko posredovanje. Nedavne reforme u bankarskom sektoru će poboljšati efikasnost sistema i ublažiti fiskalne rizike.

Privrženost vlasti široko zasnovanim strukturnim reformama je dobrodošla. Široka reforma državnih preduzeća, posebno velikih, biće kritična za smanjenje državne pomoći i ograničavanje opterećenja za budžet. Poslovnu klima je potrebno unaprijediti radi privlačenja novih investicija, otvaranja novih radnih mesta, i srednjoročnog rasta. "

Najnovija ekonomska kretanja

BDP Srbije u 2014. godini je ograničen zbog nastavka pada domaće tražnje, teških poplava i slabe ekonomske aktivnosti među trgovinskim partnerima. Visoka stopa nezaposlenosti i dalje je jedan od najvećih društvenih problema, kao hronična strukturna rigidnost i dalje ugrožavaju sveukupnu konkurentnost privrede. Recesija u 2014. je bio treća u poslednjih šest godina.

Javni dug, naglo je porastao na neprijatno visoki nivo, i uprkos nekim naporima fiskalne konsolidacije u poslednjih nekoliko godina, fiskalni deficit je porastao na 6,6 odsto u 2014, zbog visoke državne pomoći za gubitaše i obaveznu potrošnju. Javni dug dostigao nivo od preko 70 procenata BDP-a u 2014.

Tri glavna stuba programa su:

• Snažna fiskalna konsolidacija tokom perioda trajanja programa i rebalans politike fiskalnog prilagođavanja, već započet krajem 2014., u velikoj meri se zasniva na suzbijanju obavezne potrošnje i smanjenje državne pomoći državnim preduzećima (DP). Čvršća fiskalna pozicija će stvoriti prostor za ublažavanje monetarne politike, koja će podsticati kreditni rast u privredi. Neke od najznačajnijih mera, koje se odnose na penzije i plate u javnom sektoru, već su uvedene u 2014. ili su uključene u budžet 2015.

• Jačanje finansijskog sektora. Program ima za cilj da podrži stabilnost finansijskog sektora i otpornost i da poboljša finansijsko posredovanje. Mada je bankarski sektor (sastavljen uglavnom od stranih banaka) ostao adekvatno kapitalizovan i visoko likvidan, zajmovi su značajan izazov. Rešavanje problema visokih problematičnih zajmova (nonperforming loans NPLs) će biti ključno za poboljšanje kreditne sposobnosti potencijalnih korisnika kredita i povećanje kredita za privredu. Srpske vlasti su posvećene izradi i realizaciji sveobuhvatne strategije za smanjenje nenaplativih kredita. Povećanje dinarizacije privrede je takođe jedan od ključnih ciljeva, kaže se u saopštenju MMF-a

• Jačanje konkurentnosti i rast. Strukturne reforme su od suštinske važnosti za poboljšanje potencijala za rast. Postoje tri široka prioriteta koje treba sprovoditi na srednji rok: otvaranje novih radnih mesta; poboljšanje poslovnog okruženja i konkurentnosti; i lividacija i reforma preduzeća u stečaju, sa ciljem znatnog smanjenja broja tih preduzeća (prva grupa od oko 500 preduzeća je predviđeni za lividaciju ili privatizaciju). U pogledu otvaranja novih radnih mesta, srpske vlasti su već preduzele važne korake sredinom 2014. godine, izmenama Zakona o radu radi uklanjanje demotiviraje za zapošljavanje, i čineći zapošljavanje fleksibilnijim. Važna mera u podsticanju investicija je prepravljanje regulatornog okvira za izdavanje građevinskih dozvola, u cilju pojednostavljenja procesa.

(Izvor: IMF Executive Board Approves €1.2 billion Stand-By Arrangement for Serbia Press Release No. 15/67, February 23, 2015 )

A u narednom prilogu se možete podsetiti šta je sadržao prethodni aranžman sa MMF-om


 

DOKUMENT – Prethodni aranžan: Međunarodni monetarni fond Republika Srbija Aide Memoire Beograd, 9. februar 2012.

Slabljenje globalnog rasta i aktuelne turbulencije na finansijskim tržištima predstavljaju izazov za Srbiju. Nakon kratkogperioda oporavka, rast je usporio i nezaposlenost je dostigla veoma visoke nivoe. Reakcija ekonomske politike je bila generalno primerena tokom 2011. godine. Posebno treba reći da je fiskalnim automatskim stabilizatorima bilo omogućeno da deluju da bi dali svoj doprinos podršci ekonomskoj aktivnosti, a monetarna politika je ublažena u kontekstu smanjenih inflatornih pritisaka. Međutim, budžet za 2012. podrazumeva značajno viši dug nego što je fiskalno odgovorno, čime se potkopava glavni stub reformskogprograma podržanog Stand-By aranžmanom (SBA). Kao rezultat toga, odložen je završetakprve revizije SBA. Nastavak revizija SBA će zahtevati postizanje dogovora o zakonodavnim merama koje će eliminisati dodatnu potrošnju i povećanje duga. Mada je verovatno da će se to dogoditi tek nakon izbora, vlada je izrazila spremnost na održavanje deficita i povećavanje duga u skladu sa ciljevima SBA tokom preostalog dela svog mandata, u nameri da se doprinese očuvanju poverenja u održivost fiskalne politike. Preliminarno je dogovoreno da se misija MMF-a vrati u Beograd sredinom 2012. godine nakon izbora da bi razgovarala sa novom vladom o koracima koji su potrebni da bi se nastavile revizije programa.

I. Osnovne informacije

Nakon kratkog perioda oporavka, rast je zastao u uslovima slabljenja ekonomske aktivnosti u evrozoni. Podstaknuta uglavnom izvozom u EU, ekonomija Srbije je počela da se oporavlja u 2010. godini nakon pada u 2009. godini. Međutim, suočen sa negativnim efektima usporavanja rasta u svetu i u evrozoni, ekonomski oporavak u Srbiji je zastao od sredine 2011. godine. Stopa nezaposlenosti je porasla na preko 24 procenta i predstavlja jedan od ključnih razloga za zabrinutost u narednom periodu. Poverenje investitora u Srbiju se uglavnom održalo uprkos pogoršanju globalnog ekonomskog i finansijskog okruženja.

Reakcija ekonomske politike na usporavanje rasta i pad inflacije je bila generalno adekvatna tokom 2011. godine. Posebno treba reći da je fiskalnim automatskim stabilizatorima bilo omogućeno da deluju; rebalans budžeta za 2011. usvojen u oktobru zadržao je nepromenjene ciljeve u pogledu potrošnje uprkos nižim prihodima koji su prouzrokovani sporijim rastom, što je dovelo do višeg deficita nego što je bilo predviđeno prvobitnim budžetom. Monetarna politika je takođe ublažena u kontekstu nižih inflatorih pritisaka; NBS je snizila repo stopu za ukupno 300 baznih poena od aprila, čime je praktično poništeno prethodno pooštvaranje politike. Nakon što je početkom 2011. godine dostigla najviši nivo od skoro 15 procenata, očekuje se da će se inflacija približiti ciljanoj stopi Narodne banke Srbije (NBS) uz dozovljeno odstupanje u početkom 2012. godine.

Završetak prve revizije Stand-By aranžmana (SBA) odložen je zato što budžet za 2012. godinu nije u skladu sa dogovorenim fiskalnim programom. Fiskalni program za 2012. oko koga je postignut dogovor između misije MMF-a i vlasti u novembru 2011. predvideo je kao cilj fiskalni deficit od 4H procenta BDP-a i izdavanje domaćih državnih garancija ograničeno na oko 1 procenat BDP-a. Međutim, usvojeni budžet za 2012. uključuje i dodatno emitovanje javnog duga (uključujući državne garancije) i projekte finansirane iz domaćih izvora, u iznosu od skoro 2 procenta BDP-a.

Izvršenje u odnosu na ciljeve za kraj 2011. godine generalno je u skladu sa SBA, iako jedan kriterijum izvršenja i jedan strukturalni reper nisu realizovani (tabele 1-2). Kriterijum izvršenja za kraj 2011. godine koji se tiče fiskalnog deficita premašen je za 5 milijardi RSD, pošto je ograničenje potrošnje samo delimično nadoknadilo manjak prihoda. Većina strukturalnih repera za kraj 2011. godine takođe je realizovana, iako mera sveobuhvatnog praćenja državnih docnji tek treba da se operativno sprovede.

U narednom periodu očekuje se da će rast značajno usporiti tokom 2012. godine i dominiraju rizici nepovoljnijeg razvoja situacije. S obzirom na to da se očekuje da će se evrozona opet naći u recesiji, očekuje se da će BDP Srbije zabeležiti rast od samo !/г procenta tokom ove godine (tabela 3). Ova projekcija se poklapa sa prognozom NBS. Rizici po ovu prognozu se odnose na nepovoljniji razvoj situacije. Posrtanje rasta trgovinskih partnera Srbije, kao i smanjenje pozajmljenih izvora banaka zbog pritisaka na banke iz evrozone da povećaju propisani kapital, predstavljaće značajan negativni faktor po ekonomsku aktivnost u Srbiji. Pored toga, ekonomska aktivnost je i dalje ugrožena zbog velikih ukupnih potreba u pogledu finansiranja platnog bilansa i finansiranja javnog sektora. Mada su devizne rezerve i državni depoziti Srbije značajni, pokrivanje potreba za finansiranjem u slučaju ozbiljnog poremećaja na tržištu predstavljalo bi izazov.

II. Pitanja vezana za ekonomsku politiku

Srbija se suočava sa značajnim fiskalnim izazovima u narednom kratkoročnom periodu naspram dugotrajnih prepreka rastu. Održavanje racionalnih ekonomskih politika predstavlja najbolju opciju za svođenje negativnih efekata krize na najmanju moguću meru i ubrzanje strukturalnih reformi koje pomažu da se oslobodi potencijal za rast od ključne su važnosti za stvaranje uslova za održivi ekonomski rast.

A. Fiskalna politika

Projektovani fiskalni deficit za 2012. u uslovima nepromenjenih politika je za najmanje 1 procenat BDP-a viši nego što to predviđa fiskalni program dogovoren u novembru. Deo ovog jaza koji iznosi V procenta BDP-a posledica je nižeg rasta BDP-a, V procenta BDP-a potiče od niže osnove prihoda u 2011. godini, a ostatak od više potrošnje. Opšte uzev, na osnovu rezultata iz 2011. i novog makroekonomskog okvira za 2012. godinu, očekuje se da će fiskalni deficit dostići najmanje 5V procenta BDP-a, u poređenju sa 4V procenta predviđena fiskalnim programom dogovorenim u novembru 2011. godine, uz dodatni rizik da deficit bude veći zbog izvršenja lokalnih samouprava i JP Puteva Srbije, nediskrecione potrošnje i neporeskih prihoda (tabele 4a-b).

Utvrđivanje odgovarajućeg fiskalnog stava za 2012. zahteva pronalaženje ravnoteže između potrebe za kontracikličnim fiskalnim politikama i rizika koji proističu iz višeg javnog duga i potreba za finansiranjem budžeta. Pravilo o deficitu bi zahtevalo fiskalne stabilizatore kao odgovor na niži rast, da je javni dug ostao na niskom nivou. Međutim, očekuje se da će javni dug na kraju 2012. godine premašiti gornju granicu duga propisanu zakonom Srbije, kao i nivo koji se smatra odgovarajućim za tržišne ekonomije u razvoju (tabela 3). Pored toga, s obzirom na to da su potrebe za refinansiranjem već visoke, finansiranje viših deficita predstavlja problem. Stoga postoji potreba za kredibilnim srednjoročnim programom fiskalnog prilagođavanja da bi se povratila održivost duga kao ključni preduslov pre razmatranja višeg fiskalnog deficita u 2012. godini.

U ovim uslovima, fiskalni ciljevi dogovoreni tokom razgovora o prvoj reviziji u novembru u ovom trenutku ostaju nepromenjeni. U cilju održavanja poverenja tržišta u opredeljenje vlasti za fiskalnu disciplinu i posledičnog smanjenja rizika fiskalnog finansiranja, misija preporučuje da vlasti: (i) poštuju ciljeve u pogledu nominalnog fiskalnog deficita za kraj marta i kraj juna koji su dogovoreni tokom posete misije u novembru 2011. godine, što zahteva smanjenje tekuće diskrecione potrošnje republičke vlade u skladu sa nižim prihodima s obzirom na slabiji rast (tabela 1) i (ii) ne izdaju domaće garancije preko ciljeva definisanih u programu.

Odmah posle izbora treba usvojiti srednjoročni fiskalni program koji ima za cilj dovođenje duga na održiv nivo. Očekuje se da će javni dug ostati iznad zakonom propisane gornje granice od 2012. godine pa nadalje čak i ukoliko se fiskalna politika bude rukovodila pravilom o fiskalnom deficitu. Misija se stoga zalaže za politiku kojom će se dug spustiti na nivo ispod zakonom propisane granice od 45 procenata, kao što je predviđeno okvirom o fiskalnoj odgovornosti. Takođe će biti važno da se stvori fiskalni prostor za dodatnu investicionu potrošnju, koja je u baznom scenariju i dalje na relativno niskom nivou uprkos neodložnim potrebama u oblasti infrastrukture. Koraci u pravcu realizacije ovih ciljeva obuhvataju: (i) smanjenje subvencija i transfera; (ii) smanjenje mase zarada povrh onoga što podrazumevaju aktuelna pravila o indeksaciji; (iii) proširenje osnovice poreza na dobit preduzeća, dohodak građana i poreza na imovinu i (iv) povećanje stope PDV-a (koja je i dalje jedna od najnižih u regionu). Pored toga, trajna fiskalna konsolidacija bi trebalo da se pozabavi pitanjima kao što su reforma zaposlenosti u javnom sektoru (uključujući i zdravstvo i obrazovanje), racionalizacija državnih i društvenih preduzeća i penziona reforma (videti u daljem tekstu).

Kada srednjoročni program fiskalnog prilagođavanja bude usvojen, možda će biti prostora za kontracikličnu fiskalnu politiku. Zavisno od prirode ekonomskog usporavanja, kao i intenziteta i strukture srednjoročnog prilagođavanja koje vlada bude spremna da sprovede, što će povećati poverenje u opredeljenje vlasti za fiskalnu odgovornost, automatskim fiskalnim stabilizatorima bi moglo da bude dozvoljeno da delimično deluju tokom 2012. godine. U slučaju predizbornih fiskalnih popuštanja, potrebno fiskalno prilagođavanje tokom preostalog dela 2012. godine bi bilo veće.

Sledeća vlada bi trebalo da razmotri sveobuhvatnu poresku reformu koja obuhvata smanjenja direktnih poreza. Kao što je već pominjano tokom razgovora u okviru ranijih SBA, vlasti bi trebalo da razmotre sveobuhvatnu poresku reformu koja obuhvata smanjenja socijalnih doprinosa i povećanje indirektnih poreza i poreza na imovinu. Glavni ciljevi takve reforme bi bili da se pomogne u smanjenju fiskalnog deficita, podstakne konkurentnost sektora razmenljivih dobara, stimuliše otvaranje novih radnih mesta u formalnom sektoru i da se suzbije poslovanje u neformalnom sektoru. Takva reforma bi morala da bude pažljivo osmišljena u cilju izbegavanja regresivnog oporezivanja i posvećivanja posebne pažnje poreskoj upravi.

Reforme će biti potrebne da bi se dobio efikasniji, pravedan i fiskalno održiv javni penzioni sistem. S obzirom na to da su stope doprinosa za penziono osiguranje i transferi iz budžeta prema penzionom sistemu već na veoma visokom nivou i s obzirom na nepovoljna demografska kretanja u Srbiji, pred Srbijom se nalaze dve široke opcije u srednjoročnom periodu: drastično smanjenje stope zamene ili podizanje efektivne starosne granice za penzionisanje i unapređenje podsticaja na tržištu rada sa ciljem da se poveća broj obveznika po jednom penzioneru. U skladu sa reformskim naporima u drugim evropskim zemljama, druga opcija se smatra poželjnijom, pošto bi prva opcija možda podrazumevala smanjenje penzija na socijalno neprihvatljive nivoe. Naredna vlada i skupština će morati da, kao prioritet, preduzmu korake koji podižu efektivnu starosnu granicu za penzionisanje takođe zbog činjenice da podizanje starosne granice za penzionisanje i promene pravila o prevremenom penzionisanju treba uvoditi postepeno tokom više godina.

B. Monetarna politika i politika deviznog kursa

Mada postoji prostor za dalju relaksaciju monetarne politike, neizvesno globalno okruženje i predstojeći izbori razlog su za oprez. Od sredine 2011. godine, NBS je adekvatno snižavala referentnu stopu zbog pada inflacije u kontekstu umerenijeg inflatornog okruženja. Slaba perspektiva u pogledu rasta, pad inflatornih očekivanja i još uvek restriktivan stav politike (referentna stopa u Srbiji je još uvek najviša u regionu) ukazuju na to da postoji prostor za dalju relaksaciju. Međutim, znatni rizici iz evrozone i neizvesnost oko fiskalne politike razlog su za oprez pri daljem snižavanju kamatne stope.

C. Politike finansijskog sektora

Program usvojen u decembru 2011. sa ciljem pružanja finansijske podrške bankama treba da se ojača. Prema planu, banke mogu dobrovoljno da se prijave da prodaju svoje problematične kredite (NPL) Agenciji za osiguranje depozita ili da traže injekciju kapitala od države. Na osnovu nalaza stručnjaka za tehničku pomoć, misija preporučuje sledeće izmene programa: (i) uvođenje jedinstvenih standarda revizije koja treba da se sprovede pre prijavljivanja za program; (ii) ograničenje dokapitalizacije samo za održive banke; (iii) zahtev da privatni akcionari učestvuju u dokapitalizaciji privatnih banaka kao uslov za pomoć države; (iv) eksplicitno preciziranje da se problematični krediti kupuju po neto (a ne bruto) knjigovodstvenoj vrednosti koju su potvrdili revizori; (v) predviđanje većinskog državnog vlasništva nad akcijama ili zlatne akcije nakon dokapitalizacije ili kupovine problematičnih kredita i (vi) skraćenje progama na 6 meseci da bi se smanjile mogućnosti za zloupotrebu od strane banaka.

Potrebno je hitno rešavati pitanje sve većih problematičnih kredita u bankarskom sektoru. Srbija ima jedan od najviših nivoa problematičnih kredita u regionu. Visok nivo problematičnih kredita u knjigama banaka blokira resurse koji bi mogli da se upotrebe za kreditiranje. Potrebno je preduzeti određene radnje da bi se bankama pomoglo da očiste svoje bilanse, uključujući usvajanje zakona o faktoringu da bi se omogućilo nekreditnim institucijama da preuzmu naplatu problematičnih sredstava i ubrzanje sudskih stečajnih postupaka. Nedavne izmene i dopune zakona o porezu na dobit preduzeća mogle bi da olakšaju finansijsko opterećenje po banke pri otpisu problematičnih kredita.

D. Investiciona klima

Nakon izbora, vlasti treba da bez odlaganja pokrenu strukturalne reforme da bi se rešilo pitanje ključnih uskih grla kod rasta. Prelazak Srbije na efikasniju ekonomiju kojom dominira privatni sektor znatno kasni za najuspešnijim uporedivim zemljama u regionu. Da bi se uspešno približile nivoima dohotka iz EU, vlasti moraju da unaprede poslovnu klimu da bi se eliminisale distorzije i poboljšala fleksibilnost ekonomije, s posebnim akcentom na sledeće:

Deregulacija

Regulatorno opterećenje predstavlja veliku prepreku za brži razvoj privatnog sektora u Srbiji. Da bi rešila ovaj problem, vlada bi trebalo da: (i) završi realizaciju projekta "regulatorne giljotine"; (ii) unapredi analizu regulatornog uticaja novih predloga zakonskih propisa koji imaju uticaj na poslovno okruženje za privatni sektor; (iii) smanji i racionalizuje naknade i takse centralne i lokalne uprave, takođe u kontekstu racionalizacije računa sopstvenih prihoda i (iv) modernizuje poresku upravu i upravu carina radi maksimalnog dobrovoljnog poštovanja propisa na način koji pogoduje poslovnoj zajednici.

Reforma javnih poreduzeća

Fiskalne i kvazifiskalne operacije sektora javnih preduzeća postaju sve veće opterećenje po budžet. Da bi smanjila fiskalne rizike povezane sa javnim preduzećima i oslobodila njihova produktivna sredstva za privatni sektor, vlada bi trebalo da: (i) ubrza program privatizacije društvenih preduzeća koja se trenutno nalaze u portfoliju Agencije za privatizaciju i (ii) unapredi upravljanje i efikasnost velikih državnih preduzeća i na kraju privatizuje većinu njih putem privlačenja strateških investitora. Dodatni koraci koji treba da se preduzmu uključuju izvajanje i privatizaciju, kad god je to moguće, sporednih delatnosti najvećih državnih preduzeća; završetak korporatizacije najvećih državnih preduzeća; poboljšanje transparentnosti poslovanja državnih preduzeća putem redovnog objavljivanja njihovih finansijskih rezultata i jačanje profesionalizma rukovodstva i operativne nezavisnosti državnih preduzeća putem, pored ostalog, izbora rukovodioca isključivo na osnovu profesionalnih kriterijuma.

Tržište rada

Reforma zakonskog okvira tržišta rada je od ključne važnosti za podsticanje otvaranja kritično potrebnih novih radnih mesta u privatnom sektoru. Aktuelni propisi koji se odnose na tržište rada dovode do niske produktivnosti tako što štite radna mesta starijih radnika u delatnostima koje beleže pad aktivnosti, dok su mladi radnici zarobljeni na radnim mestima na određeno vreme. Prvi korak nove vlade u ovoj oblasti treba da bude implementacija dogovorenih izmena zakona o radu tako da: (i) obračun otpremnina bude zasnovan samo na stažu kod poslednjeg poslodavca i (ii) trajanje ugovora o radu na određeno vreme bude produženo sa jedne na tri godine. Kao što je navedeno u jednom od strukturalnih repera koji su uslov za odobrenje najnovijeg SBA, Ministarstvo rada je dostavilo ove izmene i dopune Socioekonomskom savetu. Ove reforme treba da pređu u narednu fazu tako što će se proslediti skupštini nakon izbora. Pored toga, treba preduzeti sveobuhvatnu reviziju drugih rigidnosti tržišta rada, aktivnih politika tržišta rada i kolektivnog pregovaranja, sa dodatnim reformama koje bi podržali strukturalni reperi u budućim revizijama programa.

III. Pitanja u vezi sa programom

Nastavak revizija programa će zahtevati dogovor u više oblasti. Preliminarno je dogovoreno da će se misija MMF-a vratiti u Beograd sredinom 2012. godine da bi razgovarala sa novom vladom o koracima potrebnim da se nastave revizije programa. To će zahtevati postizanje sporazuma o: (i) rebalansu budžeta za 2012. godinu kojim će se eliminisati dodatna potrošnja i emitovanje duga i, po potrebi, kretanje rashoda prilagoditi nižim prihodima; (ii) usvajanju srednjoročnog fiskalnog programa (u skladu sa odeljkom 10) i (iii) ubrzanju strukturalnih reformi (u skladu sa odeljcima 12-15 i 17-20)….

Tabela 1. Srbija: Kvantitativna uslovljenost po osnovu SBA, 2011-12. 1/ (videti i FOTO GALERIJI, kliknuti na sliku radi uvećanja) Tabela 2. Srbija: Strukturalna uslovljenost po osnovu SBA, 2011-2012.

(takođe možete videti tabelu u GALERIJI, kliknuti na sliku radi uvećanja) Mera

Ciljani datum

Status

Prethodne radnje

1. Podnošenje Skupštini budžeta za 2012. i pratećih propisa i usvajanje pratećih mera u

skladu sa programom.

16. decembar 2011. Nije ispunjeno

2. Donošenje odluke Vlade koja obuhvata formulaciju kojom se kaže da nijedan projekat

javnog i privatnog partnerstva neće biti realizovan bez pozitivnog mišljenja Komisije za

javno-privatno partnerstvo, a Komisija za javno-privatno partnerstvo ne daje pozitivno

mišljenje o projektu javnog i privatnog partnerstva bez pozitivnog mišljenja Ministarstva

Finansija.

16. decembar 2011. Ispunjeno

Strukturalni reper

1. Usvajanje plana upravljanja rizikom za 2012. koji je usmeren na segmente poreskih

obveznika (EBS/11/141, MEFP 19).

Kraj decembra 2011. Ispunjeno

2. Pooštravanje pravila uparivanja promena u rashodima i prihodima u Zakonu o

budžetskom sistemu (EBS/11/141, MEFP 16).

Kraj decembra 2011. Ispunjeno

3. Jačanje okvira kapitalnog budžetiranja (EBS/11/141, MEFP 17)). Kraj decembra 2011. Ispunjeno

4. Uvođenje strože finansijske kontrole najvećih državnih preduzeća, uključujući ciljeve u pogledu mase zarada (EBS/11/141, MEFP 25).

Kraj decembra 2011. Ispunjeno

5. Početak izveštavanja o mesečnim docnjama u plaćanju za sve subjekte konsolidovanog opšteg sektora države (EBS/11/141, MEFP 12).

Kraj decembra 2011.

[Nije ispunjeno]

6. Završena korporatizacija svih velikih državnih preduzeća (EBS/11/141, MEFP 25). Kraj decembra 2012. …

Novi strukturalni reperi

1. Uvođenje zaštitnih mera radi ograničenja fiskalnih rizika u zakonu o osnivanju razvojne banke koji je dostavljen Skupštini.

Kraj decembra 2011.

Ispunjeno

2. Dostavljanje Skupštini paketa poreskih promena usmerenih ka olakšanju restrukturiranja dugova privrede.

Kraj januara 2012.

Ispunjeno

3. Dostavljanje Skupštini nacrta Zakona o faktoringu. Kraj marta 2012. …

4. Završetak preispitivanja sopstvenih prihoda na nivou republičkog budžeta. Kraj marta 2012. …

2 Dodatni strukturalni benčmarkovi mogu da budu dogovoreni u kontekstu budućih revizija.

Tabela 3. Srbija: Odabrani ekonomski i socijalni indikatori, 2006-12.

200620072008200920102011
SBA Prel. Zahtev2012
1.
PoNrevizija Proj.
(% promena, izuzev ukoliko je drugačije navedeno)
Realni BDP3.65.43.8-3.51.01.83.01.50.5
Realna domaća potražnja (apsorpcija)4.810.24.8-8.9-2.01.51.40.1-1.4
Potrošačke cene (prosek)10.76.912.48.16.211.24.34.14.1
Potrošačke cene (kraj perioda)5.711.08.66.610.37.03.53.54.5
U(RSD, prosek)0.60.91.31.41.51.87.19.02.1
Stopa nezaposlenosti (u %)21.618.814.717.420.123.722.423.024.2
Nominalni BDP (u milijardama RSD)1,9622,2772,6612,7132,9883,3033,6153,5513,476
(% BDP)
Finansije opšteg sektora države
Prihodi44.244.042.842.341.039.439.339.840.0
Rashodi45.845.945.546.745.644.243.144.045.3
Tekući41.140.540.942.541.040.039.239.841.0
Kapitalni i neto krediti i pozajmice4.65.44.64.24.54.24.04.34.3
Neidentifikovane fiskalne mere 1/1.0
Fiskalni saldo (na gotovinskoj osnovi)-1.6-1.9-2.7-4.5-4.6-4.8-3.9-4.3-4.4
Strukturalni fiskalni saldo 2/-1.9-2.4-3.6-3.5-3.5-3.8-2.3-2.6-2.8
Bruto dug43.035.634.238.244.847.944.550.253.7
(Kraj perioda 12mesečna promena, %)
Monetarni sektor
Novčana masa (M1)37.125.3-3.88.7-2.216.713.69.18.6
Šira novčana masa (M2)38.425.39.621.813.910.111.112.19.9
Domaći krediti nedržavnom sektoru17.136.948.715.929.08.014.310.910.0
(Kraj perioda, %)
Kamatne stope (RSD)
Repo stopa NBS14.010.017.89.511.59.8
Stopa na depozite5.14.16.45.15.64.2
(% BDP,izuzev ukoliko je drugačije navedeno)
Platni bilans
Saldo bilansa tekućih transakcija-10.2-16.1-21.5-7.1-7.2-9.1-8.8-8.4-8.6
Izvoz robe22.022.322.820.725.626.128.527.827.2
Uvoz robe43.345.549.038.542.243.143.242.342.3
Robnotrgovinski saldo-21.4-23.3-26.2-17.7-16.5-17.0-14.7-14.6-15.2
Saldo bilansa kapitalnih i finansijskih transakcija32.018.616.811.12.814.07.28.76.4
Spoljni dug63.362.567.179.482.281.770.178.685.0
od čega: Privatni spoljni dug36.039.547.454.053.352.848.048.556.8
Bruto zvanične rezerve (u milijardama EUR)8.79.58.211.110.312.19.411.111.2
(u mesecima budućeg uvoza)6.66.37.79.07.28.35.86.97.2
(% kratkoročnog duga)294.5268.4162.3208.7194.2167.8137.1132.6131.8
(u % šire novčane mase, M2)112.484.574.790.180.791.177.575.084.3
Devizni kurs (RSD/EUR, prosek za period)84.180.181.994.1103.5102.0
Realni efektivni kurs (godišnja prosečna promena, u %;
+ ukazuje na apresijaciju)8.09.56.5-6.7-7.93.2
Socijalni indikatorii
BDP po glavi stanovnika (u USD)3,9575,3046,4855,4835,0725,956
Broj stanovnika (u milionima)7.47.47.47.37.57.6
Stopa apsolutnog siromaštva (u %)8.88.36.16.99.2
Izvori: Vlasti RS i procene i projekcije tima MMF-a. 1/ Jaz bi mogao da se zatvori putem mera navedenih u tački 16 Aide-Memoire. 2/ Fiskalni saldo korigovan da bi se uzeli u obzir automatski efekti proizvodnog jaza na prihode i potrošnju.

Tabela 4a. Srbija: Fiskalne operacije opšteg sektora države, 2009-2012. 1/ (milijarde RSD)

200920102011
Prva revizija (PoN)Izvr.2012
Prva revizija (PoN)Proj.
Prihodi1,1461,2251,3131,3031,4121,389
Porezi1,0001,0571,1351,1311,2061,188
Porez na dohodak građana133139151151160159
Doprinosi za socijalno osiguranje319324346347367373
Porezi na dobit313339384442
Porezi na dodatu vrednost297319340342363348
Akcize135152177171190187
Carine484439393433
Ostali porezi374644444746
Neporeski prihodi138159176169204199
Kapitalni prihodi110000
Donacije772322
Rashodi1,2681,3611,4671,4611,5641,574
Tekući rashodi1,1541,2261,3241,3221,4121,426
Plate i zarade302310337342360367
Robe i usluge211227245245253254
Kamata223446456765
Subvencije637885808692
Transferii556577610609646648
Penzije 2/387394423423454481
Ostali transferi 3/168183187186192167
Kapitalni rashodi93105116114138139
Neto budžetske pozajmice203027251410
Neidentifikovane mere 4/34
Fiskalni saldo (na gotovinskoj osnovi)-121-137-153-158-152-152
Finansiranje121137154158152152
Prihodi od privatizacije5972300
Ulaganja u kapital0-1-4-30-12
Domaći izvori229639191855
Banke-6081-18-42562
Račun Trezora-6015-50-505050
Poslovne banke0673286-48
HoV109581001020102
Otplata274443413750
Strani izvori4035117139134109
Programi42391017238
Projekti112135393141
Obveznice i krediti00103103112104
Otplata132532203244
Pretpostavke:
Uvećani fiskalni saldo 5/-143-138-158-163-152-152
Nominalni BDP (milijarde RSD)2,7132,9883,3593,3033,5513,476

Izvori: Ministarstvo finansija i procene i projekcije tima MMF-a. 1/ Uklučuje republički budžet, lokalne samouprave, fondove za socijalno osiguranje i Puteve Srbije. 2/ Bez isplata vojnih penzija iz republičkog budžeta. 3/ Bez isplata devizne štednje građanima, reklasifikovanih ispod linije. 4/ Ovaj jaz bi mogao da se zatvori putem mera o kojima se govori u tačci 9 Aide Memoire. 5/ Uključena otplata dugova Puteva Srbije, kao i dugova po osnovu penzija poljoprivrednika.

Tabela 4b. Srbija: Fiskalne operacije opšteg sektora države, 2009-2012 1/ (% BDP)

200920102011
Prva revizija (PoN)Izvrš.2012
Prva revizija (PoN)Proj.
Prihodi42.341.039.139.439.840.0
Porezi36.935.433.834.234.034.2
Porez na dohodak građana4.94.74.54.64.54.6
Doprinosi za socijalno osiguranje11.710.810.310.510.310.7
Porezi na dobit1.11.11.21.11.21.2
Porezi na dodatu vrednost10.910.710.110.410.210.0
Akcize5.05.15.35.25.35.4
Carine1.81.51.21.21.00.9
Ostali porezi1.41.51.31.31.31.3
Neporeski prihodi5.15.35.35.15.85.7
Kapitalni prihodi0.10.00.00.00.00.0
Donacije0.20.20.10.10.10.1
Rashodi46.745.643.744.244.045.3
Tekući rashodi42.541.039.440.039.841.0
Plate i zarade11.110.410.010.410.210.6
Roba i usluge7.87.67.37.47.17.3
Kamata0.81.11.41.41.91.9
Subvencije2.32.62.52.42.42.7
Transferi20.519.318.218.418.218.6
Penzije 2/14.313.212.612.812.813.8
Ostali transferi 3/6.26.15.65.65.44.8
Kapitalni rashodi3.43.53.53.53.94.0
Neto budžetske pozajmice0.81.00.80.80.40.3
Neidentifikovane mere 4/1.0
Fiskalni saldo (na gotovinskoj osnovi)-4.5-4.6-4.6-4.8-4.3-4.4
Finansiranje4.54.64.64.84.34.4
Prihodi od privatizacije2.20.20.10.10.00.0
Ulaganja u kapital0.00.0-0.1-0.10.0-0.3
Domaći izvori0.83.21.20.60.51.6
Banke-2.22.7-0.5-1.31.60.1
Račun Trezora-2.20.5-1.5-1.51.41.4
Poslovne banke0.02.21.00.20.2-1.4
HoV4.02.03.03.10.02.9
Otplata1.01.51.31.31.11.4
Strani izvori1.51.23.54.23.83.1
Programi1.51.30.30.50.60.2
Projekti0.40.71.11.20.91.2
Obveznice i krediti0.00.03.13.13.13.0
Otplata0.50.80.90.60.91.3
Pretpostavke:
Strukturalni fiskalni saldo 5/-3.5-3.5-3.7-3.8-2.6-2.8
Proizvodni jaz 6/-2.3-2.2-2.1-2.5-4.2-3.9
Uvećani fiskalni saldo 7/-5.3-4.6-4.7-4.9-4.3-4.4
Bruto dug 8/38.244.846.547.950.253.7
Nominalni BDP (milijarde RSD)2,7132,9883,3593,3033,5513,476

Izvori: Ministarstvo finansija i procene i projekcije tima MMF-a.

1/ Uključuje republički budžet, lokalne samouprave, fondove za socijalno osiguranje i Puteve Srbije. 2/ Bez isplata vojnih penzija iz republičkog budžeta. 3/ Bez isplata devizne štednje građanima, reklasifikovanih ispod linije. 4/ Ovaj jaz bi mogao da se zatvori putem mera o kojima se govori u tačci 9 Aide Memoire. 5/ Fiskalni saldo korigovan da bi se uzeli u obzir automatski efekti proizvodnog jaza na fiskalnu poziciju i socijalni transferi povezani sa finansijskom krizom.. 6/ Procenat razlike između ostvarenog i potencijalnog BDP-a.

7/ Uključena otplata dugova Puteva Srbije, kao i dugova po osnovu penzija poljoprivrednika.

8/ Za potrebe ove tabele, definicija javnog duga je šira od definicija u Zakonu o budžetskom sistemu i u Zakonu o javnom dugu. On obuhvata docnje države, dug lokalnih samouprava i dug koji je predmet pregovora.

( MEĐUNARODNI MONETARNI FOND REPUBLIKA SRBIJA AIDE MÉMOIRE1 Beograd, 9. februar 2012. )


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

<b>Tabela 1. Srbija: Kvantitativna uslovljenost po osnovu SBA, 2011-12. 1/</b>
  • <b>Tabela 2. Srbija: Strukturalna uslovljenost po osnovu SBA, 2011-2012. </b>

Predistorija odnosa Srbije (SFRJ, SRJ, DZSCG) s Međunarodnim monetarnim fondom

Bivša Sоcijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) bila je jedna od zemalja učesnica Bretonvudske konferencije (1944. godine) i zemalja osnivača Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Od svog osnivanja MMF je SFRJ odobrio 12 stand-by aranžmana. Najintenzivnija saradnja s MMF-om ostvarena je između 1980. i 1991. godine, kada je SFRJ odobreno sedam stand-by aranžmana u ukupnoj vrednosti od 3,5 milijardi specijalnih prava vučenja (iskorišćeno 2,7 milijardi). Prvi finansijski aranžman s MMF-om, u iznosu od 9 miliona SAD dolara, Jugoslavija je zaključila 1949. godine, a poslednji, u iznosu od 460 miliona specijalnih prava vučenja, 16. marta 1990. godine.

Odlukom Odbora izvršnih direktora MMF-a od 14. decembra 1992. godine konstatovano je da je SFRJ prestala da postoji, čime je prestalo i njeno članstvo u MMF-u. Istovremeno su utvrđeni uslovi pod kojima zemlje sukcesori (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Slovenija i SR Jugoslavija) mogu da naslede članstvo SFRJ u MMF-u. Od aktive i pasive SFRJ u MMF-u SR Jugoslaviji je pripalo 36,52%.

Regulisanje članstva 20. decembra 2000. godine

Odbor izvršnih direktora MMF-a je 20. decembra 2000. godine doneo odluku (Press Release No. 00/75), s retroaktivnim dejstvom od 14. decembra 1992. godine, da je SR Jugoslavija ispunila uslove za članstvo u toj instituciji.

Istog dana Odbor je SR Jugoslaviji odobrio 116,9 miliona specijalnih prava vučenja (oko 185 miliona dolara) u okviru "Hitne postkonfliktne pomoći", kao podršku programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije. Iz tih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 101,1 milion specijalnih prava vučenja, koji su joj Švajcarska i Norveška odobrile za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u.

Kao dalju podršku ekonomskom programu Vlade, Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je 11. juna 2001. godine stand-by aranžman u iznosu od 200 miliona specijalnih prava vučenja (oko 317 miliona dolara). Povlačenje sredstava bilo je uslovljeno uspešnim sprovođenjem dogovorenog programa stand-by aranžmana. Odobrena sredstva iskorišćena su u četiri jednake tranše. Stand-by aranžman je predstavljao osnov za pregovore o olakšanju duga Srbije i Crne Gore s poveriocima Pariskog kluba. Iskorišćena sredstva su otplaćena u periodu od marta 2004. do maja 2006. godine.

Uspešni rezultati ostvareni u sprovođenju prethodna dva finansijska aranžmana i dogovoreni ekonomski program stabilizacije i strukturnih reformi za period 2002–2005. godine omogućili su da se zaključi trogodišnji finansijski aranžman s MMF-om, pod nazivom Aranžman za produženo finansiranje. Ovaj aranžman odobren je 13. maja 2002. godine u ukupnom iznosu od 650 miliona SPV (oko 1.030 miliona dolara). Korišćenje odobrenih finansijskih sredstava uslovljeno je pridržavanjem dogovorenih kriterijuma izvršenja i sprovođenjem strukturnih mera. Na osnovu šest polugodišnjih revizija programa i pozitivnih ocena Odbora izvršnih direktora o ostvarenim rezultatima u sprovođenju ekonomske i finansijske politike, ukupno odobrena sredstva povučena su u 12 tranši. Poslednja tranša povučena je u februaru 2006. godine.

Republika Srbija nastavlja članstvo državne zajednice Srbija i Crna Gora

Nakon osamostaljivanja Republike Crne Gore, Republika Srbija je nasledila međunarodno-pravni subjektivitet državne zajednice Srbija i Crna Gora i nastavila njeno članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama.

MMF je 21. jula 2006. godine potvrdio (Press Release No. 06/161) kontinuitet Republike Srbije u odnosu na državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, kao i da Republika Srbija nastavlja članstvo s postojećom kvotom od 467,7 miliona specijalnih prava vučenja i svim pravima i obavezama koje proističu iz tog članstva.

U periodu od 2000. do 2006. godine, MMF je odobravanjem sredstava u okviru tri aranžmana: Hitne postkonfliktne pomoći, Stand-by aranžmana i Aranžmana za produženo finansiranje, u ukupnom iznosu od 966,9 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1.532 miliona dolara), značajno pomogao sprovođenju ekonomskih reformi u Republici Srbiji i uspostavljanju makroekonomske ravnoteže i stabilnih stopa rasta. Sredstva prva dva aranžmana otplaćena su u redovnim rokovima.

U uslovima stabilizovanja finansijske pozicije zemlje i kontinuiranog rasta deviznih rezervi, Narodna banka Srbije je, u dogovoru s MMF-om, u junu 2006. godine započela prevremenu otplatu sredstava odobrenih u okviru trogodišnjeg Aranžmana za produženo finansiranje. Poslednja rata sredstava prevremeno je otplaćena 15. marta 2007. godine, čime su otplaćena ukupno odobrena sredstva ovog aranžmana, u iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1.030 miliona dolara), i u potpunosti izmirene finansijske obaveze prema ovoj međunarodnoj instituciji.

Saradnja Republike Srbije s MMF-om odvija se u okviru redovnih konsultacija po članu IV Statuta MMF-a, na osnovu kojih ova institucija donosi ocenu o privrednoj situaciji zemlje i adekvatnosti mera ekonomske politike koja se primenjuje. ( Odnosi Republike Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom )

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net