Jedan glumac – Džon Vilkis But – je ubio Linkolna; drugi – Danijel Dej Luis – ga je oživeo
"Glasnogovornik brutalne iskrenosti"; VREME 1030
U izdanju Kulturnog centra Novog Sada upravo je iz štampe izašla nova knjiga Teofila Pančića Stanica fantomskih vozova, u kojoj su sabrani njegovi "najličniji" tekstovi. Predgovor za ovu knjigu, koji ovom prilikom prenosimo, napisao je Vladimir Pištalo
Venecijanci su pružili ruke sveznajućoj mašti. Ljudi su zobali svice i svetleli iznutra. Hladni zimski dan je postao San letnje noći. Ljudi su paradirali obučeni u sopstvene snove. Oko mene su šetale alegorije i živele metafore. Takvim slikama duša govori sebi u snu
Hodao sam tri sata u gradu svetala i štektavih vozova i šina i žica nad prugom. Setio sam se najlepše priče o postanku sveta koju znam. Po toj legendi Japan je stvoren božjim smehom. Neboderi su sijali u kiši i maglici iza stanice Šinđuku. Ja sam zijao u njih i smejao se. Kroz staklenu fasadu video se encefalogram jednog lifta koji pada i drugog koji se penje. I bio sam iza stanice Šinđuku. I svetla liftova su išla po pročeljima staklenih zgrada. I bila je kiša. I vozovi su vikali: Ura!
Kao Crni žbir u pesmi Haustora – reklame su svuda! Izloženi smo njihovim edukativnim plašenjima i ohrabrenjima, blistavim slikama i upornim ponavljanjima. One nam obično sa velikom pristrasnošću preporučuju određeni proizvod. Neke imaju metafizičke pretenzije. Neke ćaskaju o životu uopšte
Pišući Zimsko ljetovanje u svom malom dvorcu u Islamu Grčkom, Vladan Desnica se setio etikete italijanskog likera "Sangue Morlacco" – morlačka krv – na kojoj je naslikan idealizovan dinarski junak. Morlačka krv!… prolivena od Kandije do Metkovića. Slatko-gorka morlačka krv. Pa o tome valjda ovde i govorim
U šetnju sam nosio Merkurov štap koji razgoni senke. Upoznao sam svaku stopu ulice Lole Ribara. Pored Šumatovca beskućnik se spremao za spavanje. Reklama za nekakav medicinski preparat je gađala "Pravo u Centar Bola". U izlozima barova ljudi su sedeli kao na slici Dejvida Hopera Noćni sokolovi i zurili u noć
U Beogradu je, u osamdesetoj godini života, umro pisac Milorad Pavić, autor Hazarskog rečnika, jedan od najboljih srpskih pisaca dvadesetog veka
Uvek kad bih se zaglavio na zakrčenom Brankovom mostu, ili još goroj Gazeli, dok izduvni gasovi prodiru u kola, mislio sam na Mostove u delu Ive Andrića. Kako ono beše? Od svega što čovek gradi, u mojim očima nema ništa vrednije od mostova. Mudar si bio, učitelju