Prijatelj me je podsetio na još jednu arhetipsku rečenicu kojom se valjda potvrđuje sopstveni moralni kredibilitet: “I da se razumemo, ja nisam član ni jedne partije!”. Da se razumemo, nisam ni ja, ali to pripisujem svojoj starosti, a ne nekoj svojoj ljudskoj prednosti
Možda su u pravu oni koji smatraju da cela planeta “živi u vreme fundamentalnog interegnuma” u kome nema mnogo mesta za saosećanja, za tuđe jade, za motive da se drugima pomogne. Postoji li mogućnost da je postupanje mojih kolega iz Niša jednostavno deo onoga što Harare naziva “bezbožnom etikom”, gde moralnost znači “duboko razumevanje za patnju” i potrebu da se “patnja smanji”. Hoću iskreno da verujem da jeste, posebno nakon izjave jednog od njih da bi “teško podneli da još neko umre čekajući na intervenciju”
Iako neću da verujem da se radi o nameri, automatski je izvršeno moje svrstavanje u onaj ekstremni kraj spektra "KiM rebusa" u kome se nalaze oni koji bi bez razmišljanja sve da priznaju, potpišu i daju, za razliku od druge krajnosti, u kojoj su oni koji ništa od toga ne bi učinili. Između te Scile i Haribde provlačiće se oni koji će odluke donositi
