Tokugava, Nobunaga, Tojotomi, Micunari, neki su od istorijskih likova pomoću kojih Nenad Simić u knjizi Samuraji, odjeci ratničkog sna (izdavač Zlatno runo, Beograd) opisuje uspon i pad ove vojničke, najvažnije klase feudalnog Japana, čije pripadnike većinom zamišljamo onako kako smo ih videli u filmovima
"Kad nemaš nikakav drugi nacionalni identitet, kada nisi utemeljen ni u jednom obliku kulture, kada još nemaš svoje ja a već imaš državu i zastavu, logično je da taj nedostatak pokušavaš da kompenziraš promjenom istorije. Čak i prisvajaš tuđi jezik i nazivaš ga svojim imenom"
"Treba i u najgorem trenutku podići glavu i reći: ovo je moja zemlja, ja sam častan čovek, sve što sam radio, radio sam za dobro svoje zemlje – i fukara me neće oterati iz nje. Nisam izdajnik zato što volim druge narode i borim se za pomirenje. Domovina se brani životom, slažem se s čika Ršumom. Svime što radiš. Životom. Ne smrću. Ne zakrvavljenim očima uz ‘sto za jednoga’. Ne rđavim kašikama. Ne patološkom mržnjom. I sigurno ne prvo klevetanjem, pa onda i smrću Olivera Ivanovića. Nemam razloga da se bojim, svima će nam suditi istorija. Buduće generacije još kako će znati ko su bili izdajnici i mučitelji sopstvenog naroda"
Hate poetry, format javnog čitanja privatnih pretećih poruka, mejlova, komentara, promovisan u Beogradu. Te poruke šalje grupa ljudi zadužena da unosi govor mržnje i u javni diskurs. A to nije slika prave Srbije, kao što nisu ni izbori
"Na vlasti su ljudi koji su dosta vešto presvukli politička odela maskirajući se u nešto amorfno, prilagođeno savremenosti. To nisu više oni brutalni četnici kakvi su bili pre dvadeset godina, već neki iskrivljeni neoliberali balkanskog tipa koji pokušavaju da ostvare određenu komunikaciju s evropskim zemljama"
"Separatistička propaganda pokušava da prikaže današnju Španiju kao frankističku. Ali, poslednje istraživanje nivoa demokratije u pojedinim državama tvrdi da je Španija na sedamnaestom mestu. Zašto ljudi veruju lažnim vestima i populizmu?"
Gledaju u vodu. Vraćaju u život. Gledaju za mrtve. Skidaju čini. Vlasi su nadaleko čuveni po vračanju i bizarnim običajima poput crne svadbe i otkopavanja mrtvaca. Danas, njihova sela su polunapuštena, a zbog siromaštva mnogi su postali gastarbajteri. Vlaški jezik se sve manje govori, a običaji zastarevaju. Ipak, iza kulisa moderne civilizacije ponegde i dalje živi duboko ukorenjeno osećanje da "ima nešto" u vlaškoj magiji
"Jedan od načina da se eksploatišu identitetske igre jeste da se društvo podeli u dve grupe ili nekoliko grupa koje određuju sebe tako što osporavaju legitimitet i postojanje druge grupe, toliko zauzete branjenjem sopstvenog identiteta od neprijatelja, da zaboravljaju na zajedničko dobro i blagostanje"
