Duh vremena: Od buntovnika bez razloga do kulturne stagnacije

Mnogo strasti, a malo ljubavi u životu Marlona Branda, glumačke legende XX veka

Povodom 100 godina od rođenja Marlona Branda, prethodnika buntovnika bez razloga i simbola “brutalnosti ili bešćutnosti mladosti”, koji je promenio stil glume u filmu, ovog proleća širom sveta, uključujući našu Kinoteku, ponovo se prikazuju njegovi filmovi Divljak, Tramvaj nazvan čežnja, Na dokovima Njujorka, Viva Zapata, Sajonara, Pobuna na brodu Baunti, Jednooki Džek, Kum, Poslednji tango u Parizu, Apokalipsa danas... To možda i nije izuzetak u vreme kulturne stagnacije i reciklaže proizvoda kulture, od akademskih visina do popularnih bestselera, od mode, frizura, filmova, knjiga, pesama, pop muzike, do političke teorije – kao da svi sada žive u nekoj verziji estetske 1993. ili 1983. ili 1973. ili 1963.

Rusija

Moskovski crni petak

Terorističkim napadom u Krokus siti holu na obodu Moskve u kome je stradalo mnogo ljudi, na krvavu scenu je izašla Vilajet Korasan i vratila u sećanje košmar Buđonovska 1995; 11. septembra 2001, Dubovke 2002, Beslana 2004. ili Bataklana 2015. Ovaj krvavi događaj po psihosocijalnim efektima je teži jer je deo složenog mozaika jedne veoma kompleksne ratne i svetske krizne atmosfere

Duboka država i Vikiliks

Džulijan Asanž na belom hlebu

Bio je ostavljeno dete pobunjenika iz 1970-ih; bežao je od poočima koji je bio manipulativni psihopata; išao u 37 škola, hakovao velike sisteme kao kakva “veličanstvena varalica” i imao košmare u kojima mu policija upada na zadnja vrata u pet ujutru; pronašao je izgubljenog oca čiji je buntovnički gen nasledio; osmislio je Vikiliks preko koga su otkriveni gigabajti neprijatnih tajni. Izazivao je duboku državu, živeo bez doma i postao otac u azilu; ležao je godinama u zatvoru bez suđenja, razboleo se i u kafkijanskoj završnici, uhvaćen u mreži paragrafa čeka izručenje i kaznu od 175 godina robije

Dosije “Vremena”: Jemen – pesak u plamenu

Bombardovanje bombardovane zemlje

U zemlji u kojoj traju rat bez kraja i neverovatno složene, promenljive i tragične prilike, Amerikanci po običaju ne propuštaju priliku da budu uvučeni u sukob protiv neprijatelja koga jedva da poznaju

Dosije “Vremena”: Pola planete na izborima 2024.

Crni labud i sivi nosorog u ćoravoj kutiji

Više od 3,7 milijardi ljudi ili 46 odsto svetske populacije, koja zajedno daje 54 odsto globalnog BDP-a, tokom ove godine će u 76 zemalja moći da bira predsednike ili poslanike. U izbornoj groznici će biti najveća sila na svetu (SAD); najmnogoljudnija država (Indija); najveći trgovinski blok (Evropska unija); najveća muslimanska država (Indonezija); najveća zemlja španskog govornog područja (Meksiko); teritorija mogućeg sukoba dveju najvećih supersila ovog veka (Tajvan); kao i u dve zemlje u ratu – Rusija i (možda)Ukrajina

Svet na PISA testu

OECD o školi, kovidu i ranim jadima

Kako je na oko 80 odsto od 1,6 milijardi đaka širom sveta uticalo zatvaranje škola zbog pandemije kovida između 2018. i 2022, što je bio najveći poremećaj obrazovanja od Drugog svetskog rata

Biografije

Henri A. Kisindžer, koga je voleo drug Mao

Diplomatski virtuoz koji je plivao između Harvarda i laboratorija korporacije Rand, “Niksonger” koji je preživeo Votergejt, plejboj Bele kuće, američki Meternik koji je otkrio Kiameriku, realista koji je govorio o “verodostojnosti”, “povezanosti” i “ravnoteži moći” i radio na udaljavanju nuklearnih sila od ivice ambisa, moralni relativista koji je pokrivao bombardovanje Vijetnamaca da bi prihvatili njegove koncepcije, supervizor nekoliko krvavih pučeva i veteran aktivan u 100, završio je život u 101. godini

Argentina

El Loco, koji budi lavove

Havijer Milei “počistio” izbore u Argentini – gurajući zemlju u nepoznato, prateći stope Donalda Trampa. Da li su njegove mlade pristalice iz srednjeg i nižeg sloja u besu glasale protiv svojih interesa

Kultura sećanja – Vek Marije Kalas

Patnja primadone koja je izgubila glas

Ponovo se oživljava priča o životu Marije Kalas, nevoljene ćerke grčkih imigranata iz Njujorka, koja je karijeru počela pod okupacijom u Atini, postala primadona u La Skali, Kovent Gardenu i Metropoliten operi, čašćena epitetom La Divina – Božanstvena. Bila je kapriciozna i žudela je za ljubavlju; bila je ozloglašena zbog nesrećne romanse sa Aristotelom Onazisom, bogatim i neukim brodovlasnikom. Taj će odnos isisati iz nje volju za životom; njen unikatni sopran – koji je uneo dramu u italijanski belkanto – počeće da bledi. Umrla je u Parizu, sama, a njenu su urnu ukrali, pa našli na ivici groblja Perlašez, a pepeo rasuli po Egejskom moru

Podsećanja: Moskva, oktobar 1993.

Crni dim Belog doma

Kako oceniti kad izabrani predsednik puca u izabrani parlament. I kako je u Rusiji uspostavljen predsednički sistem koji sada najžešće kritikuju neki od onih koji su njegovo uspostavljanje podržavali, zanemarujući ustavne istorijske i druge okolnosti

Kavkaz

Jesen jermenskog Arcaha

U velikoj igri s dalekim početkom, promenljivim tokom i nepredvidljivim krajem, jedno je izvesno: Jermeni su zbog straha od odmazde za samo nekoliko proteklih dana tragediju rata zamenili tragedijom progonstva. Masovno su napustili oblast koju neki zovu Karabah (“Crni sad”), a Jermeni Arcah (“Sunčana šuma”), svoju postojbinu u kojoj su neprekidno živeli od drugog veka pre nove ere do današnjih dana

Nepogode i libijska agonija

Poplava u Sahari

Nesreća nikad ne ide sama. Kako je oluja – koja je pogodila Grčku, Tursku i Bugarsku – izazvala u Libiji toliko više razaranja i hiljade žrtava, i kako je posledice nepogode pogoršao kobni spoj loših faktora – posledica rušenja režima 2011, građanskog rata 2011–2023, podeljenosti zemlje, korupcije, političkog haosa, zapuštanja “brana sa odloženim dejstvom” i razorne ćudi divljih voda u pustinji