U starim bosanskim pesmama bezmalo svi prizori su lepi: jedni odražavaju lepotu stvarnog, u drugima se peva o tome koliko bi svet mogao i morao da bude lep
Gle, već izbori! Još jedna prilika da čovek bude ošamaren, ali i da se uoči izjašnjavanja našeg izuzetnog stanovništva nasluša budalaština još i više nego kad nisu izbori
Šta se desilo sa slobodarskom i ponositom Srbadijom, zašto pokorno prihvata svaki novi zulum države, ima li naš Ustav ijedan paragrafčić za koji bismo se mogli uhvatiti u neravnopravnoj borbi, ako do potonje ikada i dođe?
Kako se primiče kraj moje karijerete, tako se malo-malo pa spomenem značajnih tema koje nisam obradio, jer su se divna stvorenja, rođena iz duha tragedije višestranačkih izbora, vazda nametala kao važna karika u evoluciji
I ova beleška u kojoj bih da se obračunam sa suvišnim biće samo još jedna item u moru items, još jedna izlišna stvar pridodata ionako pretrpanoj stvarnosti
Večiti rivali nastavili su i posle rata svoje besomučno, dosadno prvenstvo, samo u centru pažnje više nisu ratne pobede, ni ko je bio uspešniji etnički čistač, ni ko je više civila zatro, nego čiji su zločinci hrabriji
Nije li odveć dugo prošlost bila naša kuća? Toliko je slavna i veličanstvena bila da smo je uvek voleli više od tadašnjosti (sadašnjosti), sad nam možda prvi put ne tako davna prošlost, u kojoj smo i sami bili hiperaktivni, postaje neprijatna
