Fraze „izbora neće biti“ ili „aktivni bojkot“ dobre su za gusle u grupama istomišljenika na društvenim mrežama, ali nisu politika. Ona se vodi neumornom borbom za svaki glas u svakom gradu i selu. Nema drugog načina
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da će srpska trobojka biti „najpoznatija i najpopularnija zastava otpora u svetu.“ Opa! Zar to već nije bila 1999, baš kada je on sedeo u fotelji ministra za informisanje? I da li je zaboravio kako se sve završilo
Sudbinu dvogodišnje Danke Ilić saznali smo u četvrtak 4. aprila. Sudbina njenog tela i dalje nije poznata jer osumnjičeni za ubistvo odbijaju da kažu šta su uradili. Za to vreme, predsednik, policija i mediji divljaju po starom, prizivaju smrtnu kaznu i mrze Vlahe
Nije posao šefa države da bolni i mučnu događaj koristi za samopromociju... Njegovo je da izrazi saučešće i pošalje adekvatnu poruku društvu. Međutim, Aleksandar Vučić nikad nije propustio priliku da propusti priliku
Slučaj nestanka male Danke je rešen. Nismo ni sud ni tužilaštvo, nek im oni odrede kazne. Ali neka im mala, bespomoćna Danka dolazi u san i nek im bude pred očima na javi dok su živi. Imali su izbor. Njoj ga nisu dali
MUP-u je trebalo nedelju dana od nestanka devojčice da se oglasi na javnom servisu. U međuvremenu, niko nije propustio priliku da nestalo dete ne zloupotrebi za samopromociju. A Danke i dalje nema…
Miloš Vučević je prvi među nebitnima, a vlast i opozicija u pregovorima. Koliko predstojeći beogradski i lokalni izbori ove druge stavljaju pred dve opcije, obe loše? I zašto je bojkot najgore rešenje
Zastanite i razmislite kad nosioci vlasti i njihovi mediji udare u priče o poštenju, pravdi, istini, razvoju, patriotizmu, pristojnosti, Ustavu, zakonu i narodu. Niko od njih nije tu zbog pobrojanog. Naprotiv
Dvogodišnja Danka Ilić nestala je pre tri dana. Kolege i kvazi-kolege, sklonite se i umuknite. Bar jednom uradite ispravnu stvar. Već ste jednom dozvolili sebi da vas policija goni kao stado da bi mogli iz OŠ “Vladislav Ribnikar” da iznesu ubijenu decu. Šta je vama
Prva tri meseca ove godine naučila su nas da je u Srbiji ozbiljna veština preživeti porođaj, pa i sopstveno rođenje. Prošla godina naučila nas je da ne prežive svi osnovnu školu. A ni hodanje ulicom nije uvek moguće bez smrtnog ishoda. Ali, ovo što živimo nije i ne može da bude tragedija, jer uporno izbegavamo moralno pročišćenje
Stanimir B. je okončao život zbog zverske torture u ćeliji zatvora Padinska Skela – državne ustanove u koju nikad i nikako nije smeo da dospe. Pravo pitanje zato glasi: gde mi to živimo? Jer Stanimir B. je slika u ogledalu i društva i svih nas
Stara novinarska izreka kaže da nije vest kada pas ujede čoveka, nego kada čovek ujede psa. U današnjoj Srbiji sve je drugačije pa i ovo. Ovde je vest da čast, poverenje građana i lični integritet nisu na prodaju
