Prošlo je 44 godine od Titovog pogreba, koji se pretvorio u politički događaj svetskog značaja jer je okupio najveći broj državnika koji se ikada do tada sastao na jednom mestu. Na tužan, skaredan način treba podsetiti na to zbog sulude ideje da se poruši grobnica Josipa Broza, spomenik koji je jedan od simbola značaja glavnog grada Srbije
Vučićev kandidat za gradonačelnika Aleksandar Šapić bi da protera Tita iz Beograda. Još jednom je pokazao da mu, uz sve drugo, ni sagledavanje neke šire slike nije jača strana
Nakon Sajma i Generalštaba na najnoviju listu rušenja i preobražaja arhitektonskih znamenitosti Beograda dospeo je i Hotel „Jugoslavija“. Urbanistički terorizam, što reče pokojni Dragoljub Bakić, ne staje ni za tren
Parole koje su najčešće izvikivane 27. marta 1941. godine bile su „Bolje rat, nego pakt!“ i „Bolje grob, nego rob!“. Želje su nam se ispunile: dobili smo rat, dobili smo grobove, ali nam je zato Čerčil u ime slobodnog sveta odao priznanje da smo spasili dušu
Već na prvi pogled, knjiga vrvi protivrečnostima, kratke celine zapisivane su očigledno prema trenutnim raspoloženjima autora. Možda bi se izgubilo ono najvrednije – strast, izvesna nervoza, pošteno samoispitivanje – da je tematski logičnije sređena, hladne glave redigovana. Ja mislim da je dobro što je pred nas izašla kakva jeste
Često se piše da je Sava centar futurističko remek-delo svog doba od betona, čelika i mnogo stakla, da je predlagan za najveće nagrade za arhitekturu u svetu, ali malo o tome koliki je podvig što je Stojan idejni projekat napravio za mesec dana, a objekat od 120.000 kvadratnih metara za 11 meseci izgradio tako solidno, da sve do najnovijeg renoviranja ništa nije urušeno, iako je po našem običaju decenijama bio zapušten
Pravosudni predmeti u rukama majstora pripovedanja Tibora Varadija pretvaraju se u uzbudljive, često komične, ponekad tragične, ali uvek literarno dragocene priče koje mogu da se čitaju i kao roman
Izgubivši vezu sa slojem radničkog stanovništva – da ne kažem proletarijatom koji, doduše, kakvog ga je Marks opisao, više ne postoji – socijaldemokratija u Nemačkoj gubi svoj smisao i ostaje polako bez posla. Njenu ulogu su preuzeli partijski neutralni, ali moćni sindikati
Na kraju ove 2023. godine tokom koje je proliveno toliko krvi i tolikim ljudima nanet neizmerljiv bol, sa velikim strahom razmišljam da li nova 2024. godina može da bude još strašnija. Ako se zagledamo u istoriju, odgovor nam se neće svideti
Novogodišnji koncert u Beču je prvi put izveden 1. januara 1939. godine po nalogu Hitlerovog ministra za propagandu Jozefa Gebelsa. Održavao se i u toku rata, poslednji put u Trećem carstvu 1. januara 1945. Zatim je usledila pauza od sedam godina, da bi 1952. počela nova era bečkog Novogodišnjeg koncerta, koji od 1959. prenosi Evrovizija. Za milione ljudi širom sveta nova godina zvanično počinje tek kada Bečki filharmoničari odsviraju “Na lepom plavom Dunavu”
Ja gotovo šezdeset godina svakog 1. januara u podne gledam i slušam Novogodišnji koncert. Preko pola veka bila je to mala svečanost sa kojom smo jedna beogradska balerina i ja započinjali svaku novu godinu. A sve je počelo jednog leta u Dubrovniku kada je čuveni dirigent Lovro Matačić insecenirao Monteverdijevo „Krunisanje Popeje“
Različitim običajima u različito vreme narodi i religije slave ili obeležavaju Novu godinu. U Beogradu se 1890. godine u kafani "Kod pozorišta" za doček plaćalo "50 para od osobe". Vlasnik restorana "Manjež" daje oglas: "Prase i ćurka na lutriji. Krofne sa napoleonom. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan Bidža restorater". U Kini je to malo drugačije
