TV manijak
Slavim život ko vrbicu…Simboliku Lazareve subote na televiziji je dočarao onaj koji sebe smatra gospodarom Srbije. Nažalost, njegove petarde iz Šešeljeve medijske škole uvek su signal za horsko pljuvanje i vređanje
Simboliku Lazareve subote na televiziji je dočarao onaj koji sebe smatra gospodarom Srbije. Nažalost, njegove petarde iz Šešeljeve medijske škole uvek su signal za horsko pljuvanje i vređanje
Osim Vučića, zastupljenost svih aktera u medijskoj kampanji bila je nula
Glišić je pao na razlomcima: ako građani skupe svoju trećinu para za put, a država treba da doda – koliko je celo minus jedna trećina
Mart je poslovično mesec bremenit godišnjicama, ali ovaj je obeležila rekordna količina Vučićeve propagande. U samo tri dana stala je gotovo sva politička kampanja vlasti sortirana kalendarski
Ratna psihoza kojom se zrače gledaoci emitovana je na svim tabloidnim kanalima, a RTS je pre ili posle pevanja puštao specijalne emisije posvećene ratu na Bliskom istoku
U saopštenju Jedinstvene Srbije objašnjeno je da će svi naslednici Dragana Markovića Palme imati pravo da koriste porodični brend – Dalibor Marković Palma. Primećujete da je to zapravo titula koja bi u demokratskom društvu bila nezamisliva, osim ako prihvatimo jagodinsku političku aristokratiju pa dobijemo Palmu Drugog (nikako Nejakog)
U svakoj oblasti društvenog života, ordenje, unapređenja i nagrade dobili su oni koji su, kao pri krštenju, okrenuli leđa oltaru, iskoračili levom nogom i tri puta pljunuli Nečastivog. U ovom slučaju, dobitnici su se odrekli svakog prava na kritiku režima, stekli neku sinekuru i zavetovali se na vernost
Tokom otvaranja Olimpijade, promovisane su najpozitivnije osobine čoveka i naroda, u duhu mira i tolerancije. Paradoksalno, u fokusu nije bila ni pobeda, ni želja da se bude najbolji, već da se sportisti kao ambasadori svojih zemalja nadmeću i učestvuju u nečem što je veće i važnije od svakog pojedinca
Sa naprednjačkog štanda na Konjarniku rokale su Čavoglave, prvi i najveći Tomsonov hit koji počinje ustaškim pozdravom “Za dom spremni”. Šovinisti imponuju jedni drugima
Kako godine prolaze, potrebno je sve češće ukazivanje Vođe koji u svojim obraćanjima postaje ne samo agresivniji, već i ličniji. Umesto značajnih tema, u obraćanjima se pojavljuju lične fantazije, opservacije, razmišljanja i postulati koji važe poput zakona
O, kako su daleko od švajcarskih snežnih planina vesti o delegaciji evropskih parlamentaraca, koje televizijski tabloidi danima nazivaju “nezvanim gostima”. U Davosu te niko ne pita o vladavini prava, o slobodi medija, o manipulaciji na izborima, o brutalnosti policije – tamo se trguje i pokazuje moć
TV fenomen prethodne godine svojevrsna je medijska kontradikcija. Vlast organizuje šetnje koje parališu predgrađa gradova, tabloidi izveštavaju o “stotinama hiljada građana” kojima smeta što ne mogu slobodno da se kreću, idu u porodilište i po penziju pa blokiraju po Srbiji, gde je jedina blokada Ćacilend ispred Skupštine
Pokazalo se da se Evrosong ne može zamisliti bez uticaja geopolitičkih strujanja, ali ne samo pri glasanju, već u promociji ili hibridnom ratu neprijateljskih zemalja. Danas se više te podele ne mogu ni sakriti ni kamuflirati, one su sve dublje i dovode u pitanje samu suštinu ovog takmičenja koje postaje paradigma političkog odnosa snaga u Evropi i svetu
Dobro došli u čudesni svet u kome zakona nema ili se primenjuju selektivno, u svet divlje gradnje, evidentne korupcije, slepe, gluve i neme državne uprave i svet oprosta u kojem posle jedne konferencije za štampu Aleksandra Vučića počinje trijumf urbanističkog populizma
Dva čoveka na dve stolice simbolizuju propast naše politike, jer ni Bajatovićevi Rusi ni Đurićevi Amerikanci sada nisu prijateljski nastrojeni ka Srbiji. Doduše, po izrazu lica, kod rusofila vlada veća apatija. Treća stolica, pored Đurića, simbolično je prazna, što nam poručuje da nema nade da će neko treći, recimo braća Kinezi, da nam pomogne. Šta još govori slika “tihog hoda”
Ono što je meni zapravo najstrašnija spoznaja od prve epizode serije čije je ime u naslovu jeste činjenica da su svi likovi sa političke scene i danas na vlasti u Srbiji. Danas su svi ti Dilparići još uvek tu, zveckaju oružjem, šire mržnju prema komšijama
Mediji u Srbiji danas liče na Haiti, gde je vlast širila verovanje da je diktator Papa Dok vrhovni vudu vrač od čijih čini ne možete pobeći. Ne znam da li sve strašniji primeri prosipanja mržnje i zla znače da je kraj ove vlasti blizu, ali se plašim da ćemo dugo morati da se lečimo od mržnje koja je posejana
Naslov emisije nije samo simboličan. On govori o toj preciznosti analize, nasuprot svakodnevnoj, višedecenijskoj izvitoperenosti društva u tranziciji
Marićevo prisustvo u medijima biće najbolji indikator da li će se u ovoj zemlji i posle Vučića nešto suštinski promeniti ili ne
Gledanje televizije u Srbiji u protekle tri i po decenije zaista možemo opisati kao blejanje u šarena vrata. Kako drugačije shvatiti očekivanje gledalaca da vide i čuju nešto novo od istih aktera na političkoj sceni
U pesmi “Pogreb dva raba”, zbog koje je zaglavio na robiji, Branislav Nušić je opisao kako te vlast ponekad isprati sa počastima, ali ume i da te svesno zaboravi, ako nisi bio poslušan
Vučić je počeo da naziva petooktobarske promene Prvom obojenom revolucijom, dok je sada u toku druga
Da ste gledali, dragi dvorjani, videli biste i čuli zapravo najpotresniji deo priče ovog dečaka, koji je govorio o svojim roditeljima, njihovim svađama, koje on možda ne bi morao da sluša, pa misli da se vole, ali smatra da je bolje da se razvedu. Neki drugi dečak bi možda u svojoj porodici čuo kako su studenti narkomani i lenčuge ili strani plaćenici. U ovoj emisiji nema cenzure, deca govore ono što je njima bitno, u atmosferi u kojoj ih niko neće ućutkivati i osuđivati
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТV kanalima.
U našoj državi strana obaveštajna agencija vređa i targetira medije, novinare i studente, a vlast ne čini ništa da zaštiti svoje građane i svoj integritet
Skupština Opštine Temerin je izglasala odluku da arsen nije otrov i time rešila problem sa kvalitetom vode za piće i kuvanje. Posebno je zanimljivo što su obaveštenja o tome da voda ipak nije za upotrebu postavljena na najčudnijim mestima poput lokalnog groblja
Proteklog vikenda obeležili smo katolički Uskrs, pa zatim i Vodeni ponedeljak, ali i Lazarevu subotu i Vrbicu kod pravoslavnih. Mnogo običaja koji u svojoj suštini sadrže pobedu nad smrću i novo rođenje. Osim hrišćanske simbolike, ovo doba godine nosi u sebi pagansku radost zbog toga što je zima za nama, a proleće daje nadu da će stvari krenuti na bolje.
Simboliku Lazareve subote na televiziji je dočarao onaj koji sebe smatra gospodarom Srbije. Metafiziku vaskrsenja on je objasnio kada se telefonom uključio u program televizije Kurir. Voditeljki je zadrhtao glas, a sa otvorene linije odmah je dobila kritiku da se Vučić ne uključuje, već da ga uključuju! Na pitanje da li ima nešto važno da saopšti građanima Srbije u ovom istorijski važnom trenutku, kratko je odgovorio: “Nemam!” E, izem ti uključenje sa ovako pasivno-agresivnim prizvukom. Možda bi onda bilo logično da se voditeljka ljubazno zahvalila sagovorniku i prekinula vezu, ali to se, naravno, nije desilo. Usledio je telefonski monolog sa dubokim disanjem, kao da te u ponoć nazvao bivši dečko koji je malo popio pa ‘oće da te muva. Ovaj ton je voditeljki Kruni-Uni poznat, radila žena na televiziji Hepi, tamo ide emisija “Provodadžija”.
Za Vrbicu je Vučić ispalio nekoliko zapaljivih izjava – od “Petrov je Anštajn za Đokića”, preko najave hapšenja profesora FPN koji blokaderima daje desetke a ćacijima šestice, do neukusnog i neetičkog objavljivanja detalja iz istrage o smrti studentkinje Filozofskog fakulteta. Nažalost, Vučićeve televizijske petarde iz Šešeljeve medijske škole uvek su signal za horsko pljuvanje i vređanje. Njima započinje nadmetanje u medijskim vulgarnostima, u kojem je ovog vikenda najdalje pljunuo ministar Bratina izjavom o policiji, batinama i ubijanju studenata.
Konsultacije kod Vučića predstavile su nam vaskrsle proletere PUPS-a (jer su tu penzioneri, proleteri i poljoprivrednici), a vaskrsao je i Vulin koji je prvi popunio Predsednikov politički leksikon. Kao na rođendanima osamdesetih kada smo pisali da li imamo simpatiju, pa davali prvo slovo imena, izjašnjavali se da li više volimo Boni M ili ABBA, da li mislimo da Srbiji trebaju izbori u ovom trenutku i koji je pravac njene spoljne politike. Na kraju pišeš poruku vlasniku leksikona, obično rimovanu, samo čitaj prva slova – eto tebi odgovora!
RTS se drastično menja iz dana u dan. Eksperimentiše se sa širinom kadra koleginice Čkonjević, a najavljeno je televizijsko vaskrsnuće Vlade Jelića, svojevrsni povratak kući. Uskoro nećemo moći da prepoznamo javni medijski servis.
Dramski televizijski vikend je upotpunio Orban na Uskršnji ponedeljak. Umesto polivača, eto obilaska gasovoda helikopterom – uživo. Za one koji možda ne znaju, na Vodeni ponedeljak u Vojvodini momci vodom polivaju devojke, one se kobajagi ljute. To mu dođe kao neko muvanje. Dobro, ne zalivaju ih ko nekad, na bunaru, iz kante, niti ih špricaju parfemom (ni to se više ne radi), već onako malko, iz lončeta. Ponekad se momci unapred raspitaju jel’ devojka (divojka) čeka polivače da znaju di da idedu. Ona kao neće, a u stvari ‘oće, kao da ide na konsultacije kod Vučića.
Ivica Dačić je ipak pokidao za Vrbicu i Lazarevu subotu jer je čovek napravio generalnu probu svog odlaska, pa vaskrsenja. Dačićev spisak zahvalnica, hvala što ste zvali, izgleda kao generalna proba zadušnica, Lazareva subota i spisak političke podrške zajedno. Ovaj čovek je neuništiv, rekli bi u filmu Ko to tamo peva. Pa Dačić, naravno!
Ana Brnabić je preživela test straha od visine na vidikovcu na Kablaru. Atest je obavljen uz sok od šljive, a možemo ga shvatiti i kao ispit lojalnosti za Vučićeve saradnike. Ana je preživela frku, rakija je delovala, ima petlju, da ne iskoristim rodno opredeljujući izraz vezan za fiziologiju. Samo se pitam, ali stvarno se pitam, zašto i otkud potreba da se na televiziji ili na društvenim mrežama predsednica Skupštine slika kako cirka i skače po staklenom vidikovcu koji još nije dobio upotrebnu dozvolu. Jel’ to neki izazov, jel’ navučena da pravi super-opasne selfi fotke ili stvarno veruje da će građani, kada je vide, poželeti da pohrle do Kablara i urade isto. Inače, ne vidim razliku između Kristijana koji na sličan način priča svoje bajke iz podzemlja u kojima, na kraju, on uvek ispadne najjači. Znači, sad je Anči bacila rukavicu!
I dok političari na Zemlji diskutuju o budućnosti Srbije, okrećemo pogled ka nebu, tačnije ka tamnoj strani Meseca, kamo plovi američki brod Artemis 2. Danas je zamakao iza Meseca i 48 minuta su kosmonauti bili bez radio-veze sa Hjustonom. Četrdeset i osam minuta potpune kosmičke samoće i tišine. Oni koji su doživeli ovo iskustvo kažu da su tek tada osetili potpunu izolovanost i beskonačnu prazninu svemira, a zatim jedan unutrašnji doživljaj spokoja koji je nemoguće opisati rečima. Jedina žena-astronaut Kristina Koh, inženjerka i fizičarka, u međuvremenu je postala i svemirska vodoinstalaterka. Nakon začepljenja toaleta u kapsuli najvažniji deo opreme bila je guma za otpušavanje, uz tužnu konstataciju da je pored tri muškarca, kao i uvek – žena rešila problem.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-04-09 00:21:20',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
