Loader

Na današnji dan

Če Gevara: Krvava romantika ikone revolucije

Ernesto Gevara de la Serne borio se protiv nepravde u Latinskoj Americi, postao je simbol svetskog bunta, otpora, idealizma, jedan od najvećih svetskih ikona 20. veka. Ubijen je na današnji dan pre 55 godina. Podsećamo na tekst o njemu iz„Vremena“ broj 364, iz 1997. godine

Iz arhive

Vreme uživanja: San

"Kao i svaki san o nečemu prošlom, Ona Jugoslavija može izazvati suze snevača. On je srećan ("kao u snu"). No, nema samo srećnih snova: Jugoslavija je i noćna mora koja zagorčava život onima koji su svoje istorijske/povjesne misije obavili rasturivši je najbolje što su mogli, tj. do temelja" pisao je Aleksandar Ćirić u "Vremenu" 1998. godine

Kultura pića

Vreme je za: Nasušno pivo

Iz dubina vremena čovek se pojavio s, kako kažu, najvernijim pratiocem, psom. U civilizaciju samo s njim, međutim, nije mogao da uđe. Za taj odlučni korak na putu u budućnost morao je prvo da otkrije – pivo

Kultura sećanja

Jugoslovenski interbrigadisti: Naši Španci

U ovo smutno vreme pobrkanih ideologija i ideja dajemo tekst Aleksandra Ćirića iz 2013. o ljudima koji su čvrsto verovali da se vredi boriti protiv nepravde u svetu i bili spremni da za to daju život. Oni su prvi otvorenih očiju pogledali u lice neprijatelja i nisu se plašili da mu se suprotstave

Feljton – Igre u Olimpiji (4)

Obnova

U omiljene dvorske zabave spadale su igre loptom, što je glave koštalo bar jednog vizantijskog cara, Aleksandra, koji je posle jedne žestoke utakmice odigrane 6. juna 913. godine dobio izliv krvi i umro dva dana kasnije. Ponešto od stare tradicije atletskih nadmetanja može se naslutiti u običaju povremenog priređivanja borbi rvača i pesničara za zabavu cara i njegovih pratilaca

Feljton – Igre u Olimpiji (3)

Bacanje diska i koplja

Bacanje diska kao nadmetanje prvi put je pomenuto u Homerovom opi­su igara na Patroklovom pogrebu. Ahi­lej je tada kao nagradu pobedni­ku ponudio sam disk, načinjen od gvožđa kojeg, po njegovim rečima, "za pet potonjih leta (…) imaće do­sta, ako ga bude treb’o, jer neće mu pastir ni orač u grad po železo ići, jer ovo mu davaće kotur". Detalj upu­ćuje na to da je u najstarija vremena za bacanje korišćen odlivak siro­vog metala, načinjen u peščanim ka­lupima u kojima je prirodno dobijao oblik diska, s jedne strane malo ispupčenog. Slične aerodinamične karakteristike ima i pljosnati okrugli oblutak, a da je bacanje takvog kamenja bilo uobičajeno jasno je i iz grčkog izraza lithobolos, kao i iz podataka o nadmetanjima u toj bacanju diska sličnoj disciplini. Ahilovi saplemenici, Mirmidonci, u vreme njegovog odsustvovanja iz bojeva pod Trojom, vreme provode u takmičenju:

Feljton – Igre u Olimpiji (2)

Publika

Do Olimpije se u stara vremena moglo doći putevima sa severa iz Elide, sa istoka preko Arkadije putem koji je vodio prema Megalopolisu i drugim delovima centralnog, jugoistočnog i istočnog Peloponesa, i sa juga, iz Mesenije. Olimpija se danas nalazi na oko 12 kilometara vazdušne linije od zapadne oba­le prema Jonskom moru; nekada je to rastojanje zbog drukčijeg oblika obale moglo biti za oko trećinu kraće. Ondašnji putnici, za razliku od da­naš­njih, mogli su do svetilišta stići sa zapada i vodenim putem, ploveći uz Alfej

Feljton »Igre u Olimpiji« (1)

Prvi sportski izveštaj

Prvi detaljan izveštaj sa onoga što danas nazivamo sportskim događajem nalazi se u XXIII pevanju Homerove Ilijade. Mnogo razloga čini to pevanje najstarijim potpunim svedočanstvom tradicije koja je proizvela Velike igre antike na jednoj i, na drugoj strani, kroz stoleća i stoleća diskontinuiteta, delovala na onaj deo ljudskog duha koji danas, bilo to opravdano ili ne, nazivamo olimpijskim