RAT

Vreme vanredno izdanje broj 7, 24. april 1999.

 

CNN-ov virtualni rat

Nedelja dugih noći

Posle bombardovanja izbegličke kolone kosovskih Albanaca puštena je u javnost neizreciva količina dezinformacija, laži i teških budalaština sa ciljem da se sakrije istina o masakru aviona NATO-a nad civilnim stanovništvom

Mekluanovo globalno selo je, posredstvom interneta, preraslo u globalnu čaršiju. Najkreštavija tračara svetske provincije zove se CNN. To je jedan od mogućih zaključaka posle celonedeljnog noćnog dežuranja uz internet sajt CNN-a, ograničenog na "otvaranje" i čitanje samo udarnih tekstova na houmpejdžu www.cnn.com, osim u nekoliko slučajeva kada su trenutno važne činjenice objavljivane u povezanim člancima (related stories). U tekstu koji sledi dat je sažetak vesti objavljenih tokom šest noći od 14/15. do 20/21. aprila 1999. godine (komentari su u zagradama).

Sreda-četvrtak, 14/15. april

03-1.gif (15028 bytes)Pristižu prvi rezultati NATO potrage za odgovorom na pitanje o bombardovanju izbegličke kolone kosovskih Albanaca. Pozivajući se na izjave izbeglica koje su u sredu uveče stigle u Kukeš (Albanija), NATO i Pentagon tvrde da su za "tuceta mrtvih" na putu Đakovica-Prizren krivi: 1) MiG-29 JRV, 2) "jugoslovenski avion", 3) artiljerija Vojske Jugoslavije, 4) vojnici iz tenkova i oklopnih transportera maskiranih u izbegličku kolonu, 5) policija u pratnji izbegličke kolone, 6) helikopteri JRV. Prema CNN izvorima u NATO-u i Pentagonu, alijansa je u vreme masakra "gađala vojnu kolonu na nadvožnjaku autoputa (highway) istočno od Đakovice".

(Danima pre "incidenta", NATO i Pentagon su tvrdili, a CNN prenosio, da je polovina ratnih aviona Jugoslavije uništena, a ostatak "prizemljen" bez šanse da uopšte i ikad više uzleti. Ispostavilo se da JRV ne samo što leti nego leti istovremeno i zajedno - sa NATO avionima.)

U četvrtak je priznanje "greške" - uz izjavu pilota F-16 da je "jedno vozilo" gađao laserski navođenom bombom - saopšteno uz "duboko žaljenje" Džejmija Šija, portparola NATO-a, i istovremeno isticanje kako "u istoriji još nije bilo vojne operacije sa tako velikim merama za minimiziranje štete".

("Šteta": 79 mrtvih, 43 ranjena.)

Robin Kuk izjavio je da "Srbi liju krokodilske suze nad sukobom koji su započeli". Prema rezultatima glasanja na sajtu CNN-a, u četvrtak, 15. aprila u 20:30 h po lokalnom vremenu, 16 odsto čitalaca tvrdi da je NATO uspešan u ostvarivanju svojih ciljeva na Kosovu, spram 53 odsto koji smatraju da uspeha nema i 31 odsto onih koji drže da je još rano za ocenu.

Četvrtak-petak, 15/16. april

Rat u Jugoslaviji primorao je Sjedinjene Države da "snize doživljaj" na svečanostima kojima će obeležiti jubilarnih 50 godina Severnoatlantske alijanse. "Uz bombe koje padaju na Jugoslaviju i kosovske Albanace koji beže od srpskih mučitelja" odlučeno je da se slavljenička muzika svede na minimum. Jedan anonimni američki funkcioner zapazio je da će "proslava biti bolja ako Rusi dođu, ali neće propasti ako se ne pojave".

Pentagon saopštava da su "albanski pobunjenici na Kosovu zarobili jednog jugoslovenskog vojnika i izručili ga Sjedinjenim Državama", koje će ga tretirati kao ratnog zarobljenika. Osim činjenice da je uhvaćen u okolini Junika između 13. i 14. aprila, saopšteno je samo da "ratni zarobljenik" može primati poštu, obavljati verske obrede i komunicirati sa porodicom.

(Šturi opis načina na koji su Sjedinjene Države - a ne NATO, što je posebno zanimljivo - došle do "ratnog zarobljenika" navodi na zaključak da su SAD i "albanski pobunjenici" saveznici, što portparoli NATO-a u Briselu i Londonu upadljivo često demantuju. Stvar više liči na kidnapovanje, federalno krivično delo u američkom pravosuđu, nego na zarobljavanje. Lični podaci "zarobljenika" nisu objavljeni.)

Petak-subota, 16/17. april

NATO saopštava da se "jugoslovenska kampanja etničkog čišćenja Kosova pojačava" i da je u njoj ubijeno "drugih 3200 ljudi". Prikazani su vazdušni snimci zaseoka Izbice, za koje se tvrdi da mogu biti indicija masovne grobnice. Obe "vesti" saopštava Džejmi Ši u Briselu, prepuštajući brigadnom generalu Đuzepe Maraniju da kaže kako je prethodne noći NATO bombardovao i mesto Titovo na Kosovu. Vest o "ratnom zarobljeniku" Sjedinjenih Država dopunjena je činom (poručnik) i informacijom da povodom zarobljavanja "iz Beograda, koji drži tri američka vojnika, nema odgovora".

(Evropski stručnjaci za analizu aero-snimaka odmah su upozorili da, navodno, "masovna grobnica" na pokazanom snimku deluje suviše uredno, više nalik na parking nego na prikrivanje masovnog zločina.)

Pentagon saopštava da je NATO emitovao "pogrešan snimak" radio-veze pilota koji je u izbegličkoj koloni kod Đakovice "greškom bombardovao jedno civilno vozilo na Kosovu". Kapetan mornarice Stiv Pjetropaoli, portparol Pentagona, kaže: "Nije mi jasno zašto je NATO pustio tu traku, koja je proizvela 72 sata konfuzije". Po istom izveštaju, "Srbi" tvrde da je NATO bombardovao nekoliko izbegličkih kolona, a službenici Alijanse "dopuštaju da su civili mogli biti pogođeni u jednoj od misija u sredu", ali i da do završetka istrage ne mogu da objave više informacija. Američkog "ratnog zarobljenika" posetili su predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta; usput je saopšteno da je pripadnik "Drugog bataljona Prve".

Subota-nedelja, 17/18. april

03-2.gif (24748 bytes)Jugoslavija koja je prekinula diplomatske odnose sa Albanijom suočena je, po CNN izveštaju, sa novim dokazima o masovnim ubistvima na Kosovu. General Đuzepe Marani u ime NATO-a saopštava da je na osnovu snimaka iz vazduha "već identifikovano 40 masovnih grobnica" koje kopaju kosovski Albanci prisilno obučeni u crvene jakne: "Srpska policija na Kosovu primorava Albance da nose crvene jakne i kopaju grobnice...", kaže general Đuzepe. Što se tiče bombardovane izbegličke kolone, NATO tvrdi da ima više od 85 mrtvih, pozivajući se na jugoslovenske vlasti, a priznaje samo da je "jedan od naših pilota bacio jednu bombu na jedno civilno vozilo u blizini Đakovice" i da će se drugi detalji znati po okončanju istrage. Pogrešan snimak radio-veze NATO pilota i baze nije pogrešan nego je pušten samo kao ilustracija načina na koji se vode misije.

(Nužna napomena: Radio televizija Srbije je, izveštavajući o bombardovanju izbegličke kolone kod Đakovice, o broju žrtava objavila sledeće podatke: 64 mrtva i 25 ranjenih; potom: 69 mrtvih i 43 ranjena/hospitalizovana; najzad, bojazan da ima više od 75 poginulih, uključujući i tri policajca iz pratnje. Famozni podatak o 85 poginulih objavljuje samo CNN/NATO/Pentagon.)

Vesli Klark, komandujući general NATO-a, izjavljuje da ga je proučavanje izveštaja o "incidentu" iznenadilo "maglom (konfuzije) zbog koje, bez fizičkog pristupa terenu, nema načina da se ustanovi šta se zaista dogodilo". Komentator "San Tajmsa" Robert Novak objavljuje da su posle sastanka sa Vesli Klarkom u Briselu neki članovi američkog Kongresa uplašeni generalovom ratobornošću. Po njihovim izjavama, Vesli Klark predlaže bombardovanje naftovoda u Mađarskoj kao najbolji način da se spreči ruski dotur nafte Jugoslaviji, kao i potapanje ruske flote ukoliko uplovi u zonu borbenih dejstava NATO-a. Kongresmeni kažu da general Klark vodi rat kao ličnu osvetu Slobodanu Miloševiću. Jedan član delegacije izjavio je: "Mislim da je generalu neophodno da se malo ispava".

Na redovnom brifingu u Londonu novinari koji su postavili pitanje da li je tačno da su "srpske" snage zarobile jednog od spotter-a, Albanaca obučenog da radio-vezom markira ciljeve i navodi NATO avione, dobijaju odgovor: "Bez komentara". Na ponovljeno pitanje, odgovor je pomalo neočekivan: NATO nema veze sa KLA (UČK), ne sarađujemo sa njima i ne angažujemo ih da rade za nas.

Nedelja-ponedeljak, 18/19. april

CNN objavljuje - sa napomenom da sadržaj nije potvrđen iz nezavisnih izvora - neverovatan članak lista "Glazgov Herald"-a po kome su albanske izbeglice kod Đakovice žrtve neuspele tajne operacije CIA. Bez objašnjenja, tekst ubrzo nestaje sa sajta CNN-a. Prema Janu Brusu, uredniku "Glazgov Heralda", CIA i SAS su u zajedničkoj tajnoj operaciji obučile - u Albaniji i Tuzli - grupe kosovskih Albanaca za "markiranje" ciljeva i navođenje aviona sa zemlje. Navodno, jedan od ubačenih spotter-a je, zajedno sa kodovima ili bar ličnom identifikacionom šifrom za radio-komunikaciju, uhvaćen početkom prošle nedelje. Prema "Glazgov Heraldu", saznavši identifikacioni odziv, "Srbi" su u sredu 14. aprila pet puta pokušali da navedu NATO avione na bombardovanje civilnih ciljeva. Dva pilota Harijera iz sastava Kraljevskih Vazdušnih Snaga (RAF) su se, primivši podatke, spustili ispod nivoa bezbednog leta (15.000 stopa, oko 4500 m) da bi vizuelno proverili vrstu cilja - i odustali od gađanja, jer nisu bili sigurni da je reč o vojnim kolonama. Američki piloti, po ovom izveštaju, nisu bili tako savesni. Štabovi NATO-a i Pentagona su se razbesneli zbog onoga što jedan neimenovani vojni službenik naziva "tipična CIA špijunska brljotina".

Iste večeri, general američkih vazduhoplovnih snaga Denijel Lif na redovnom NATO brifingu saopštava da su piloti F-16 gađali jedno vozilo u koloni kao "legitimni vojni cilj", da je "možda bilo civilnih žrtava", ali da je to "veoma komplikovan scenario i nikada nećemo moći da utvrdimo sve detalje" mada, dodao je, "postoji mogućnost da su napadnuta vozila nalik civilnim možda zaista bila civilna".

03-3.gif (28056 bytes)Bela kuća je - žestoko uzvraćajući na izjavu Borisa Jeljcina da je pristao na 50-minutni telefonski razgovor sa Klintonom tek posle nekoliko urgencija za vreme uskršnjih praznika - saopštila da telefoniranje nije trajalo 50 nego 45 minuta.

U saobraćajnoj nesreći na putu Tirana-Kukeš poginuli su Dejvid MekKol (71), njegova žena Peni (57), Francuskinja Ivet Pjerpaoli i šofer, Albanac čije ime Stejt deparment, kao ni CNN, nisu objavili. Objavljeno je da su troje poginulih putnika humanitarni radnici organizacije "Međunarodne izbeglice" (Refugees International), na čijem čelu se nalazi - Ričard Holbruk. Poginuli Dejvid bio je izvršni direktor "Šepardson Stern & Kaminsky", njujorške firme za marketing i odnose sa javnošću. U Albaniji se zatekao zbog "korišćenja radio programa za okupljanje izbegličkih porodica posle njihovog haotičnog napuštanja Kosova", saopštila je firma. U pismenoj izjavi saučešća, Ričard Holbruk pomenuo je rizike kojima se pokojnik ranije izlagao u jugoistočnoj Aziji (naročito Kambodži), u Africi i na Balkanu.

(Objavljena na CNN sajtu sa ogradom, potom povučena bez objašnjenja, priča "Glazgov Heralda" može biti znak britanske mrzovolje prema kolegama iz CIA-e, deo igre čiji širi kontekst upućuje na sindrom "Markale" - eto, "Srbi" sami bombarduju svoje građane, Milošević danas proteruje Albance, a sutra ih sprečava da izađu sa Kosova - a nasedaju Amerikanci, ne i kraljičini piloti...)

***

Bombardovanje vestima i "vestima" ima cilj da potrošaču - razbije mozak. Važan detalj jeste činjenica da televizijska mreža CNN-a ima "svetsko" i američko "izdanje" koja se međusobno "ne gledaju", i da je blesavost vesti koje širi na internetu nehotična posledica toga što vesti "za svet" na internetu još nisu odvojene od "vesti za Amerikance". U svakom slučaju, "šum" (noise) koji čini pozadinu svake informacije u CNN verziji informisanja postaje strategija proizvodnje, prvenstveno - samog šuma.

U saobraćajnoj nesreći na putu Tirana-Kukeš možda je poginuo jedan od tvoraca marketinškog projekta "Albanske izbeglice" kojim se već nedeljama uzdrmavaju osećanja i podstiče podrška javnog mnjenja u "važnom" delu sveta koji je zaratio sa Jugoslavijom. Za razliku od "tajne" CIA-SAS saradnje, engleski partner u marketingu ljudske nesreće još se nije oglasio.

Kako je NATO izvršio masakr nad izbeglicama

Generalske video-igrice

Sa visine od 15.000 stopa, što je pet kilometara, rat je video-igrica. Odmaknuti od svega, zagledani u male zelenkaste ekrane, sa džojstikom u ruci, piloti voze krstić po balkanskim brdima i putevima i biraju ciljeve. Iz Vićence, 1000 kilometara dalje, na malo većim ekranima kibicuju generali šta se radi. Tehnologija je takva da jedan osmatra i navodi, drugi nišani, a treći ispušta bombu, što stvari čini lakšima svakom od njih. Onima sa pogrešne strane bombe, na zemlji, od sve te nauke i tehnike nije nimalo lakše

05.gif (26215 bytes)Bombardovanje iz vazduha pojavilo se čim su u Prvom svetskom ratu počeli da se koriste avioni. Za samo godinu dana, od 1914. do 1915. u vazdušnom ratovanju učinjeni su ogromni koraci: na samom početku piloti su se gađali pištoljima, da bi uskoro dobili mitraljeze; na zemaljske ciljeve prvo su bacali ručne bombe, da bi ubrzo dobili prave, avionske. U Drugom svetskom ratu neko vreme se nišanilo da bi bomba pala na željeno mesto, da bi se ubrzo pojavilo strateško bombardovanje s velike visine, jer je dotadašnji "poentilistički" pristup bio skup i opasan. Pojam "tepih-bombardovanje" javlja se krajem rata: sa velike visine veliki avioni izručuju tone bombi na dati teren; ideja je saturacija, zasićenje eksplozijom kao takvom, što je dovedeno do apsoluta u Hirošimi. Bombardovanje "tepihom" u Vijetnamskom ratu, međutim, pokazalo se neefikasnim: siromašna poljoprivredna zemlja i njena uglavnom pešačka vojska nisu bile preterano ometene tim bombardovanjima.

Usavršavanje sistema naoružanja poslednjih decenija teži preciznosti; to je prvo bio zahtev nuklearne filozofije ratovanja, u kojoj je bilo važno sigurno uništenje protivnikovih dobro zaštićenih balističkih raketa. Rezultati istraživanja i razvoja navigacijskih sistema primenjeni su, razume se, i na taktičko naoružanje: krstareće rakete bile su preokret. Sa svojim prvobitnim sistemom inercione navigacije i preciznošću od tridesetak metara, bile su sasvim pogodne za konvencionalne bojeve glave. Kasnije su u njih počeli da ugrađuju globalne pozicione (GPS) navigacijske sisteme koji su jevtiniji i pouzdaniji. Ti se sistemi orijentišu prema konfiguraciji od 37 satelita u orbiti oko Zemlje: u svakom trenutku vidljiva su barem četiri takva satelita; GPS uređaj iz podataka koje prima od njih u stanju je da odredi sopstveni položaj do u tri metra, da dobije kurs ka cilju i niz drugih korisnih podataka. GPS, inače raširen i u civilnoj upotrebi, omogućio je revolucionarnu preciznost u nišanjenju dalekometnih projektila, tako da relativno jednostavan i spor uređaj kakva je krstareća raketa može da obavi veoma precizne zadatke, uključujući i izviđanje. Najnovija primena GPS je na poslednjoj generaciji avionskih bombi, koja je prvi put isprobana baš na SR Jugoslaviji, na samom početku agresije NATO-a. Te bombe mase oko tone izbačene su iz "nevidljivih" strateških bombardera B-2 koji su - takođe po prvi put - u akciju krenuli čak iz države Misuri u SAD. Amerikanci, međutim, nisu dali bliže podatke o preciznosti.

07.gif (16310 bytes)Drugi važan napredak učinjen je na planu razvoja i primene lasera i optički vođenih bombi. Optički vođene bombe, koje potiču od sistema "Maverick" iz ranih sedamdesetih, imaju u nosu TV-kameru koja bežičnim putem šalje sliku strelcu u avionu, a on daljinskim upravljanjem navodi projektil; slika se snima na traku. Lasersko navođenje je složeniji i efikasniji sistem. Zasniva se na senzoru u nosu bombe koji se navodi na odbijeni laserski zrak sa obeleženog cilja. Cilj se može obeležiti sa zemlje, u taktičkim okolnostima (pešak markira tenk avionu da ga uništi) ili iz vazduha (pilot markira cilj sam sebi ili - češće - drugom pilotu). Lasersko navođenje na cilj koristi se i u artiljeriji i raketnim sistemima zemlja-zemlja. U ratnom vazduhoplovstvu laserski obeleživač cilja spregnut je sa TV-kamerom i infracrvenom kamerom u okviru nišanske sprave (targeting pod). To omogućava veću fleksibilnost: pilot koji markira cilj slobodniji je u manevru, dok bombu može da izbaci i avion na većoj visini, ili sporiji i teži veći avion. U oba slučaja - optički i laserski vođenih bombi - međutim, vidljivost je od značaja. Noć nije problem, jer nišanske sprave imaju pojačivače svetla, a infracrvene kamere ionako rade na razlike u temperaturi i strelac vidi kombinovanu sliku. Problem su oblaci, ali - kao što ćemo videti - i udaljenost, jer postoje prirodna ograničenja u stepenu uvećanja slike i njene rezolucije. Drugim rečima, da bi pilot bio potpuno siguran da će pogoditi određeni cilj, on mora i da se spusti do određene visine, bez obzira na idealne uslove i vidljivost. Infracrvena kamera nišanske sprave veoma je korisna za gađanje motornih vozila i artiljerije, jer ih toplota motora i cevi odaje i to je bila glavna ideja. Nažalost, još nije izmišljena tehnologija koja bi razlikovala vojno vozilo od civilnog; o toj razlici mora da odluči pilot i tu dolazimo na suštinu stvari.

Pet dana bilo je potrebno specijalnoj istražnoj komisiji Ratnog vazduhoplovstva SAD da napravi izveštaj o masakru kosovskih Albanaca, izbeglica sa puta Đakovica-Prizren. Brigadni general Den Lif, komandant 31. lovačkog puka iz baze u Avijanu, čiji avioni su bili upleteni u taj događaj, doleteo je u ponedeljak u sedište NATO-a u Briselu da lično objasni novinarima šta se desilo. Naime, toga dana u istom vremenskom periodu (od podneva do 15h) došlo je do dva napada na ciljeve na zemlji u okolini Đakovice. Onaj severno od tog gradića nije bio sporan; onaj jugozapadno rezultirao je sa sedamdesetak mrtvih civila. Tokom tih pet dana novinari su prilično nemilosrdno mučili portparole NATO-a raznim krajnje neprijatnim pitanjima, a ovi su taj masakr pravdali raznim, ponekad neverovatnim, pretpostavkama. Prvo su "dopustili mogućnost"; onda su se uhvatili za izjavu jednog izbeglice i tvrdili da je kolonu izbeglica napao avion Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva; na kraju su pustili u promet pretpostavku da su jugoslovenske snage minobacačima napale kolonu posle napada aviona NATO-a. Ti pokušaji prebacivanja odgovornosti za politički krajnje neprijatnu grešku na jugoslovensku stranu nisu naišli na razumevanje novinara: svi znaju da avioni za rano upozoravanje i navođenje AWACS imaju to bojište pod punom kontrolom i da bi jugoslovenski avion bio smesta primećen i napadnut da je uzleteo; nije verovatno da bi se neko u tim okolnostima setio da iskoristi priliku i dovrši artiljerijom i minobacačima ono što je NATO započeo iz vazduha - a i zašto bi? U jednom trenutku je i inače arogantni i uobraženi Džejmi Ši, portparol NATO-a, sasvim izgubio strpljenje od novinarskog zapitkivanja i iznerviran rekao: "Ako smo ih i pobili, barem ih nismo pre toga silovali i opljačkali!". Na tu ciničnu rečenicu svodi se politička odbrana najviših funkcionera NATO-a, ministara, predsednika vlada i generala. Ne baš diplomatskim rečnikom diplomati su danima ponavljali kako, eto, jugoslovenske snage proteruju Albance iz njihovih kuća i šta sada hoće? Da nisu bili na putu, ne bismo ih pogodili misleći da su vojni cilj... A da su na putu bili svojim svakodnevnim seljačkim i drugim poslovima? To je pravdanje, kao svako pravdanje očigledne greške, zvučalo neuverljivo i bedno. Ako je NATO uzeo na sebe da bude precizan i da izbegava civilne ciljeve, onda navedena opravdanja ne vrede. Sve i da je Fabrika duvana u Nišu vojni cilj, jer vojska fasuje cigarete; sve i da je fabrika za preradu hrane vojni cilj, jer vojska jede; sve i da je rudarska kuća u Aleksincu vojni cilj, jer rudari kopaju ugalj kojim se lože peći u karaulama na granici - kolona civila u traktorima na putu nikako ne može biti vojni cilj.

Tako se gen. Lif našao u veoma neprijatnoj situaciji u ponedeljak. General je pun sat objašnjavao šta oni misle da se desilo; imao je desetak slajdova sa grafičkim prikazima vremenske dinamike operacije; imao je prepis radio-saobraćaja između aviona angažovanih u operaciji; i imao je svoj zaključak, nepotpun i sa rezervama. Na ključno pitanje - sa koje visine je napad izveden - general je odbio da odgovori, ali je na posredan način rekao i to: bilo je, veli, vatre protivavionske artiljerije većeg kalibra na njegove avione i granate su eksplodirale na 13.000 stopa visine (oko 4000m). Dao je naslutiti da su avioni bili iznad toga, što znači na oko 5000 metara od tla. Objasnio je način patroliranja, akvizicije ciljeva i dejstvovanja nad teritorijom Kosova. Ukratko, par aviona radi kao isturena kontrola leta (FAC-A; Forward Air Control, Airborne): to su u ovom slučaju bili F-16, mada bilo koji avion može da posluži (u vijetnamskom ratu su to bile male Cessne 175, na primer). Oni osmatraju teren, uočavaju moguće ciljeve, odabiraju i usmeravaju raspoložive avione na njih. Preko jednog "Herkulesa" EC-130, aviona koji služi kao komunikacijski relej, avioni na terenu u vezi su sa komandom u Vićenci, koja im dostavlja obaveštajne i druge podatke i prati tok operacija. E, sad: po rečima gen. Lifa, oko podne kritičnog dana, FAC je primetio dugačku kolonu vozila kako ide od Đakovice ka Prizrenu. U ponovnom nadletanju FAC je primetio na čelu kolone "nekoliko vojnih vozila" i uputio par lovaca-bombardera na njih. U napadu su, kaže on, bačene dve bombe tipa GBU-2 od po 450 kg sa laserskim navođenjem. U ponovnom preletu konstatovana je šteta, a kasnije je upućen i jedan avion OA-10 (izviđačka verzija jurišnog aviona A-10), čija je posada stabilizovanim dogledima sa uvećanjem od devet puta potvrdila pogotke, pa su se tako svi vratili kući zadovoljni.

General Lif priznao je onda mogućnost da su u koloni civilnih vozila mogla biti pomešana i vojna vozila, što inače nije nikakvo čudo na kosovskim i srbijanskim putevima u ratna doba. Tu dolazimo na ključni segment ove tragedije: naime, kako se sa pet kilometara visine, sve i po najvedrijem i najčistijem danu, može sa sigurnošću odabrati vojno vozilo u koloni civilnih vozila? Ne može. Pravdanja kako se "vojska i policija voze i u civilnim vozilima" uvaljuje NATO još više; priče o tome kako je pilot video da se vozila kreću pošto su paljene kuće, pa je došao do zaključka da su palikuće u njima, takođe ne vredi: i izbeglice iz navodno paljenih kuća mogu da kreću na put u motornim vozilima, kao što vidimo na graničnim prelazima. Jednostavno, sa 5000 metara visine, to se ne vidi kako treba i tu pomoći nema.

Posade aviona koji operišu nad Kosovom rade smene od šest sati, puneći gorivo u vazduhu, rekao je gen. Lif. Piloti koji znaju kažu da je to iscrpljujuće i zamorno; količina angažovanih aviona zahteva dopunske napore u snalaženju u vazdušnom prostoru, komunikaciji i koordinaciji; poštovanje operativnih procedura postaje izuzetno naporno. Ono što se najverovatnije desilo toga dana, moglo bi - prema izveštaju gen. Lifa i analizama drugih stručnjaka - izgledati ovako: možda je FAC uočio vojna vozila u civilnom konvoju, ili mu se tako učinilo, svejedno; bitno je da su akvizicija cilja i napad obavljeni sa velike, prevelike visine upotrebom nišanske sprave (nužno niske rezolucije, zbog udaljenosti) i sa mešanom TV i infracrvenom slikom; a na toj slici svako motorno vozilo izgleda isto, kao što se mnogo puta moglo videti na video-snimcima dosadašnjih napada koje je NATO pustio u javnost. Tek kombinacijom tehničkih sredstava (TV-infracrvene kamere, snimci iz bespilotnih izviđačkih letelica, izviđačkih aviona i satelita, analiza radio-saobraćaja i ostali obaveštajni podaci) i neposrednog uvida u stanje stvari pilota na licu mesta može se doći do relativno pouzdanih podataka o prirodi ciljeva. Ali, za to treba leteti niže, a na nižim visinama vrebaju jugoslovenske rakete i protivavionska artiljerija...

Opravdanja za masakr sedamdesetak civila na putu Đakovica-Prizren, dakle nema; strah od gubitaka aviona i ljudi ne može biti opravdanje za najveću vojnu silu u istoriji čovečanstva.

 

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)