MERIDIJANI

Vreme vanredno izdanje broj 7, 24. april 1999.

 

Litlton

Masakr

Gimnazija Kolambajn u predgrađu grada Litltona u Koloradu bila je u utorak poprište najstrašnijeg masakra u kome je poginulo više od 25 učenika i nastavnika, a preko dvadeset ih je ranjeno. Erik Haris i Dilan Klebold, učenici ove škole, upali su u gimnaziju sa skijaškim kapama na glavama i sa poluautomatskim oružjem i eksplozivnim napravama, pucajući nasumice. Jedna devojka zadobila je devet rana u grudi. Haris i Klebold su punih pet sati sejali strah i teror, držeći više stotina učenika i nastavnika na nišanu. "Bio sam u učionici i nastavnik nam je rekao da bežimo koliko nas noge nose", izjavio je šesnaestogodišnji očevidac. "Potrčao sam i video kako moja drugarica pada ispred mene, pogodili su je u noge."

Četrnaestogodišnja Kejti Korona kaže da je više sati bila zarobljena u učionici zajedno sa svojim drugovima i nastavnikom. "Mislila sam da ću umreti. Neprestano smo čuli pucnjavu i krike. Nisam verovala da ću se živa izvući." Ostali učenici krili su se po toaletima, učionicama i ostavama, pokušavajući da se zabarikadiraju stolovima i školskim tablama. Za sve vreme opsade škole čule su se detonacije i pucnjava, a jedna tempirana bomba eksplodirala je u 11 sati uveče, kada je gimnazija bila odavno evakuisana. Policija je upala u gimnaziju tek oko 3 sata popodne, a najviše tela pronađeno je u školskoj biblioteci, kafeteriji i na izlazu. Među telima policija je identifikovala i Harisa i Klebolda, koji su izvršili samoubistvo. Tela su bila povezana eksplozivom.

Đaci ove škole kažu da su se počinioci predstavljali kao "mafija u mantilima" i da su bili poznati po mržnji prema rasnim manjinama i sportistima. Ovi "drakeri" su nosili crnu odeću i crne dugačke mantile i leti i zimi, lica često napuderisanih u belo, sa tamnim krejonom oko očiju. Đaci su ih izbegavali, a tako napadno obučeni izazivali su podsmeh, pre nego strah.

Veruje se da su prve žrtve dvojice "neprilagođenih" bili upravo oni koji su im se podsmevali. "Svi oko mene bili su već mrtvi, preklinjala sam ih da me poštede", ispričala je jedna učenica CNN-u. "On mi je sve vreme držao pištolj uperen u glavu i cerio se."

Bon

Otvaranje

Svečanom primopredajom ključeva i zasedanjem nemačkog saveznog parlamenta (Bundestag) u Berlinu je u utorak otvorena renovirana zgrada Rajhstaga. Obnovljena građevina, od 1894. do 1933. godine sedište nemačkog parlamenta, biće od jeseni mesto redovnog zasedanja najvišeg nemačkog predstavničkog tela. Na otvaranju je govorio savezni kancelar Gerhard Šreder. Prema navodima nemačkih medija, već prvog dana niz nemačkih političara posetio zgradu Rajhstaga "izražavajući jednoglasno oduševljenje" načinom na koji su okončani arhitektonski radovi, kojima je rukovodio britanski arhitekta Norman Foster. Spoljašnjost zgrade ostala je uveliko nepromenjena - jedino je u sredinu krovne konstrukcije dodata džinovska staklena kupola. Obnova je koštala oko 600 miliona maraka. Bundestag je u junu 1991. odlučio da se glavni grad ujedinjene Nemačke preseli iz Bona u staru prestonicu Berlin. Preseljenje u nove objekte trebalo bi da bude završeno do sredine naredne godine. Oko 40 odsto državne administracije i u narednih deset godina ostaje u Bonu. Specijalna komisija donela je odluku, koju su, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, podržali i nemački građani, prema kojoj će se nova zgrada u kojoj zaseda Bundestag i dalje zvati - Rajhstag. Građevina je u februaru 1933. izgorela pod nikad razjašnjenim okolnostima. Nacisti su godinu dana kasnije, kao podmetača požara, na smrt osudili holandskog komunistu Martinusa van der Lubea, tvrdeći da je reč o komunističkoj zaveri. S druge strane, istoričari pretpostavljaju da su nacisti zgradu zapalili sami da bi imali opravdanje za otpočinjanje progona protivnika režima. Predsednik Bundestaga Volfgang Tirze, političar vladajuće Socijaldemokratske partije (SPD), rekao je povodom današnjeg otvaranja Rajhstaga da "Nemačka mora ostati čvrsto na tlu". "Nemačka politika neće se iz temelja promeniti, ali šanse postoje", rekao je Tirze. Mnogi već sad govore o "Berlinskoj republici" kao fazi koja će za Nemačku otpočeti preseljenjem u Berlin. Ujedinjenjem 1990, Nemačka je povratila, odnosno od sila pobednica Drugog svetskog rata preuzela puni suverenitet nad svojom teritorijom. Od tada niz nemačkih političara govori o "povratku nemačke politike u normalnost" i o preuzimanju "većih obaveza, ali i prava, na svetskoj političkoj sceni".

 

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)