RAT

Vreme vanredno izdanje broj 7, 24. april 1999.

 

Mesec dana rata

Dugo i uporno razaranje jedne zemlje

01.gif (33671 bytes)Rat se nastavlja kao loša beskonačnost. NATO je u sredu 21. aprila oko 3:15 ujutro pogodio poslovni centar "Ušće", sedište Socijalističke partije Srbije, zgradu poznatu kao "CK", tako nazvanu po nekadašnjem Centralnom komitetu Saveza komunista Jugoslavije, koja sada ima zvanični naziv "Poslovni centar Ušće". U toj zgradi poslovni prostor koristi nekih dvadesetak firmi, a među njima i TV stanice "Pink" i RTV "Košava", preko odašiljača na "Ušću" svoj program emitovala je i TV "Braća Karić", ali redakcija te stanice locirana je na drugom mestu. Zgrada je jednim projektilom pogođena pri vrhu i kako izgleda sa dve pri dnu i bila je zahvaćena požarom. Nevolja sa požarima u tako visokim zgradama je što se teško gase. Pre desetak godina vođena je kampanja da se u Beogradu ne grade visoki soliteri upravo zbog toga što vatrogasna oprema (dizalice, vodeni topovi, itd.) na višim spratovima postaje neupotrebljiva. Bilo je u prvi mah strahovanja (komandant Ratnog štaba civilne zaštite Beograda, Dragan Čović) da su na spratovima između dva požara neki ljudi možda zarobljeni, ali se kasnije ispostavilo da je zgrada na vreme evakuisana.

Prve indikacije da je možda pogođen "CK" došla je kao zapažanje da se ne vidi program "Pinka", "Karića" i SOS, "Košave"... ( NATO avijacija je u sredu ujutro pogodila i predajnik Radio-televizije Srbije na Iriškom Vencu, pa je jednog trenutka prekinuto emitovanje programa RTS i ostalih RTV-stanica na području Vojvodine).

Gađanje ove zgrade sasvim sigurno nema nikakav vojni smisao, a biće veoma zanimljivo kako će se sad političko opravdanje naći za paljevinu sedišta jedne političke partije i nekoliko bliskih poslovnih i medijskih kuća. Nalogodavac je jamačno bio u tripu u kome je pre dve decenije bio Nikola Kavaja koji je uhapšen u Americi i 1979. osuđen na ukupno 65 godina zatvora (kazna 1995. smanjena na 17 godina i uskoro je oslobođen) zbog toga što je bio oteo avion u nameri da njime doleti u Jugoslaviju, da se obruši na CK, verujući da u njemu živi Tito i da tako izvrši atentat na njega. Zgrada CK je bila motiv sa razglednica i mesto orijentacije, korbizijeovski smeštena u velikom zelenom prostoru. To radno mesto hiljada partijskih aparatčika teško da je u svesti ljudi identifikovano kao sedište stvarne vlasti. Svojevremeno se, kad već naviru anegdote ispričajmo ovde i to, u vreme tzv. "posla stoleća" kako je nazvan izvoz u "Zastavinom" programu "jugo-Amerika" američki ambasador u Beogradu Skenlon, dovezao do te zgrade u "jugu". Pošto "jugo" nije "linkoln" Skenlon je sedeo napred gde je mogao da opruži noge, a na zadnjem sedištu je sedeo Ričard Majls tada samo privredni ataše američke ambasade, pa se protokol zbunio i pozdravio Majlsa kao glavnog gosta. Majls je posle postao američki ambasador u Jugoslaviji koju je napustio kada je naša zemlja prekinula diplomatske odnose sa Amerikom zbog agresije.

Oko izbora civilnih ciljeva već se može naći tu i tamo različitih špekulacija: ko ih je kada i kako odredio. U jednom turskom komentaru (Turkish news, Reuters 10. april) ovaj rat naziva se "pravničkim ratom" - uz objašnjenje da je NATO kampanja promašila cilj između ostalog i zato što ciljeve nisu određivali vojnici već političari (među njima pravnici), kao što je u toj interpretaciji i vijetnamska avantura propala zato što je ciljeve za bombardovanje određivao Lindon Džonson. Taj nesigurni polemički intoniran izvor kaže da je ciljeve u Beogradu još tokom 1998. čekirao lično Bil Klinton, "vodeći računa o političkoj senzitivnosti", ali ta "politička sezitivnost" je ispala veoma čudna već i samom činjenicom da su se napadi na Beograd bili zgusnuli baš oko godišnjice 6. aprila.

Među pogođenim administrativnim zgradama najveći arhitektonski značaj možda ima novosadska Banska palata ili Banovina, po nekim mišljenjima najuspešnije delo arhitekte Dragiše Brašovana, (1887-1965), jednog od naših nauglednijih arhitekata koja je pogođena je 19. aprila. Novosadski nedeljnik "Nezavisni" piše da je maketa prve verzije buduće Banske palate bila izložena 1931. godine na Prvoj izložbi savremene jugoslovenske arhitekture u Beogradu. Banska palata je prvi projekat Dragiše Brašovana posle faze luksuznih vila, javnih građevina monumentalnog karaktera, crkava, industrijskih i drugih hala na kojima je koristio elemente srednjovekovne arhitekture, navodi list. Pre Banske palate po njegovom projektu su sazidani Sokolski dom u Velikom Bečkereku, crkva u Orlovatu, Ekskontna banka, Škarina i Genčića vile u Beogradu. Banska palata je bila sedište Dunavske banovine, jedne od devet administrativno-teritorijalnih jedinica Kraljevine Jugoslavije ustanovljene odlukom Kralja Aleksandra 3. oktobra 1929. godine; od 1936. do 1939. godine, gradilo ju je sedam stotina graditelja, a radove je nadzirao sam Brašovan. Neobičnog oblika sa kulom (42 metra) koja je decenijama bila najviša tačka Novog Sada, obložena pločama najplemenitijeg belog bračkog mermera, sagrađena od armiranog betona, tada još retko korišćenog materijala, na površini od 28.000 kvadratnih metara, dužine 185, širine 42,5 metara "otvorila" je prvi novosadski bulevar, tadašnji Bulevar Kraljice Marije, sadašnji pod imenom Mihajla Pupina. Zgrada je osvećena 25. septembra 1939. godine, prvi ban koji je u njoj "sedeo" bio je dr Jovan Radivojević.

Neko ko je birao ciljeve navalio je baš na Brašovana - u jednom od ranijih napada ozbiljno je oštećena i zgrada komande Ratnog vazduhoplovstva u Zemunu, koju je, takođe, projektovao Brašovan.

NATO je u četvrtak uveče 16. aprila u 22.17 i u petak rano ujutro gađao područje Pančeva, i opet, u petak, rano ujutro, ponovo je gađana Rafinerija nafte. Iz dežurne emisije Radio Pančeva te noći neposredno posle prvih eksplozija saznajemo da su četvorica vatrogasaca povređena pošto su gaseći požar morali da se nadišu otrovnih materija. Agencija Beta kasnije javlja da je u bombardovanju "Petrohemije" u Pančevu povređeno 17 civila kojima je odmah ukazana potrebna lekarska pomoć, a kasnije se cifra povređenih penje na pedeset. Te večeri u 22.30 sati pogođena je "Azotara-amonijak". Predsednik SO Pančevo Srđan Miković javio se u program Radio Pančeva i prvo rekao "Dobro veče", a onda se ispravio rekavši da veče zapravo nije dobro jer su u pančevačkoj južnoj industrijskoj zoni pogođene "sve tri fabrike". Na sreću te noći su vazdušni pritisak i pravac vetra bili povoljni i stub u kome su sagorevale otrovne materije bio je visok, a dim se povijao nekako niz Dunav.

Dva napada 19. aprila na hemijsku industriju u Bariču, kraj Beograda, srećom nisu izazvala štetne posledice po životnu okolinu, ali je postojala bojazan da bi novi napadi na postrojenja u Bariču mogli bi da izazovu ekološku katastrofu međunarodnih razmera. (Tekst o ekološkoj opasnosti vidi na strani 10.)

U 27. noći agresije snaga NATO na SR Jugoslaviju, bombardovani su objekti u Nišu, Valjevu, Prištini, selu Prilike kod Ivanjice, u blizini Nove Varoši, kao i u širem području Beograda. U do sada najjačem napadu na Niš, najmanje jedna osoba je poginula, a 12 ljudi je povređeno, srušeno je 10 kuća, a 15 je znatno oštećeno. U napadu na taj grad u centralnoj Srbiji pogođena je Duvanska industrija Niš, koja je potpuno onesposobljena za rad. Radio-televizija Srbije (RTS) javila je da je u tom napadu oštećena Fabrika pića, Istraživački institut, Energana, i restoran društvene ishrane. Dežurni doktor na Hirurškoj klinici niškog Kliničkog centra Miodrag Lazić rekao je noćas da je nakon napada NATO snaga na Niš u tu zdravstvenu ustanovu dovezeno 12 povređenih. "Do sada smo primili 12 povređenih ljudi od kojih je jedan životno ugrožen sa teškim povredama kičme i trbuha dok su dvoje sa teškim povredama ekstremitetima i prelomima", rekao je Lazić niškoj TV 5. "Svi su šokirani i uplašeni. Radi se o civilima koji su nastradali u civilnim objektima", rekao je Lazić. TV5 je emitovala i razgovor sa povređenom Javorkom Minić koja je rekla: "Moje komšije, muž i žena, ostali su zatrpani ispod porušene kuće", rekla je ona. U 23.07 minuta sa sedam projektila u dva navrata pogođeno je veliko stovarište trgovinskog preduzeća "Kopaonik" gde je izbio veliki požar koji se proširio i na okolne kuće. Najveća jugoslovenska fabrika cigareta Duvanska industrija Niš potpuno je onesposobljena za rad. Na uglu niške Lipovačke i Sarajevske ulice oboren je električni stub, a velika materijalna šteta pričinjena je u naselju Šljaka. Ima neke teške simbolike u nazivima stradalih naselja - u Novom Sadu kolateralno je stradalo naselje koje se zove Šangaj. U noćnom napadu u niškom naselju Šljaka 20. aprila, 10 kuća je potpuno uništeno, a 15 znatno oštećeno. Prema do sada raspoloživim podacima, jedna osoba je poginula, a postoji bojazan da ima još žrtava, koje su pod ruševinama kuća, navodi RTS.

U noći između 20. i 21. aprila četvrti put je bombardovan valjevski "Krušik". Dva naselja u blizini valjevske fabrike "Krušik" su 20. aprila ostala u mraku, nakon što su avioni NATO-a 3.17 minuta gađali valjevski "Krušik", sa šest do osam projektila, a deo puta Valjevo-Beograd, u blizini te fabrike, zasut je kamenjem i zemljom. Vatrogasne jedinice i jedinice Civilne zaštite brzo su stigle na lice mesta... Uznemirenje građana izazvale su naknadne detonacije u fabrici u prvim satima srede, ali je olakšanje donela izjava direktora "Krušika" Miladina Ćirića po kome do sekundarnih detonacija dolazi "od raznih stvari, recimo od protivpožarnih aparata koji nisu izneti iz pogona. Iako je materijalna šteta neprocenjiva - na sreću, ljudskih žrtava nije bilo. Koliko se zna nekoliko radnika ima lakše povrede, a povređen je i jedan građanin koji je van kruga fabrike posmatrao eksplozije. Naš dopisnik iz Valjeva piše da ako nije bilo direktnih žrtava NATO agresije bilo je posrednih. U noći između subote i nedelje (tokom ranijih bombardovanja) 15-tak građana je zbrinuto u Valjevskoj bolnici, većina od njih sa teškim povredama - slomljeni kukovi, lopatice, rebra. Razlog - pratili su kretanje aviona i krstarećih raketa i padali su sa terasa i ispadali kroz prozore. Direktor Bolnice izjavio je da grad ima veće žrtve od neozbiljnog ponašanja građana nego od bombardovanja "Krušika", dok je direktor Zdravstvenog centra i republički poslanik dr Miroslav Srećković javno poručio građanima: "Ponašajte se kao da ste normalni, šta gledate te avione!".

Inače u ratnoj atmosferi počela su i prva suđenja. B. Š. iz Lajkovca, osuđen je u tamošnjem opštinskom sudu na tri meseca zatvora, uslovno na godinu dana, zbog širenja lažnih vesti. Naš dopisnik javlja da je pomenuti građanin u noći sa početka NATO agresije - "obavešten da je 34 aviona iz Avijana poletelo za Lajkovac" - odveo stotinak komšija u zbeg pod stari železnički most udaljen tri kilometra od varošice. Nesrećni Lajkovčani su se vratili kući tek pred zoru nakon što se odbornik SPS "probio" u Lajkovac da bi video šta dalje da radi s narodom.

01-1.gif (14972 bytes)Dok snage NATO-a po treći put bombarduju (20. aprila) železnički most preko reke Lim, na pruzi Beograd-Bar kod Donje Bistrice, sećate se (neki od vas) kako smo nestrpljivo skandirali: "Voz kreće 73." i kako smo tu prugu nazivali inicijalima B.B. (Brižit Bardo) i kako smo se pitali jesu li naši završili most na Tari. Sad slušamo decu, kako, reklo bi se, iz egzistencijalne radoznalosti rizikuju povrede buljeći u svetle tačke na nebu, pitajući se jesu li naši nešto srušili navijajući: "Levo, levo majstore..." i skandiraju zbog plamene kugle koja pada. Sa radija za to vreme dolaze kratke vesti o oštećenjima i rušenjima mostova i fabrika...

Dok se po strateškim institutima, po štampi, i po kabinetima ministarstava spoljnih poslova špekuliše o tome da li će i kada uslediti kopnena intervencija, hteo to neko ili ne, rat se preliva u susedne zemlje.

Komandanti Treće armije i Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije (VJ), general-potpukovnik Nebojša Pavković i general-major Vladimir Lazarević obišli su 19. aprila neke od jedinica protivvazdušne odbrane na Kosovu. General Pavković je rekao da mu je dužnost da obilazi pripadnike VJ na ratnim položajima i da i od potčinjenih oficira zahteva da sa svojim ljudima podele ratničku sudbinu. General Pavković u tom kontekstu saopštava da je njegova armija spremna da dočeka agresora oružjem a da su se izjalovila predviđanja NATO planera da će njihove kopnene trupe dočekati UČK - general Pavković decidno kaže da UČK na terenu više ne postoji. General-major Vladimir Lazarević u izjavi za RTS iznosi ocenu da je kopnena intervencija na Jugoslaviju zapravo već počela, pošto se iz Albanije sa dubine od 20-ak kilometara uz vazdušnu podršku NATO-a organizuju napadi UČK-a i raznih drugih elemenata na granične jedinice VJ i da vojska te napade uspešno onemogućuje. Agencija Beta 19. aprila citira vojnog portparola NATO-a, generala Đuzepea Marania koji je rekao da jugoslovenske snage, uključujući "sve više letova helikoptera, koje NATO nije u stanju da spreči", suzbijaju akcije ostataka separatističke Oslobodilačke vojske Kosova, najviše uz granicu sa Albanijom, a ponešto i oko Mališeva i na istoku Kosova. U zapadnim prestonicama primećuje se tenzija oko toga kakve veze snage NATO imaju sa UČK. Amerikanci su otvoreno priznali da je UČK na jugoslovenskoj teritoriji navodno zarobila nekog jugoslovenskog podoficira da im ga je predala i da ga oni tretiraju kao ratnog zatvorenika. Otvorenijeg priznanja UČK za ratnog saveznika valjda ne može biti. Glasnogovornici NATO-a međutim pored prikrivanja strateškog promašaja intervencije pokušavaju da prikriju i poraz UČK na terenu. Neki neimenovani diplomata žalio se, po Rojtersu, da je NATO ignorisao ciljeve za bombardovanje na koje je ukazivala UČK, kao da bi zadržali distancu prema njoj pošto je ona ipak godinu dana ranije od nekih u Vašingtonu okarakterisana kao teroristička grupa. U Rojtersovoj vesti se kaže kako je neki "UČK oficir" Sokolj Bašota satelitskim telefonom molio za vazdušne udare u zoni nazvanoj "in the Berisha mountains of central Kosovo". Paralelno s tim održava se priča kako se UČK "kao feniks ponovo rađa iz pepela" (Džejmi Šej). Ponovo se vraćaju priče o brojnosti UČK "za koju se verovalo da ima 12 do 15.000 boraca kada je počela intervencija NATO, pa se onda čas kaže da je veza zapadnih vlada i UČK "virtually non-existent", da su informacije koje od UČK stižu neprecizne i nesigurne pošto dolaze preko nesigurnih i "otvorenih" satelitskih telefona, da bi se onda ponavljalo kako UČK "nije pobeđena", jer "mi redovno razgovaramo sa njihovim vođama" ("We speak to their commanders regularly") da oni šalju dnevne izveštaje iz svojih operacionih zona, itd.

Saopštenja VJ i policije o UČK na Kosovu su prošle nedelje govorili samo kao o razbijenim očajničkim grupama i o tome da ih neko prikuplja, regrutuje i trenira s one strane jugoslovenske granice, pre svega u Albaniji. Vašington traži 5,9 milijardi dolara za nastavak rata, pritiska susedne države da daju koridor i vazdušne instalacije za novoprikupljene avione i najavljuje upotrebu helikoptera "apači" i višecevnih bacača. Paralelno s tim NATO stavlja do znanja da nastoji da među svojim saveznicima i drugim zemljama iznudi zavođenje pomorske blokade Jugoslavije i presecanje dotoka nafte. Bler putuje u Brisel da bi se sreo sa Solanom uz veoma pojačanu retoriku .

U tom kontekstu NATO spoksmen i dalje govori o humanitarnoj katastrofi, a to ilustruje sve većim i većim brojkama - početkom nedelje govorilo se kako je čak 850.000 kosovskih Albanaca i dalje u pokretu zbog srpskih napada, mada je čak 600.000 njih napustilo južnu pokrajinu.

Jugoslovenska strana pokušava da pokaže da na terenu nastoji da vrati izbeglice kući, dokazuje da je NATO bombardovao izbeglice na njihovom povratku kući. U utorak 20. aprila 20.000 izbeglih (na traktorima, pod najlonima, pocrneli od prolećnog sunca) vraćaju se u okolinu Istoka, dele im se obroci hrane (hleb, mleko, paštete, koje izgladnela deca neutoljivo jedu pred kamerama).

Zapadni mediji i dalje u fokusu drže tužne ljudske slike patnje izbeglica s one strane granica. To ipak nije prikrilo neka po NATO neprijatna pitanja. Britanski listovi, sudeći po pregledu agencije Beta, nisu podjednako zadovoljni objašnjenjem NATO bombardovanja izbeglica jugoistočno od Đakovice, tako da, dok "Indipendent" pozdravlja odluku NATO-a da prizna odgovornost, "Gardijan" iznosi spisak još uvek nerasvetljenih pitanja. Sada znamo da je NATO izvršio napade koji odgovaraju snimcima viđenim na srpskoj televiziji, da su pri tom uništeni traktori puni izbeglica i da su napadi obustavljeni kako bi se utvrdilo jesu li pogođeni civili. Još nije jasno, međutim, da li je u konvoju bilo srpskih vojnih vozila kao što to tvrdi NATO, piše, između ostalog, "Gardijan". Kako prenosi Radio BBC, list postavlja pitanje i "zašto kontrolori leta nisu na vreme reagovali na upozorenja pilota da u konvoju ima civila" i "da li je za grešku kriv ljudski faktor ili neki tehnički nedostatak". Pozivajući se na saznanja svog dopisnika iz Skoplja, "Tajms" piše da NATO indirektno koristi OVK za špijunažu na terenu, mada održava distancu jer očekuje da će i sama OVK u jednom trenutku postati problem koji treba rešavati. Bonski dopisnik "Tajmsa" javlja i da je nemačka Savezna agencija za nadzor kapitala pozvala sve nemačke banke da strožije kontrolišu odliv sredstava za finansiranje Oslobodilačke vojske Kosova i upozorila da kosovski Albanci koji žive u Nemačkoj "peru novac" zarađen švercom heroina i šalju ga Oslobodilačkoj vojsci Kosova kroz fond nazvan "Otadžbina zove". Pariski "Figaro" pak poručuje da treba biti oprezan kada se iznose optužbe o navodnim masakrima i genocidu nad kosovskim Albancima, javlja Radio Frans internasional. "Teško je doći do čvrstih dokaza o tome. Kada je počela operacija NATO novinari i funkcioneri međunarodnih organizacija morali su da napuste Kosovo, a malobrojni posmatrači koji su nedavno požurili u pokrajinu nisu bili u prilici da provere spomenute optužbe", piše "Figaro". Međunarodni sud u Hagu poslao je svoje ljude da obave istragu, a Grejem Bluit, zamenik glavnog tužioca Haškog tribunala Luiz Arbur, izjavio je da je najveći problem dokazati postojanje pokolja u relativno kratkom roku i bez mogućnosti rada na samom mestu događaja. Prema izveštaju NATO-a, oko 3200 civila ubijeno je od početka agresije na SR Jugoslaviju. Američki ambasador zadužen za ljudska prava Dejvid Šefer tvrdi da je reč o izveštaju koji se temelji na pouzdanim informacijama. Međutim, ističe "Figaro", u tom slučaju relativizuju se optužbe da srpske vlasti na Kosovu sprovode genocid, pošto se i navodno ubistvo 3200 ljudi, koliko god bilo užasno, ne može nazvati genocidom. List citira i Freda Abrahamsa, funkcionera humanitarne organizacije Hjuman rajts voč, koji kaže da treba biti oprezan i ne iznositi optužbe ako se nemaju proverene informacije.

Jednu od tvrdnji NATO-a o postojanju masovnih grobnica RTS demantuje slikom iz sela Izbica gde se vide njive sa pšenicom i uzorane njive. Na jednoj od njih meštanin govori kako nikakvog pokolja ni grobnice tu nema.

S druge strane agencije Beta i AFP 20. aprila prenose vesti koje ukazuju na to da pripadnici UČK-a koriste sukobe na Kosovu da bi od Makedonije načinili svoju bazu. Makedonski ministar unutrašnjih poslova Pavle Trajanov izjavljuje da oni to čine sa planom da i tu zemlju uvuku u rat. U intervjuu za AFP, Trajanov je izneo zvanične podatke da je više tajnih skrovišta OVK-a otkriveno poslednjih dana u Makedoniji. "To oružje je smešteno pošto se predviđaju oružane akcije koje OVK želi da započne u Makedoniji počev od septembra". U prošlu subotu su pripadnici makedonskih tajnih službi otkrili jedno skrovište u napuštenom rudniku hroma kod sela Lojane, nedaleko od granice sa SR Jugoslavijom. Tvrdi se da je, sve u svemu, za nekoliko dana zaplenjeno više od 4,5 tona raznog naoružanja, uključujući i 230 granata i više od 10.000 metaka, otkrivenih, takođe u subotu, u selu Radolišta kod Struge, blizu albanske granice. U prošli petak je policija, takođe kod Lojana, otkrila oko 300 granata, pištolja i automatskih pušaka, natovarenih na traktorskoj prikolici. Zapadni vojni zvaničnici, koji su želeli da ostanu anonimni, tvrde kako "imaju izvestan napor da to prihvate zdravo za gotovo". Makedonija je, ipak, u ponedeljak dobila obećanje od ambasadora zapadnih zemalja u Skoplju, počev od američkog ambasadora Kristofera Hila pa nadalje, da NATO neće podržati aktivnosti OVK-a na njenom tlu. Isto obećanje u nedelju je, kako tvrdi Trajanov, formulisao i vrhovni komandant snaga NATO-a u Evropi američki general Vesli Klark.

Makedonski predsednik Kiro Gligorov je međutim 21. aprila izjavio da je nacionalnom Savetu odbrane predložio da u zemlji, kako javlja naša dopisnica, proglasi vanredno stanje. Priliv izbeglica sa Kosova preti da destabilizuje Makedoniju, rekao je Glirogov, opisavši sadašnju situaciju kao "najopasniju" od nastanka države pre osam godina. "Verujem da pretnje Makedoniji rastu... (njen) interes je da očuva unutrašnju stabilnost i spoljašnju bezbednost", rekao je Gligorov privatnoj televiziji A1. Etnički Albanci čine nešto manje od trećine makedonskog stanovništva i vlasti upozoravaju da dolazak još albanskih izbeglica sa Kosova, povrh već prispelih 130.000, može da destabilizuje zemlju. U Makedoniji se nalazi i 16.500 vojnika NATO-a. Gligorov je rekao da se narednih dana očekuje dolazak još 4000 vojnika i da brine da se planira da ti vojnici uđu na Kosovo, iako Brisel kategorički odbacuje nagađanja o planovima za kopnenu intervenciju na tlu Jugoslavije. Naša dopisnica iz Skoplja javlja da je Gligorov pred polazak u Vašington izrazio izvesnu rezervisanost oko toga da li će NATO poštovati stav zvaničnog Skoplja da ne dozvoli da se makedonska teritorija koristi za napad na bilo koju zemlju. Gligorov je ovako interpretirao odgovor Vesli Klarka: "Toj malku pomisli pa mi reče - ne, zasega takva odluka nema. No tokmu toa 'zasega' moram da kažam, mene me zagriži..."

Zapadno od zone ratnih operacija u Crnoj Gori stvari se kreću po tankoj liniji. Pošto su razjašnjeni odnosi između vojske policije (Maraš tvrdi da su korektni), pošto se podigla temperatura oko optužbi od strane VJ na račun dr Novaka Kilibarde, dolaze vesti da temperatura raste oko Prevlake. Potom u utorak 20. raste tenzija oko jednog incidenta u rožajskom selu Kaluđerska Laz. Potpredsednik crnogorske vlade Dragiša Burzan tvrdio je da je tamo došlo do ubistva civila, da je ono povezano sa "paravojnim formacijama" i rezervistima koji se nalaze na severu Crne Gore. Potpredsednik crnogorske vlade je rekao da je informacije o ubistvima civila dobio od očevidaca i da nije upoznat "sa mnogim detaljima" jer je region blokiran. Burzan je, kako prenosi crnogorski državni radio, pozvao Vojsku Jugoslavije da "izruči pravdi" ljude odgovorne za ubistva civila na području Rožaja. On je dodao da treba preduzeti mere kako bi se "sprečili oni koji hoće konflikt sa Kosova da prenesu u Crnu Goru". Predsednik opstine Rožaje Nusret Kalač je pozvao crnogorske vlasti da preduzmu mere kako bi se sprečilo prenošenje sukoba u Crnu Goru.

Druga armija VJ potom saopštava da su četvorica pripadnika separatističke Oslobodilačke vojske Kosova ubijena u večernjim časovima 18. aprila u sukobu sa jedinicom Vojske Jugoslavije (VJ) u rejonu sela Kaluđerski Laz kod Rožaja na teritoriji Crne Gore. U saopštenju se navodi da su jugoslovenski vojnici "razbili tu grupu terorista" i da nije bilo posledica po pripadnike VJ. "Vojno-istražni organi su izvršili uviđaj, pri čemu je i na njih otvarana vatra od strane terorista", saopštila je Druga armija. U toku je potraga za ostalim članovima te grupe... Poslednja vest našeg dopisnika iz Podgorice govori da se i stanje oko Prevlake smirilo, odnosno da je nađen način "da se jedni drugima (vojska i policija) ne mešaju u posao".

Dok padaju bombe i balkanski rat ide svojim suludim tokom više svetla je palo na rusku mirovnu inicijativu. Ruski predsednik Boris Jeljcin 19. aprila u Kremlju je održao savetovanje o kosovskoj krizi sa premijerom Jevgenijem Primakovim, specijalnim izaslanikom za Jugoslaviju Viktorom Černomirdinom i ministrima inostranih poslova i odbrane Igorom Ivanovim i Igorom Sergejevim. Ivanov je nakon sastanka rekao novinarima da skoro jednomešecno bombardovanje SRJ potvrđuje pravilnost ruske pozicije, koja se sastoji u tome da "vojnog rešenja kosovskog problema ne može biti". Prema njegovim rečima, Jeljcin je učesnicima savetovanja dao niz konkretnih zadataka za dalje traženje izlaska iz krize. "Spremni smo da tesno sarađujemo sa svima koji su zainteresovani za povratak na političko rešavanje krize. Takva mogućnost postoji. Važno je da u državama NATO-a postoji neophodna politička volja", rekao je Ivanov. "Rusija je na to spremna, kao i generalni sekretar UN", dodao je šef ruske diplomatije. Černomirdin je saopštio da je ponovo razmatrana pozicija Rusije i najavio preduzimanje svih napora za mirno rešenje krize. Mora se "raditi sa svim stranama, kako sa SRJ, tako i sa vođstvom NATO-a", rekao je Černomirdin. On je ukazao na opasnost širenja vojnog konflikta na Balkanu i istakao da se ne sme dozvoliti kopnena operacija NATO-a protiv SRJ. Ruska strana će nastaviti pregovore i konsultacije na različite načine i na različitim nivoima, rekao je Černomirdin.

Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej Drugi stigao je u Beograd 20. aprila, nešto pre sedam sati, avionom, dobivši dozvolu za prelet preko Mađarske i Rumunije. Ruski patrijarh oko 8.30 sati zajedno sa patrijarhom srpskim Pavlom i episkopima kreće prema beogradskom hramu Svetog Save na Vračaru gde je s patrijarhom Pavlom i sveštenstvom služio liturgiju i moleban za mir. Na desetine hiljada ljudi ispunilo je taj veliki plato. Aleksej Drugi je izjavio da je glavni uslov za početak mirovnih pregovora okončanje bombardovanja Jugoslavije i svih vojnih akcija u Jugoslaviji. Patrijarh moskovski i patrijarh srpski su potom proveli duže vreme na ručku kod predsednika SRJ Slobodana Miloševića koji ih je primio zajedno sa svojom suprugom i sinom Markom.

Dan kasnije, 21. aprila došle su vesti koje govore da je patrijarh moskovski ocenio da je njegova poseta Beogradu bila uspešna. "Vraćamo se sa optimizmom", izjavio je patrijarh Aleksej Drugi pošto se 20. aprila kasno uveče vratio iz Beograda u Moskvu. "U to sam se ubedio u susretu sa Ibrahimom Rugovom (liderom Demokratskog saveza Kosova) koji se takodje zalaže za isključivo mirno rešenje kosovskog problema", rekao je ruski patrijarh.

I aktiviranje Černomirdina i poseta moskovskog patrijarha probudili su nadu u srpskom političkom tkivu da je u trenutku velikih razaranja mir ipak moguć.

Nova demokratija (ND) je 19. aprila ocenila da su najnovije mirovne inicijative predsednika Rusije Borisa Jeljcina "velika šansa za pobedu razuma, prekid bombardovanja SRJ i uspostavljanje političkog dijaloga koji jedini može doneti mir na prostore Kosova i Metohije". Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) i potpredsednik Vlade SRJ Vuk Drašković izjavio je 20. aprila da "polaže velike nade u predstojeću misiju" specijalnog ruskog izaslanika Viktora Černomirdina i izrazio uverenje da će "uskoro zavladati mir u SRJ". Drašković je na konferenciji za novinare izrazio nadu da će agresija NATO biti zaustavljena "kompromisom" koji će biti verifikovan kroz Rezoluciju Saveta bezbednosti (SB) Ujedinjenih nacija (UN). On je ocenio da je do sada SB "zaobilažen, a da nije bilo tako ne bi bilo ni agresije na SRJ". Prema njegovim rečima, Rezolucijom UN "mora biti uspostavljen trajni mir koji će pokopati uzroke sukoba", a to su po Draškovićevoj oceni, želja za stvaranjem etnički čiste Velike Albanije na teritoriji Srbije i podrška albanskim teroristima. Lider SPO je izrazio uverenje da će jugoslovenski zvaničnici prihvatiti svako rešenje koje "obustavlja agresiju na SRJ, a ne ugožava integritet i suverenitet Srbije i Jugoslavije". On je naveo da će nakon završetka agresije "srpski narod morati da se pomiri" i sa agresorima i sa Albancima, i da u saradnji sa njima pristupi obnovi Jugoslavije.

Drašković je još osudio "ekstremne stavove pojedinaca" u Jugoslaviji, ocenivši da "sada nije vreme da se iz grobova vade petokrake, već je potrebno da se Srbi okupljaju pod zajedničkim simbolima". Prema njegovim rečima, SPO takođe neće dozvoliti da se ratno stanje iskoristi za "progon političkih neistomišljenika sa patriotskih pozicija".

Predsednik DSS Vojislav Koštunica je pozdravio uključivanje Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika ruskog predsednika Borisa Jeljcina u pregovarački proces o Kosovu, ocenjujući da je bitno da diplomatski pokušaji ne budu obustavljeni, "u istoj meri u kojoj je bitno da odmah prestane bombardovanje Jugoslavije". Koštunica je rekao da je odluka Jugoslavije da prekine diplomatske odnose sa Albanijom "opravdana", ocenjujući da je to trebalo da bude učinjeno i ranije, s obzirom na to da je iz Albanije "doturano oružje teroristima na Kosovu i Metohiji".

Gotovo mesec dana agresije NATO na SR Jugoslaviju pokazalo je da je strategija zapadne alijanse neuspešna, piše američki dnevnik "Vašington post" 19. aprila: "Razlog za taj neuspeh nije teško naći. Postoji raskorak između sredstava i ciljeva politike. Upotrebljena vojna sila naprosto nije adekvatna zadatom cilju", ocenjuje se u komentaru lista. "Vašington post" navodi da je NATO u rešavanje krize na Kosovu ušao sa "ambicioznim ciljevima, a skromnim instrumentima", i dodaje da se kao posledica toga "stanovništvo Kosova pretvara u izbegle ili raseljene... a sam kredibilitet NATO doveden u pitanje". Prema pisanju lista, takav dosadašnji ishod agresije na SR Jugoslaviju podelio je zapadne saveznike na one koji zagovaraju izolacionizam i koji bi se ograničili isključivo na humanitarnu pomoć ugroženom stanovništvu Kosova, i na one koji su spremni da intenziviraju vojnu agresiju sve do, kako se navodi, postizanja svih postavljenih ciljeva. "Problem koji postoji jeste da naši interesi naprosto ne opravdavaju takav prilog u krvi i sredstvima", konstatuje američki komentator.

Javnost u Srbiji je zapravo psihološki dobro pripremljena za eventualno razbuktavanje rata. Predsednik SRJ kaže da jugoslovenska strana na kopnenu intervenciju gleda kao na izvesnost. Alijansa je sakupila toliko aviona da postoji izvesna verovatnoća i da oni počnu međusobno da se obaraju.

Jedan grafit sa Slavije šeretski poručuje "Nemate šansu, Srbija je u transu..." U Herceg Novom neko je napisao: "Na rubu nerava i Balkana stojim, i strah me je jer ničeg se ne bojim..."

Književnik Mirko Kovač, a to bi trebalo da znaju i oni koji su ga razumeli kada se po cenu promene domovine bunio protiv rata i oni koji su zbog toga ljuti na njega, izjavio je ovih dana da je užasnut zbog bombardovanja Jugoslavije jer "strada nedužni svet, jedna država, jedan celi narod". "Iako je (predsednik SRJ, Slobodan) Milošević predugo nasiljem pokušavao da ostvari svoje ciljeve, ne mogu nikako podržati da se sada bombama on pokušava zaustaviti. Ne vjerujem da se u politici bilo šta može rešiti bombama i ja sam užasnut zbog toga. Jezivo je sve to", rekao je u Ljubljani za Betu Mirko Kovač . "Svaki put kada u Rovinju čujem avione koji preleću, doživljavam neku vrste traume kao da se nalazim tamo gde bombe padaju. Nikako ne mogu prihvatiti da se razara čitava jedna zemlja, čitava njena infrastruktura", izjavio je Kovač . Prema njegovim rečima, više se ne može reći da NATO nije počinio zločine, jer je "to sada evidentno". Ove reči kao da potvrđuje poslednja vest koja je u našu redakciju stigla posredstvom Tanjuga, u sredu 21. aprila oko 10 sati pre podne u izbegličkom Majinom naselju, desetak kilometara od Đakovice, od NATO bombi poginulo je desetak ljudi, među njima i sedmogodišnji Ivan Ivančević, izbeglica iz Krajine.

Ekipa izveštača Vremena

 

sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)