RAT

Vreme vanredno izdanje broj 13, 5. jun 1999.

 

Sedamdeset dana rata

Surdulica, Varvarin. krvav pir kome se nazire kraj

Crna hronika - špekulisanje mrtvačkim sanducima. U potrazi za strujom. Pitanje: "Jel' stigao Černobil?". Haška optužnica i reakcije na nju. Bliski susreti vojske i policije u Crnoj Gori

Sanatorijum u Surdulici, ponoć 31. maja, ekipe civilne zaštite raščišćavaju ruševine uz strahovanje da je broj žrtava veliki. Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja Srbije saopštava da je u surduličkom Domu za stare i penzionere u Surdulici poginulo 20 ljudi. Ovo je druga tragedija u ovom gradu za mesec dana - 28. marta, NATO je u toj varošici siromašnih, štedljivih i radinih dunđera, gađajući kasarnu Vojske Jugoslavije, pogodio sklonište u kući jednog gastarbajtera - poginulo je 25 civila. Naš reporter u Surdulici 31. maja svedoči kako su se u pogođenoj zgradi spojili plafon i pod. U ruševinama su našli dnevnik dvadesetogodišnje devojke Milene Malobabić, dnevnik u kome je ona pisala o svom momku Dejanu. Milena je tu, među starcima iz doma, živela s majkom i dvojicom braće, oni su izbeglice iz hrvatske "Oluje" 1995. Dejan Milenković, ranjen u nogu priča iz bolničkog kreveta kako je posle eksplozije odleteo nekoliko metara, kako je pao u ćošak sobe, kako je video samo dim i prašinu...

NATO ovoga puta nije priznao grešku, portparol Šej je tvrdio da je u Surdulici gađan - "legitimni vojni cilj". Toga dana agencija Beta saopštava da je u samo 40 sati napada NATO-a na skoro celu teritoriju Srbije bilo najmanje 37 poginulih i oko 100 ranjenih osoba.

U Varvarinu, 29. maja oko 13.25, u napadu na drumski most na Velikoj Moravi poginulo je najmanje 11 osoba, oko 40 je ranjeno. Šest osoba se vodi kao nestalo dok ekipe s čamcima danima pretražuju virovito dno Morave. Portparol Šej izjavljuje kako NATO "još nema podatke o civilnim žrtvama", kako je to bio "označen, legitimni vojni cilj" koji je precizno pogođen, kako piloti zapadne vojne alijanse preduzimaju sve mere predostrožnosti kako bi se izbegle civilne žrtve, kako "nikada ranije u istoriji čovečanstva ovako veliki broj ljudi nije činio tako ogromne napore da svede na minimum rizik po civile, "kako je u poređenju sa sukobima tokom istorije ovo izuzetan napredak, kako su oni "odustali od ogromnog broja misija koje su mogle biti rizične po civile". Još je rekao taj Džejmi Šej: "Mi iste mere predostrožnosti preduzimamo i u podne i noću." Jedna devojka, matematički olimpijac, sklonila se iz stalno bombardovanog Beograda u mirnu varoš Varvarin. Stradala je u podne.

Nebo liči na mrežu

Deset osoba je poginulo, a više od 20 je teže i lakše povređeno u napadu NATO-a na Novi Pazar 31. maja, kada je direktno pogođena jedna stambena zgrada. Od 10 poginulih građana, petoro je život izgubilo u mesari u istoj ulici... Na Novi Pazar je toga dana ispaljeno 20 projektila.

RTS u svom izveštaju tvrdi da su na meti bili i izdavačko-informativno preduzeće "Jedinstvo" i njegova štamparija, lokalna televizija i radio, u čijoj se neposrednoj blizini nalaze dečja bolnica i autobuska stanica... Među poginulima je dvogodišnji Marko Simić, i još najmanje devet stanovnika tog grada, javila je kraljevačka televizija. Pored dvogodišnjeg dečaka, među mrtvima su identifikovani njegov otac Vladan Simić, zatim Zvezdan Jojić, Dragan Simović, Miodrag Nikić, Đorđe Pantović, Golub Ratković i Dragomirka Bijorac...

"Nema ovde rata, već jedna strana ubija, a druga strada", rekao je dan kasnije Vuk Dašković, lider SPO-a, i ocenio da bi hitno trebalo održati sednicu Saveta bezbednosti na kojoj bi bili okončani zločini nad jednim narodom. Drašković je tražio da se principi G8 sa srpske strane prihvate jer ovo "ubijanje Jugoslavije ne traje samo 70 dana već 70 godina", pošto je "toliko bombi i druge mašinerije smrti palo na zemlju da je svaki dan unazađuje za jednu godinu".

Rat, ta naša loša svakodnevica, oglašava se u tragičnim vestima, tutnjavi, eksplozijama i sirenama na koje se brzo privikavamo. Kao i na smrti nedužnih. I na različita nepočinstva. Pojac u crkvi Svetog Petra i Pavla u selu B. kaže kako ovaj narod stiže božja kazna, a on peva i prkosi jačem, mesto da se skruši i bogu pomoli.

Rat u svojoj crnoj hronici beleži, kao Ćosićevoj "Valjevskoj bolnici", i u Kovačevićevim "Maratoncima", i trgovinu smrću. U Smederevu nekoj ženi sude zato što je sklanjala mrtvačke sanduke.

Naš dopisnik iz Valjeva javlja da je u Vojnom sudu Drinske divizije vojnik rezervista D., srpskog prezimena Sinđelić, oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo slabljenja borbenog morala u borbenoj situaciji, za koje je zaprećena kazna od 5 do 20 godina. Po optužbi, Sinđelić je pred vojnicima "izneo tvrdnju da se NATO snage ne mogu zaustaviti zbog čega je besmislena borba u ratnoj jedinici, da nas napada 19 najmoćnijih zemalja i da će se oni ušetati u Srbiju, a da se mi protiv njih džabe borimo". Sud je presudio da je Sinđelić izneo lični stav bez namere da izazove uznemirenje drugih vojnika, te da delo nije učinjeno za vreme borbe, ili neposredno pred nju. Sinđelić je kažnjen sa devet meseci zatvora za dela samovoljnog napuštanja jedinice i sitne krađe. U petak uveče, upitan u prolazu ima li šta novo, član najvišeg foruma vladajuće partije kaže "u ponedeljak bi trebalo da bude gotovo, samo još nešto da prodiskutujemo"... U subotu na otvaranju pres - centra Drinske divizije jedan general završava govor rečima da veruje da "neprijateljska patologija ulazi u završnu fazu - metastaze pucaju po svim šavovima". U nedelju pre podne nebo liči na mrežu. Avioni NATO-a prave figure, ostavljaju beli trag. Nema napada. Ponedeljak, druge Trojice, slava Valjeva. Predsednik opštine sa saradnicima lomi kolač. Služba u crkvi, litija u porti, slavski ručak u restoranu.

Civil poziva oficira sa visokim činom na piće, kaže, može rakijica, pivo... Ovaj odbija, ne sme sa nepoznatim, drugi put... Civil navaljuje, oficir popušta. U utorak u noć Tanjug javlja da je valjevski režiser Zoran Đorđević na VIII međunarodnom filmskom festivalu slovenskih i pravoslavnih zemalja dobio nagradu Zlatni vitez za režiju dokumentarnog filma "Živeli". Zora u skloništu kod "Pilota" časti piće, duplo. Režiser i naš reporter bili, zajedno a svaki svojim poslom, u brdima kod Požege, kod junaka filma Božidara Jovićevića, koji je za života izgradio mauzolej s petokrakom na kupoli. Nazdravljaju kao Boža: "Živeli mi i naša Srbija, i niko nam ništa ne mog'o!"

Buka poželjne budućnosti

Preko vikenda su pokazali da mogu da nam isključe struju onim NATO prstom teškim pet megatona. Pošto su uništene trafo-stanice u Leštanima i na Bežaniji, dvomilionski grad je praktično ukočen. Na letnjoj sparini počelo je da nestaje vode. Ostalo je hramajući nekako išlo. U sredu 2. juna, mi iz "Vremena", razmileli smo se po Beogradu u potrazi za onim delom grada u kome ima struje, kako bismo se poput nekih nesrećnih glumaca držali nepovredivog načela show must go on. Vaš hroničar nalazi jataka u maloj romantičnoj Sokolskoj ulici. U broju šest dete vežba solfeđo, pred brojem četrnaest devojčice igraju "eme" visoko skačući preko lastiša, negde oko broja osamnaest građevinari bučno, a ta buka liči na neku muziku poželjne budućnosti, rade "na skele": "Radi kako ti kažem. Tvoji komentari mi nisu potrebni... Samo drži pravac.. Dum, dum.. cang... Tu mora da se isćuti dok on radi, to se radi u sekundu, u santim... drži vertikalu... nema problema... 'vatamo pravac... polako Mile... razrađuj žabice... što nisi sklonio to pivo, vidiš da je uzbuna... 'el tako Mile... " U kući u kojoj radimo na crtežu male Mine, slatke devojčice kojoj dugujemo bar čokoladu (pridodati našim zahtevima), šareni konj u skoku iznad zelenih brda, ispod teksta "Baš je lep dan".

U Kragujevcu na autobuskoj stanici devojka plavih očiju, crne kose, s rupicama na obrazu pozdravlja se s nekim i malo plače, a onda u prolazu glasom kao sa kadife pozdravlja vršnjaka, tužno kaže da ide na tri meseca na more - da radi, ovaj, praveći se veseo, kaže kako ide u vojsku na šta ona jednom kratko uzdahne. U novobeogradskom bloku 44 zaboravili i na šizele i na mirele i cela zgrada se dala u potragu za komšinicinim papagajem, jure ga po terasama, krovu, drveću, antenama. U Leskovcu su uz poznate dve našli naziv i za treću vrstu sirene, "šizela", "mirela" i "zakasnela" (ona koja zasvira pošto padne bomba, kao izvestan broj naših javnih delatnika). Ako se rat nastavi bar jedna beogradska zgrada biće desetkovana cirozom jetre. Svake večeri gledaju u zvezde, viču - eno ga, zatim peku pilota, stavljaju mu jabuku u usta i šalju ga Klintonu. Jedan u mraku pita: "Gde sam ovo ja?", a zatim: "Kako sam ovde stigao?" Drugi se raspituje kod komšije s tranzistorom: "Jel stigao Černobil?"

Misli na ruskog pregovarača Čeromirdina o čijem su dolasku u Beograd svakih pet minuta dolazile oprečne vesti. O tom dolasku se pričalo na isti način čitave prethodne nedelje, kada je nekoliko dana glavno pitanje bilo da li će podizanje optužnice u Haškom sudu minirati pregovarački proces. Glavni tužilac Luiz Arbur saopštila je 27. maja da je Međunarodni krivični sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji 24. maja podigao optužnicu protiv jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, predsednika Srbije Milana Milutinovića, potpredsednika savezne vlade Nikole Šainovića, načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanića i ministra unutrašnjih poslova Srbije Vlajka Stojiljkovića, i da je izdat nalog za njihovo hapšenje. Kako javlja agencija Beta, Luiz Arbur izjavljuje da su oni krivično odgovorni za deportaciju 740.000 Albanaca sa Kosova, za progon i za ubistvo 340 do sada identifikovanih ljudi. U optužnici koju objavljuju podgoričke "Vijesti", pored veoma dugog političkog uvoda koji počinje opisom političkih događaja od 1987. do danas, jugoslovenskim funkcionerima se po sistemu komandne odgovornosti stavlja na teret progon Albanaca. U optužnici se tvrdi da su policajci, vojnici i vojne starešine koristili u velikom obimu pretresanje, pretnje silom i akte nasilja da bi od kosovskih Albanca opljačkali novac i vrednosti, a da su, vlasti na pograničnim postajama SRJ sistematski otuđivale lična vozila i drugu imovinu kosovskih Albanaca koji su deportovani iz provincije. Tvrdi se u optužnici da su "širom Kosova, snage SRJ i Srbije progonile, ponižavale i degradirale kosovske Albance, civile, fizičkim i verbalnim maltretiranjem. Tvrdi se da su policajci, vojnici ili vojne starešine konstantno podvrgavali kosovske Albance uvredama, rasnim uvredama, degradirajućim aktima, premlaćivanju i drugim formama fizičkog maltretiranja zbog njihove rasne, verske i političke pripadnosti, te da su im oduzimana lična dokumenta. Tvrdi se da je bilo masovnog progona i deportacija iz Đakovice, Prištine, okoline Gnjilana ("grad Prilepnica"), Kosovske Mitrovice, iz okoline Orahovca, itd... Tvrdi se da je bilo masovnih smaknuća u Račku, selima Velika Kruša i Mala Kruša, itd. Tvrdi se da su 27. marta 1999. snage SRJ i Republike Srbije napale selo Izbica (opština Srbica), da se nekoliko hiljada kosovskih Albanaca iz sela sklonilo u polje izvan sela, da su ih, na dan ili oko 28. marta 1999, snage SRJ i Srbije opkolile, te da su, nakon što su vojnici i policajci oteli stvari od vrednosti, muškarce odvojili od žena i male dece, i da ih je oko 130 tada ubijeno. Oko navodnog masakra u selu Izbica lomio se čitavog proleća medijski deo rata između NATO-a i Jugoslavije - o tome je bilo reči i sredinom aprila, kada su jugoslovenski državni mediji negirali da u tom selu uopšte postoji masovna grobnica prikazana na satelitskim snimcima.

Ministar bez portfelja u jugoslovenskoj vladi Goran Matić je posle podizanja optužnice po drugi put demantovao tvrdnje američke TV-mreže CNN "o masakru u Izbici" i masovnoj grobnici u tom mestu. Novinarima su prikazani slajdovi sa delovima snimaka koje je emitovao CNN i pokazane razlike na njima, a Matić je ukazao i na različite opise istog mesta, različit nagib terena, različite kuće i vegetaciju neodgovarajuću za doba godine u kome je snimak navodno načinjen.

Matić je, inače, izjavio da je podizanje optužnice protiv najviših jugoslovenskih zvaničnika "propagandna smicalica koja ima za cilj da odloži političko rešenje i diplomatske napore", da je "Haški tribunal privatni politički sud Medlin Olbrajt, Džejmsa Rubina i Veslija Klarka za sve one koji nisu njihovi istomišljenici", da je podizanje optužnice protiv najviših jugoslovenskih zvaničnika propagandni potez čiji je cilj da se odloži političko rešenje i "napravi zavesa" iza koje će se nastaviti NATO agresija na SRJ... "Ako već ne mogu da ih ubiju kada gađaju njihovu rezidenciju, mogu da traže njihovo isključenje iz međunarodne javnosti u onim zemljama koje oni NATO paktom kontrolišu", rekao je Matić. Upitan da li ima ikakve zvanične reakcije vlasti na podizanje optužnica, Matić je odgovorio: "Zašto bismo reagovali na privatni sud?" "Mi prihvatamo nadležnost Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, a taj sud ne prihvataju SAD..."

Politička podmetačina

Političke partije u Srbiji negativno su reagovale na te optužnice kao na političku podmetačinu. Okosnica odgovora sastoji se u konstataciji da agresor time pokušava da sudi narodu nad kojim vrši zločin. Portparol Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić ocenio je danas da je podizanje optužnice protiv predsednika SRJ Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom "u funkciji genocida nad srpskim narodom i državom". "Taj šou NATO zločinaca predstavlja svu njihovu monstruoznost i licemerje, i čin koji treba da zamrači oči javnosti u zemljama NATO-a, kako ne bi videli da ta alijansa čini genocid", rekao je Dačić na konferenciji za novinare. On je rekao da je to "jedan u nizu pokušaja da se zaustavi mirovni proces, kao i da se satanizuje čitav jedan narod i pojača vojna intervencija". Portparol SPS-a je rekao da Haški tribunal "nema nikakvih nadležnosti za SRJ" i da je podizanje optužnice protiv predsednika SRJ "jasan oblik zloupotrebe suda i da Luiz Arbur treba dodati na spisak za ratne zločine počinjene u Jugoslaviji"; da ona "radi na dugme" koje pritišću oni koji i nalažu bombardovanje i genocid u Jugoslaviji, i dodao da "ceo svet svakodnevno optužuje NATO za zločine u SRJ". On je još rekao da je ta optužnica podignuta protiv čitavog naroda i slobodoljubivog sveta, ali da će se "i ovoga puta suditi samo agresorima i zlikovcima, na bilo kom mestu, a može i u Hagu". Dačić je u poenti upitao "kako je moguće da za zločine budu optuženi oni koji brane svoju zemlju", dodajući da bi, u tom slučaju, Haški tribunal imao mnogo posla jer bi podigao optužnice protiv svih 10 miliona ljudi koji brane Jugoslaviju. Prema njegovim rečima, NATO je "izvršio najveće etničko čišćenje na Kosovu i time pokazao da mu treba teritorija Kosova, a ne i narod". Na pitanje da li bi SPS i njegovog predsednika Slobodana Miloševića mogla da zadesi sudbina Srpske demokratske stranke i njenog predsednika Radovana Karadžića, Dačić je odgovorio da je SPS uvek delio sudbinu svoga naroda i svoje države. "SPS je sve činio da se dođe do mira, da se zemlja odbrani od agresije. I tu je velika razlika između dve partije", odgovorio je Dačić.

Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković ocenio je da optužnica predstavlja "političku provokaciju i pritisak" i izrazio nadu da će predsednik Milošević ne samo ignorisati te provokacije već da će se "još odlučnije založiti da bude pronađeno mirno rešenje kosovske drame, u skladu sa Poveljom UN i principima Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije", a u "interesu našeg naroda, države i stabilnosti celog regiona".

Demokratska stranka Srbije okarakterisala je podizanje optužnice kao "političku meru", čiji je cilj da se "u korenu saseče svaka pregovaračka inicijativa". "Jedino bi vredelo saznati kako se to Slobodan Milošević tako brzo pretvorio od dejtonskog 'faktora mira i stabilnosti na Balkanu' i 'izuzetno veštog i tvrdog pregovarača' - u haškog optuženika, kada on, za deset godina koliko zauzima čelne funkcije u Srbiji i SRJ, ni za dlaku nije promenio metode svoje vladavine", navodi se u saopštenju DSS-a.

Predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik vlade Srbije Vojislav Šešelj ocenio je da podizanjem optužnice protiv predsednika SRJ Slobodana Miloševića "Amerika pokušava da spreči njegovo učešće u pregovaračkom procesu... Na ovaj način Amerika pokušava da oteža pregovore i sputa sve postojeće inicijative Rusije"; da je taj tribunal "istorijska i politička sprdačina, instrumentalizovana od strane Amerike"; da je "Haški tribunal politička a ne pravna institucija, koja služi za zadovoljavanje političkih potreba SAD"; te da bi za ratne zločine "pre svega trebalo suditi Klintonu, Bleru, Širaku i ostalim zapadnim liderima, koji su ubijali našu decu, rušili gradove i prognali Albance".

Predsednik Građanskog saveza Srbije Goran Svilanović ocenio je da najava Međunarodnog suda u Hagu za podizanje optužnice protiv predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića neće pomoći pregovaračkom procesu. Svilanović je na konferenciji za novinare rekao da ne veruje "da će Milošević ikada stići u Hag", ocenivši da Tribunal ima veoma mali ugled među "narodima na prostoru bivše Jugoslavije". Izrazio uverenje da će odgovornost pojedinih stranaka za rat u SRJ biti utvrđena na izborima, koji bi, prema njegovoj oceni, trebalo da se održe "ubrzo nakon završetka rata". Prema njegovim rečima, stepen razaranja jugoslovenske infrastrukture je "ogroman" tako da će SRJ "imati puno pravo da nakon rata zatraži odštetu od zemalja koje učestvuju u bombardovanju". On je takođe kritikovao međunarodnu zajednicu zbog politike izolacije SRJ iz međunarodne zajednice, ocenivši da će "pomoć demokratizaciji Srbije i Crne Gore značiti i skidanje sankcija, kao i povratak Jugoslavije u sve međunarodne organizacije". Lider GSS-a je u tom kontekstu oštro kritikovao jugoslovenske vlasti zbog progona političkih neistomišljenika i ljudi koji "apeluju da se rat zaustavi što pre".

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu doktor Kosta Čavoški ocenio je da je glavna svrha podizanja optužnice protiv predsednika SRJ Slobodana Miloševića "njegovo izbacivanje iz pregovora".

Previranja u Crnoj Gori

Oglasile su se i srpska i jugoslovenska vlada sličnim saopštenjima. Jugoslovenska vlada je ocenila da je podizanje ove optužnice "sramni čin i najveće licemerje". U vladinom tekstu se kaže kako "optužnicu podižu ratni zločinci, oni koji svakodnevno bombarduju našu zemlju i ubijaju naš narod, protiv onih koji brane slobodu čast i dostojanstvo naše zemlje". Savezna vlada je "sa indignacijom ocenila da je reč o još jednoj manipulaciji NATO agresora u odnosu na SRJ i još jednom dokazu da Haški tribunal nije nikakva institucija prava i pravde već puki instrument za izvršavanje naloga iz Vašingtona i Brisela"; da "militaristički krugovi nastoje da zaustave dalju eroziju podrške agresiji" i da nastoje da "spreče masovne zahteve svetske javnosti da se besmislena agresija NATO-a, masakri civila i patnje i nova razaranja smesta zaustave"; da je to "pokušaj da se žrtve proglase za krivce i da se prikrije odgovornost čelnika NATO-a za genocid nad narodom naše zemlje". "Umesto onih koji brane svoj narod i državu, na optuženičkoj klupi moraće da se nađu naredbodavci i izvršioci nečuvenih zločina počinjenih nad građanima SRJ, poput Havijera Solane, Veslija Klarka i njihovih naredbodavaca iz Vašingtona, Londona, Vilijama Džefersona Bila Klintona i Tonija Blera." U saopštenju jugoslovenske vlade oni su okarakterisani kao "kukavice i oficiri bez časti i političari bez morala i ljudskosti koji svakodnevno ubijaju žene i decu, bolesnike u bolnicama i bebe u porodilištima".

Nekako u isto vreme kad je javnost u Srbiji bila zabavljena haškom optužnicom, Skupština Crne Gore počela je višednevnu raspravu o dve, sadržajno suprotstavljene rezolucije, koje su predložile vladajuća koalicija "Da živimo bolje" i Socijalistička narodna partija . U predlogu rezolucije crnogorske vladajuće koalicije poziva se javnost, a posebno Vojska Jugoslavije, da međusobnom saradnjom i ukupnom aktivnošću doprinose ostvarivanju ciljeva nove i važeće rezolucije o miru u Crnoj Gori. Skupština bi, prema predlogu koalicije "Da živimo bolje", trebalo da osudi upotrebu sile u rešavanju problema Kosova i da izrazi žaljenje zbog ogromnih žrtava i razaranja. Traži se da se odmah obustave sva ratna dejstva i pokušaji nasilnog rešavanja problema, kao i da se bez odlaganja pristupi mirovnom procesu i saradnjom sa međunarodnom zajednicom stvore uslovi za povratak mira i sigurnosti na Kosovu. Skupštini se predlaže da podrži principe Grupe osam (G8), kao osnov za usvajanje rezolucije UN-a i povratak mira i sigurnosti na Kosovu i u regionu. Predlaže se da Skupština podrži diplomatsku aktivnost crnogorskog predsednika Mila Đukanovića i najviših državnih organa u republici i pozove ih da preduzimaju sve u cilju hitnog zaustavljanja napada NATO-a i svakog drugog nasilja. Vladajuća koalicija predlaže skupštini da oceni da je donošenje pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu nužno za stabilizaciju i razvoj regiona kako bi se njegova budućnost temeljila na miru, demokratiji i ekonomskom prosperitetu.

U rezoluciji Bulatovićevog SNP-a traži se da Skupština osudi agresiju NATO-a na SRJ i da agresija NATO-a na zemlju odmah prestane; da Skupština konstatuje da Vlada Crne Gore i drugi državni organi, shodno Ustavu, daju doprinos odbrani zemlje i funkcionisanju Vojske Jugoslavije i da potvrdi da je VJ glavna oružana sila i nosilac oružane borbe koji objedinjuje sve učesnike u oružanoj borbi i komanduje svim borbenim dejstvima. Zahteva se osuda svih zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina koji su učinjeni u toku agresije NATO-a na SRJ, a posebno se podržava utvrđivanje odgovornosti pred međunarodnim sudom pravde u Hagu za počinjene zločine političkih i vojnih rukovodilaca NATO i zemalja članica.

Po izveštaju agencije Beta, poslanici vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) i SNP-a u svojim izlaganjima ponajmanje su se bavili predloženim rezolucijama, i uglavnom su optuživali jedni druge. Predstavnici SNP-a su jednoglasno optuživali crnogorsku vlast za "opstrukciju odbrane zemlje, za uporno izbegavanje da osudi agresiju na SRJ", a posebno su kritikovali crnogorskog predsednika Mila Đukanovića i njegove međunarodne aktivnosti, ocenjujući da on "vodi podaničku politiku". Poslanik SNP-a Emilo Labudović je rekao da su Đukanovićevi susreti sa predstavnicima Nemačke i Engleske "deo specijalnog rata" protiv SR Jugoslavije. Predsednik poslaničkog kluba SNP Predrag Bulatović je rekao da će njegova stranka prihvatiti rezoluciju vladajuće koalicije "ako se u nju unese osuda agresora i vojnih nalogodavaca". On je, takođe, zatražio da se pred međunarodnim sudom u Hagu zatraži odgovornost onih koji su naredili bombardovanje civila u Jugoslaviji. Poslanici DPS-a su, međutim, ocenili da SNP Jugoslaviju poistovećuje sa njenim predsednikom Slobodanom Miloševićem i da "zato osuđuje sve ono što se ne slaže sa Miloševićevom politikom". Odgovarajući na optužbe da se crnogorska vlast "susreće sa agresorima i da im služi", poslanici DPS-a su naveli da je Milošević tražio susret sa "agresorom i zlikovcem Bilom Klintonom" i da to SNP nije nikada osudio. Sa međunarodnom zajednicom se mora pregovarati i dogovarati, i Đukanovićevi susreti sa predsednicima Velike Britanije i Nemačke i njegovi razgovori sa ostalim svetskim liderima upravo imaju cilj da se nađe rešenja za probleme u regionu, rekli su poslanici DPS-a. Oni su poslanike SNP-a podsetili da se Đukanović, kao i crnogorska vlast "snažno zalaže za obustavu bombardovanja". Ministar zdravlja Miomir Mugoša je rekao "da se ne može izbeći odgovornost svih onih koji rade protiv Crne Gore i nanose joj štetu".

"Bitka" za Ivanova Korita

U međuvremenu, u Cetinju, tačnije kod Ivanovih Korita (Vuk Karadžić je na samrti poželeo da se "napije vode sa Ivanovih Korita"), bilo je nekih koškanja. Informativna služba komande Druge armije i Ratne mornarice saopštava da je grupa pripadnika MUP-a CG izazvala incident pokušavajući da isprovocira jedinicu VJ i onemogući njihov razmeštaj u tom području. Kaže se da je to učinila grupa pripadnika MUP-a i naoružanih civila, izražava se uverenje da će policija identifikovati i razoružati te civile i preduzeti zakonom propisane mere te da vojska, oslanjajući se na podršku naroda, neće tolerisati provokacije pojedinaca i grupa i da će njihovo delovanje biti odlučno sprečeno postupcima propisanim za ratno stanje i po pravilima borbene upotrebe. Crnogorski MUP je saopštio da je na Ivanovim Koritima došlo do verbalnog konflikta i do fizičkog obračuna između pripadnika MUP-a i VJ lociranih na Ivanovim Koritima, da je tom prilikom nekoliko lica zadobilo lakše povrede, da je neposredno nakon ovog događaja održan sastanak najodgovornijih pripadnika VJ i MUP-a u cilju smanjivanja tenzija, te da zajednički istražni organi rade na rasvetljavanju ovog događaja. List "Politika" 2. juna piše da su pripadnici vojne policije kada se ispred njih na putu zaustavio džip bele boje u kome su bila tri momka u maskirnim odelima bez oznaka svu trojicu savladali, a da je onaj među njima koji je bio naoružan Božidar Bogdanović, koji je i ranije provocirao i pretio vojsci. Banjalučki "Reporter" od 2. juna u tekstu "Paravojska, parapolicija i parapogan" opisuje čoveka "izuzetno nadmenog" koji, "pun ponosa" za sebe tvrdi da je jedan od komandanata Centra za obuku na Lovćenu, kaže: "Nijesmo mi nikakva paravojska. To su dobrovoljci koji se spremaju da odbrane ovu državu od Slobodana Miloševića. Cetinje je opkoljeno vojskom, ali ih mi kontrolišemo..." Na pitanje ko su "mi" odgovara: "Ljudi koji žele slobodnu Crnu Goru i koji smatraju da je politika Mila Đukanovića jedina ispravna. U početku bi vojska bila jača, a onda mi preuzimamo inicijativu i pobjeda je sigurna, a posle svake kiše dolazi sunce, što znači i u Crnu Goru. Branićemo našu zemlju od prodanih Crnogoraca, i to do pošljednjeg..." Posle tih reči obraća se nekom liberalu: "Jesam li ovo dobro rek'o!"

Poslanik Liberalnog saveza Crne Gore Slavko Perović je izjavio da LS nije organizator onoga što se dešava na Cetinju i poručio crnogorskom ministru policije neka svoje čauše nazove pravim imenom - mupovci... Iz izjava nekih od crnogorskih zvaničnika (M. Vujović, na BBC) vidi se da crnogorska vlada nije srećna što se VJ uopše locira na Cetinju, gde "uopšte nema NATO-a" . Posle toga iz Kotora je došla vest o tome da je neki rezervista MUP-a CG napao jednog poslanika liberala.

Dok je odgovor Hagu išao preko državnih medija i državno-političkih institucija, predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević izjavio je 27. maja da političko rešavanje problema na Kosovu pretpostavlja prestanak agresije NATO-a na Jugoslaviju i vraćanje Organizaciji UN uloge koja joj pripada. Grčki premijer i počasni predsednik Nove demokratije Konstantin Micotakis, koji je doputovao u prijateljsku posetu SRJ, preneo je Miloševiću "ličnu podršku u nastojanjima da se pronađe mirno, političko rešenje za situaciju u SRJ"; da bi kasnije negde izjavio da jugoslovenski predsednik haškoj optužnici ne pridaje neki značaj. U sredu, dok su u Beogradu trajali razgovori sa Černomirdinom i Ahtisarijem, sa raznih strana su dolazili nagoveštaji da spasa ima, da je sporazum blizu, ali da će se stradanja možda još nastaviti".

 

Milan Milošević
sa Draganom Todorovićem, Dragoslavom Grujićem,Vojislavom Miloševićem,
Nenadom Stefanovićem i izveštačima agencije Beta

 

In memoriam

Smrt generala Ljubiše Veličkovića

Informativna služba Štaba Vrhovne komande saopštila je da je 1. juna u obilasku jedinica na prvoj borbenoj liniji odbrane poginuo general-pukovnik pilot Ljubiša Veličković, pomoćnik načelnika Štaba Vrhovne komande za RV i PVO Vojske Jugoslavije.

General Veličković rođen je 1. marta 1946. u selu Crljenac kod Požarevca. Pored vojnih škola JNA - Vazduhoplovne vojne akademije, Komandno-štabne akademije RV i PVO, Komandno-štabne škole operatike - završio je i Generalštabnu akademiju "Vorošilov" u Moskvi. Bio je pilot, nastavnik letenja, komandant letačkog puka i Korpusa, direktor Savezne direkcije za kontrolu letenja, načelnik generalštabne škole VJ, načelnik Sektora za RV i PVO Generalštaba VJ, komandant RV i PVO, te zamenik saveznog ministra za obranu.

Šira javnost je generala Veličkovića upoznala prilikom aeromitinga "Batajnica 98". Tada je, dok je kao komandant RV i PVO demonstrirao svoje izuzetne letačke sposobnosti na MIG-u 29, službeni spiker objavio: "U tradiciji srpskih i crnogorskih komandanata nikad nije bila komanda 'Napred!' već - 'Za mnom!'"

Kao veliko iznenađenje primljeno je četiri meseca kasnije (oktobar 1998), svega petnaestak dana posle potpisivanja sporazuma Milošević-Holbruk, saopštenje Saveznog sekretarijata za informisanje da je "predsednik savezne vlade Momir Bulatović doneo rešenje o postavljanju generala-pukovnika Ljubiše Veličkovića za zamenika ministra odbrane". Ovaj potez je protumačen kao smenjivanje komandanta RV i PVO jer, kako se nezvanično moglo saznati, nije bio saglasan sa obavezama koje je VJ preuzela na osnovu pomenutog sporazuma, poput odredbe da PVO mora isključiti radare kada NATO leti nad Kosovom. Iz istih izvora se navodilo i da je odbio zahtev NATO-a da njihovi oficiri sede u centrima RV i PVO i kontrolišu da li su radari tokom tadašnjih, još izviđačkih letova isključeni. Postojalo je i tumačenje da je zbog svega tražio prevremenu penziju, ali da je nakon intervencije sa najvišeg mesta odustao od zahteva. I doista, general Veličković je kao lični izaslanik predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića položio venac na Grob neznanog junaka na Avali prilikom obeležavanja osamdeset godina Jugoslavije 29. novembra 1998.

General Veličković je aktivno učestvovao u ratu u bivšoj Jugoslaviji 1991, obavljajući borbene zadatke polećući sa aerodroma Cerklje, Zadar, Bihać i Pula. Po napadu NATO-a na SR Jugoslaviju, obavljao je dužnost pomoćnika načelnika Štaba Vrhovne komande, te lično leteo, zajedno sa ostalim pilotima VJ u borbenim misijama.

 

Javno mnjenje Evrope

Španski list "el Periodico" objavio je 1. juna anketu koju je uradila "Taylor Nelson Sofres grup" u 12 evropskih zemalja od 6. do 22. maja, na uzorku od 9.436 građana. Ispitanici su odgovarali na dva pitanja - "da li podržavate NATO intervenciju" i "da li ste za kopnenu intervenciju" u Jugoslaviji.

 

Da li podržavate NATO intervenciju

u procentima

za

protiv

uzdržan

Danska 70 20 10
Francuska 68 27 5
Luksemburg 61 30 9
Velika Britanija 54 33 13
Belgija 53 35 12
Nemačka 52 40 8
Irska 46 42 12
Finska 44 43 13
Austrija 41 43 16
Italija 37 46 17
Španija 34 48 18
Grčka 2 97 1
 

Da li ste za kopnenu intervenciju

u procentima

za

protiv

uzdržan

Francuska 53 42 5
Danska 52 37 11
Velika Britanija 51 36 13
Irska 45 41 14
Belgija 41 48 11
Finska 40 45 15
Luksemburg 38 52 10
Španija 28 54 18
Austrija 27 58 15
Italija 26 59 15
Nemačka 18 78 4
Grčka 3 96 1
Ukupno

GRAFIK-1.jpg (3668 bytes)

Ukupno

GRAFIK-2.jpg (3630 bytes)

 

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)