REAKCIJE

Vreme vanredno izdanje broj 1, 27. mart 1999.

 

Reakcije u svetu

Rusija

Jednodušna osuda

Ogorčenje Rusije zbog toga što su SAD i NATO potpuno ignorisali njen stav i zahtev da odustanu od raketnih udara i bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji, nepuna 24 sata nakon početka te operacije, smenila je rezignacija . Istina, osuda vojne avanture ostaje isto tako tvrda i nepokolebljiva, kao i pre njenog početka, javlja iz Moskve dopisnik "Vremena" Branko Stošić. Predsednik Boris Jeljcin ocenio je da intervencija predstavlja "najgrublju moguću grešku Amerikanaca, američke diplomatije i samog Klintona". On je, međutim, izjavio da Rusija, iako "raspolaže sredstvima za krajnje mere", odlučila da ih ne primenjuje. Opšti je stav ruske političke elite da su napadi na Jugoslaviju nedopustivi. U osudi su svi jednodušni: Kremlj, vlada i Državna duma. U tome su jedinstvene i sve grupacije i lideri političkih partija u parlamentu, s time što jedni zahtevaju da se Rusija direktno i vojno angažuje "u zaštiti Jugoslavije i srpskog naroda", dok to drugi odbacuju, ističući da se i kosovski konflikt i zapadna avantura moraju rešavati političkim sredstvima. Među spontanim reakcijama koje obeležavaju kontroverze ruske i političke javne scene u četvrtak su registrovane demonstracije Moskovljana pred američkom ambasadom u prestonici, dok je u Novosibirsku podmetnut požar pod nemački konzulat.

SAD

Bez strategije

Pravdajući napad NATO snaga na Jugoslaviju, američki predsednik Bil Klinton je u obraćanju naciji u sredu izjavio da je "okončanje srpske ofanzive na kosovske Albance moralni imperativ". Kako je rekao, "delujemo da bismo sprečili rat, da bismo demontirali bure baruta u srcu Evrope koje je već dva puta u ovom veku eksplodiralo sa katastrofalnim posledicama", dodajući još da je to "takođe značajno za američke nacionalne interese". U obraćanju naciji predsednik Klinton je, kako prenose agencije, najavio da se, u slučaju da Jugoslavija "pojača napade na Kosovu ili pokuša da naškodi našim saveznicima", može očekivati "snažan odgovor". Među republikanskim senatorima Klintonova politika u vezi sa Kosovom izložena je kritici, jer mu mnogi od njih zameraju da nije uspeo da objasni kakva je strategija izlaska iz operacije.

Kina

Odmah zaustaviti napade

Kineski predsednik Đijang Cemin koji se u vreme napada NATO-a na Jugoslaviji našao u službenoj poseti Italiji, zatražio je u Milanu od SAD i njihovih saveznika da ga "odmah zaustave". Isti zahtev uputilo je u četvrtak i kinesko Ministarstvo spoljnih poslova, nastupajući u ime svoje vlade: "Kineska vlada odlučno zahteva da odmah bude prekinuta iznenadna vojna akcija protiv Beograda", stoji u saopštenju i dodaje da je kineska vlada "duboko zabrinuta" razvojem događaja, uz istovremeni apel Beogradu i međunarodnoj zajednici da ulože napor na ponovnom uspostavljanju mira. Peking je i ovog puta, kao i uvek do sada, izrazio stav da je Kina oduvek bila protiv korišćenja bilo kakvog izgovora za mešanje u unutrašnje stvari neke zemlje.

Nemačka

"Stidim se svoje zemlje"

"NATO je sebe doveo u poziciju da Slobodan Milošević sada odlučuje o postupcima Severnoatlantskog pakta." Tu procenu izneo je u četvrtak saradnik Hesenskog instituta za istraživanje mira Peter Šloter, analizirajući u četvrtak u podne na nemačkoj televiziji novonastalu situaciju. Time je ukazao na rasprostranjene strepnje da, ukoliko se Beograd ne povinuje diktatu NATO-a i potpiše dokument iz Rambujea, na kraju vazdušnih udara na SRJ može da stoji početak invazije kopnenih snaga sa nesagledivim ishodom i odrazom na svetsku politiku, javlja dopisnik "Vremena" iz Bona. Ministar odbrane Rudolf Šarping i drugi nemački zvaničnici odbacuju mogućnost učešća nemačkih kopnenih jedinica u takvoj eventualnoj akciji. Na pitanje novinara da li je on svestan da je prvi socijaldemokratski političar koji je nemačkoj vojsci naredio da puca, Šarping je samo pominjao da je "čudo do kakvih se sve poređenja dolazi ovih dana". Politička klasa, a još više javnost, zatečena je činjenicom da Nemačka prvi put posle Drugog svetskog rata učestvuje u oružanom sukobu. Pojedinci, poput pripadnika levog krila, partije Zeleni Savez 90 Hans Kristijan Štrebele, imaju jasan stav: "Stidim se moje zemlje koja ponovo vodi rat na Kosovu i baca bombe na Beograd". Štrebele je ostao usamljen, najveći deo njegove partije, socijaldemokrate kancelara Gerharda Šredera i konzervativna opozicija podržavaju vladin stav da je intervencija NATO-a opravdana, kako bi se sprečila "humanitarna tragedija" i stalo na put "diktaturi Slobodana Miloševića".

Na istoj tezi stoji i britanska vlada. Laburistički premijer Toni Bler tvrdi da nije bilo druge alternative i dodaje da će na meti udara NATO snaga biti "vojna sposobnost za sprovođenje represije nad kosovskim Albancima".

Hrvatska

Podrška

U sredu u 18 časova vazdušni prostor nad Hrvatskom bio je zatvoren radi preleta NATO avion u napadu na Jugoslaviju. Obrazlažući ovaj potez u četvrtak, hrvatski premijer Mate Granić je u Saboru (saborsko redovno zasedanje je zbog informacije i rasprave na ovu temu bilo prekinuto) izjavio da je to bio "jedini način da se jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević primora na potpisivanje sporazuma iz Rambujea i Pariza". Saborska rasprava je protekla u duhu podrške ovakvom stavu, iako su pojedini zastupnici ukazivali na potencijalnu ekonomsku (prvenstveno u turizmu) štetu koja će pogoditi i Hrvatsku, javlja dopisnik "Vremena" iz Zagreba Tanja Tagirov.

Slovenija

Žaljenje zbog tragedije

U duhu izjave predsednika Milana Kučana, koji je već u sredu uveče izrazio žaljenje zbog "intervencije u Jugoslaviji", ali je dodao da se "desilo ono što se moralo dogoditi zbog "agresivne srpske nacionalističke politike koja već deset godina ugrožava mir u jugoistočnoj Evropi", u četvrtak je žaljenje izrazilo i Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije, uz podsećanje da odgovornost za "ovu tragediju" snosi politika u Beogradu.

Makedonija

Odbačene optužbe

Makedonski premijer Ljupčo Georgievski i nekoliko članova njegovog kabineta, uključujući i ministra odbrane Nikolu Kljuseva, odbacili su u četvrtak tvrdnju komandanta Prištinskog korpusa Nebojše Pavkovića prilikom vazdušnih napada na Jugoslaviju korišćena teritorija Makedonije. Ne upuštajući se u dodatne komentare, Georgievski je, javlja iz Skoplja Sesjadin Džezairi, izrazio žaljenje zbog žrtava i, u isto vreme, iznoseći tvrdnju da prisustvo NATO trupa u Makedoniji "nema agresivni karakter". Makedonski premijer je, takođe, uputio i kritike delu makedonskih medija zbog, kako se izrazio, stvaranja "antinatovskog raspoloženja"; prethodno je, naime, portparol NATO trupa u Makedoniji Jan Jansen potvrdio da je bilo "izolovanih incidenata".

 

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)