POLITIKA

Vreme br. 433, 6. februar 1999.

 

Srpsko pakovanje

Jedan za sve

Kako je Vuku Draškoviću pripala uloga "ledolomca", i kako se Šešelju poručuje da ne talasa previše

Ako se u zemlji u kojoj dva plus dva retko kad biva četiri (odnosno samo kad se za tako nešto ukaže prilika), i u kojoj se neprekidno uteruju u laži svi zakoni logike, uopšte isplati praviti bilo kakve matematičko-logičke kombinacije, onda bi dva dana uoči početka mini Dejtona o Kosovu u Parizu stvari stajale ovako: srpska delegacija će otići u Pariz, a Šešelj će se duriti i pretiti izlaskom iz vlade, što ne znači da će je i napustiti. Upućeni kažu - u vladi je mnogo lepo, teško se izlazi kad se jednom uđe, odnosno izlazi se obično samo kada te odande oteraju. Šešelja za sada niko ne tera, mada bi izgleda mnogi socijalisti, u novonastaloj situaciji oko Kosova, voleli da mu vide leđa.

131.gif (28101 bytes)

Sve pojedinosti oko eventualnog odlaska srpskog pregovaračkog tima u Pariz biće najverovatnije poznate u trenutku kad ovaj broj "Vremena" bude pred čitaocima, jer bi do tada (četvrtak popodne) trebalo da bude okončana i hitno sazvana sednica Skupštine Srbije na kojoj će se raspravljati o Kosovu. Uoči ove sednice, crvena strana (SPS-JUL) crveno-crne koalicije (SPS-JUL-SRS) upadljivo je ćutala o konferenciji u Parizu i u svojim javnim istupima koncentrisala se uglavnom na NATO i Havijera Solanu. Još prošlog četvrtka portparol SPS-a Ivica Dačić ponavljao je, doduše, iste fraze koje su masovno trošene u vreme referenduma - Kosovo je unutrašnji problem Srbije, nema stranog mešanja, nema rasprave o Kosovu van SRJ. Ali to je bilo prošlog četvrtka, a i Dačiću nije prvi put da ga događaji preteknu. Posle Dačića, i posebno posle boravka britanskog ministra inostranih poslova Robina Kuka u Beogradu, u SPS-u su definitivno zaćutali na ovu temu. Jedino je još Dušan Matković na nekom političkom aktivu u Smederevu izgovorio nešto kao - "što nam oni više prete, to će biti jača naša orijentacija da sve probleme rešimo na miran način".

14-3.gif (5380 bytes)VUK NA RTS-u: Crni, radikalski, deo koalicije nije ovoga puta preterivao sa uobičajenim paradnim rodoljubljem niti se spremao za rat sa celim svetom. Potpredsednici srpske vlade i čelni ljudi SRS-a Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić pojavili su se na nekim lokalnim televizijama i rekli da, po njima, ne bi trebalo ići u Pariz jer se o Kosovu može razgovarati samo u našoj zemlji. Obojica su pri tom prilično jasno podvukla da govore isključivo u svoje ime, a ne i u ime vlade kojoj pripadaju.

I dok su socijalisti i julovci izbegavali da na velikoj državnoj TV pričaju o Parizu a radikali nastupali na lokalnom nivou, na RTS-u se pojavio Vuk Drašković, novi potpredsednik savezne vlade zadužen za spoljnu politiku. Vuk je na RTS-u sedeo gotovo sat i po (i to odmah posle udarnog dnevnika), dobivši tako veću minutažu nego što bi mu u ovom trenutku verovatno dali i na njegovom Studiju B. Odgovarao je čak i na pitanja gledalaca, i sasvim otvoreno poručivao da bi u Pariz obavezno trebalo ići; da se Kosovo brani i u Parizu, i na Kosovu, ali i u Beogradu; da se o svemu i sa svima može razgovorati osim o nezavisnom Kosovu i nekakvom otcepljenju; da u našoj delegaciji moraju da budu najbolji, sposobni da brane zemlju u odsudnom trenutku, a ne poslušni i lojalni, ili oni koji će zarad jeftinih domaćih poena tamo "čikati" ceo svet... Vuk je na kraju priznao da njega još niko nije zvao, niti mu nudio mesto u delegaciji.

Pojava Draškovića na RTS-u mogla bi svakako da znači kako je upravo lideru SPO-a pripao nezahvalan zadatak da lomi led i krči put delegaciji za Pariz. Socijalistima je tako nešto neprijatno, a radikali su ionako protiv. Istim kamenom skinuta je, međutim, još jedna ptica. Pojava Vuka Draškovića na državnoj TV bila je ujedno i indirektna poruka lideru radikala Vojislavu Šešelju da narednih dana bude obazriv, da ne preteruje i da se previše ne junači na sednici Skupštine jer u Pariz mora da se ide. A radikalska principijelnost se može dokazivati i na drugi način, ne samo povodom Kosova. Može, na primer, i na penzijama. Zar nije lično Šešelj, ne tako davno, obećao penzionerima redovne i znatno veće penzije. Neka se zato isprsi pred penzionerima.

Ako se, dakle, u Pariz ide, ostaje još da se odabere i srpski pregovarački tim. Pojedine novine, pozivajući se na pouzdane izvore, nagađale su ovih dana ko bi sve mogao da bude u tom timu. Kao sigurni putnici pominjani su potpredsednici SIV-a Nikola Šainović i Vladan Kutlešić, zatim potpredsednici srpske vlade Milovan Bojić i Ratko Marković. Nagađalo se i ko bi mogao da zameni radikale, kao i da li će delegacija imati srpski ili jugoslovenski karakter i hoće li u njoj biti predstavnika Crne Gore. Srpski pokret otpora sa Kosova zahtevao je da se u delegaciji nađe mesta i za Srbe sa Kosova. U odsustvu kontakta sa vrhovima ovdašnje vlasti, patrijarh Pavle je lično zamolio francuskog ministra inostranih poslova Ibera Vedrina da u Pariz pozove i predstavnike Srpske pravoslavne crkve i dozvoli im da iznesu svoja gledišta.

14-1.gif (3535 bytes)KO IMA PASOŠ: To ko će se na kraju naći na konačnom spisku putnika zavisiće izgleda ne samo od nečijih zasluga, sposobnosti, odanosti ili diplomatske upotrebljivosti već i od mnogih drugih "faktora". Ponajmanje od toga ko je, videvši sebe u avionu za Pariz, već kupio novo odelo i kravatu. Pre svega u Ministarstvu inostranih poslova moraju da provere ko od potencijalnih putnika ima pasoš, odnosno kome je dozvoljeno da napusti zemlju. Nedavnim odlukama međunarodne zajednice priličan broj ovdašnjih funkcionera našao se na listi onih kojima je zabranjeno da slobodno putuju po evropskim prestonicama. U slučaju da tajnim diplomatskim kanalima ovaj problem u međuvremenu ne bude rešen, mnogi od onih koji su u nekim listovima već viđeni kao sigurni putnici u avionu za Pariz teško da će videti nekadašnju De Golovu rezidenciju u Rambujeu.

Ko god da ode u Pariz, neće mu biti lako. Tamo će za istim stolom sedeti sa predstavnicima UČK-a, koje je jedan britanski list ovih dana opisao kao gerilce bez ijedne na vojnom polju dobijene bitke, ali izgleda dovoljno vešte da na drugi način "izboksuju" deo onoga što nisu mogli oružjem. Ranija zaricanja da se sa teroristima neće pregovarati i sedeti za istim stolom počinju, međutim, polako da blede. Vuk Drašković je među prvima javno rekao kako se Kosovo mora braniti u razgovorima - bilo gde i s bilo kim. Pa makar i s UČK-om. Još interesantniji odgovor na isto pitanje - kako je moguće da će oni sedeti za istim stolom - dao je prošle nedelje u intervjuu "Danasu" austrijski ambasador u Beogradu i predstavnik EU za Kosovo Volfgang Petrič. Ambasador Petrič je u ovom intervjuu prvo primetio kako 90 odsto Albanca podržava UČK, što im svakakao daje legitimitet za pregovore. "Koliko znam, predsednik Srbije Milutinović je pre par nedelja poslao pismo Ademu Demaćiju u kojem kaže da ga priznaje kao političkog predstavnika UČK-a. To je Demaćijeva sadašnja funkcija. Ja to vidim kao veoma pozitivan i realističan potez od strane predsednika Srbije", rekao je Petrič "Danasu", otkrivajući nešto što je, bar do sada, bilo malo poznato ovdašanjoj javnosti.

14-2.gif (6634 bytes)Veče uoči zasedanja Skupštine Srbije bilo je jasno da je "priznati Demaći" otpao sa liste putnika, bar što se albanske strane tiče. UČK je i definitivno saopštio imena svojih predstavnika. Što se Beograda tiče, novi savezni ministar dr Milan Božić objasnio je da Skupština Srbije zapravo samo daje smernice, a da spoljnu politiku vode i odluke donose republička i savezna vlada. Dr Božić je uz to primetio kako bi u Skupštini u četvrtak sve trebalo da bude gotovo do pauze za ručak, ne bi li istog popodneva dve vlade obavile svoj deo posla. U nekim beogradskim redakcijama proradile su i internet kladionice na kojima se predviđa kako će nastupiti radikali i dr Šešelj. Opcija da izlazi iz vlade stoji neuporedivo slabije od one da će o Parizu reći: "ne, ali nije bitno", ili "kome se ide u Pariz neka ide, srpski radikali ići neće". Istovremeno su u Podgorici, koja neće imati svoje ljude u delegaciji, rešili da formiraju sopstveni sedmočlani tim eksperata koji će pomno pratiti odjeke pariskog "mini Dejtona" i njegove moguće posledice po Crnu Goru.

Ambasador Petrič je u sredu popodne ponovo svratio do Beograda, razgovorao sa Nikolom Šainovićem i posle toga izjavio: "Ko god iz Beograda dođe u Pariz, dobro je došao." Nekako u isto vreme na konferenciji za štampu, Nebojiša Čović je tvrdio kako Milošević preko rasprave u Skupštini pokušava zapravo da izbegne sopstvenu odgovornost. Pri tom nije isključio mogućnost da se nešto kasnije i sam Milošević ne pridruži pregovorima, posle čega bi, navodno, sledilo sve ono što smo već toliko puta videli - telegrami podrške, ovacije mudroj i mirotvornoj politici, proslavljanje nove faze nacionalnog spasenja.

Čović, koji je sve to svojevremeno gledao iznutra, zna veoma dobro šta bi moglo da sledi. Bez obzira na to ko na kraju ode u Pariz, jedan sa Dedinja, ipak, odlučuje za sve njih. "Jedan za sve", kako to nedavno reče Vuk Drašković.

Nenad Lj. Stefanović

Kosovo i vlasti Srbije i Jugoslavije

Led1.GIF (14178 bytes)

7. april: Na predlog predsednika SRJ Slobodana Miloševića Skupština Srbije raspisala je za 23. april referendum o stranom posredovanju na Kosovu. Referendumsko pitanje glasi: "Da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji?"

23. april: Na referendum o stranom posredovanju u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji izašlo 73,05 odsto upisanih birača. Protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu izjasnilo se 94,73 odsto.

15. jul: Ivica Dačić, portparol SPS-a, izjavljuje: "Svaka rasprava o Kosmetu bila bi samo politizacija ove teme, jer je pitanje Kosmeta jasno definisano i precizirano u mnogobrojnim dokumentima, a Skupština Srbije je, prilikom formiranja vlade, usvojila deklaraciju o narodnom jedinstvu u kojoj je jedna od ključnih tačaka pitanje Kosova i Metohije".

28. septembar: Skupština Srbije usvojila vladine zaključke o rešavanju kosovskog problema, kao i odluke o obrazovanju Privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije, i imenovala Zorana Anđelkovića za predsednika Privremenog veća. Za vladine predloge glasala je većina narodnih poslanika.

U zaključcima se ocenjuje da je glavni uzrok problema u toj pokrajini "albanski separatizam i terorizam" i ističe da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo Srbije. Tekst zaključaka, koji ima 15 tačaka, najoštrije osuđuje one zemlje koje finansijski i medijski, ili slanjem oružja i opreme, pomažu teroriste i istovremeno zahtevaju vojnu intervenciju. Od međunarodne zajednice je zatraženo da odmah ukine sve vidove sankcija prema Srbiji i SRJ, kao i, kako je istaknuto, dvostruke standarde u borbi protiv terorizma.

Premijer Mirko Marjanović izjavio je u ekspozeu da je "terorizam na Kosovu poražen" i da delovi specijalnih snaga koje su angažovane na Kosovu mogu da budu povučeni.

3. decembar: Skupština SRJ usvojila Deklaraciju u kojoj se oštro osuđuje američka administracija zbog "napada na SRJ i njene interese".

Dokumentacioni centar "Vreme"

Crna Gora i pregovori

Versajska iskustva

Šta je dogovoreno na sastanku Mila Đukanovića s liderima vladajuće crnogorske koalicije

Službena Crna Gora nije ravnodušna prema najavljenoj mirovnoj konferenciji o Kosovu u Rambujeu. Bez obzira na to što postoje uvjeravanja predstavnika međunarodne zajednice da se na toj mirovnoj konferenciji neće dirati u ustavni status Crne Gore, vladajuća koalicija je zabrinuta da bi se u odsustvu legitimnih predstavnika Crne Gore moglo dogovoriti nešto što bi bilo na štetu Crne Gori. Poslednjih dana emitovana su razna upozorenja, pa i podsjećanje da je na mirovnoj konferenciji u Versaju, nedaleko od Rambujea, daleke 1918. godine stvorena jugoslovenska država u kojoj je Crna Gora izgubila državnost, možda najviše zahvaljujući činjenici da je stolica do tada međunarodno priznate Crne Gore u Versaju bila prazna.

Na pregovore u Rambujeu Crna Gora nije pozvana, ali jeste savezna vlada i vlada Srbije. Tu činjenicu je predsjednik Milo Đukanović objašnjavao tvrdnjom da će se pitanje Kosova razrješavati u okviru Srbije, odnosno na liniji Beograd - Priština i da se neće dirati u ustavnu poziciju Crne Gore. Đukanović je jasno stavio do znanja da Crna Gora ne može biti zastupljena preko vlade Momira Bulatovića koju Crna Gora ne priznaje, a potom je kategorično izjavio da bi u slučaju trgovine preko prazne stolice Crne Gore u Rambujeu, a na štetu Crne Gore, Crna Gora veoma brzo zauzela stolicu u Njujorku, u sjedištu Ujedinjenih nacija.

Sve to Đukanović je izgovorio na konferenciji za novinare u vili Gorica, neposredno po okončanju turneje po zemljama Evropske unije i razgovora sa predsjedavajućim Unije u Bonu, napominjući da je Crna Gora dobila uvjeravanja međunarodne zajednice da nema govora o prekompoziciji savezne države. No, samo nekoliko sati kasnije, na inicijativu Socijaldemokratske partije, Đukanović je sazvao sastanak kojem su prisustvovali predsjednik Skupštine Svetozar Marović, premijer Filip Vujanović, te Novak Kilibarda, predsjednik Narodne stranke i Žarko Rakčević, lider Socijaldemokratske partije, koja je i inicijator okupljanja. Iako sa sastanka nije izdato saopštenje, Crna Gora je obaviještena da je dogovoreno da Crna Gora izradi platformu koja će sadržati sve moguće varijante u kojima bi ona mogla da se nađe zavisno od ishoda pregovora u Rambujeu.

U izjavi za "Vreme" Žarko Rakčević kaže da Crna Gora ne može biti u ulozi autsajdera, niti izvana gledati šta se događa u Francuskoj, prije svega, zbog toga što se problem Kosova neće rješavati na relaciji Beograd - Priština, već prije svega uz prisustvo i pritisak međunarodne zajednice. Crna Gora ne priznaje saveznu vladu, pa ni posledice njenih odluka i dogovora, ali prisustvo međunarodne zajednice u kreiranju dogovora, pa i kasnijoj implementaciji, nameće obavezu da Crna Gora definiše svoju platformu, da o tome zauzmu stav Vlada i Parlament Crne Gore. "Dogovorili smo da se ministri zemalja Kontakt-grupe obavijeste da Crna Gora ne priznaje saveznu vladu, da se formira ekspertska grupa koja će pomoći vladi u sagledavanju svih mogućih rješenja u Rambujeu i zavisno od njih poziciju Crne Gore, kao i da sve to razmotri Parlament i zauzme stratešku poziciju Republike, jer, kako zaključuje Rakčević, Crna Gora ne smije dozvoliti da se preko njenih leđa rješava konflikt između Beograda i Prištine."

Oko tih stvari postignut je visok stepen saglasnosti svih članica koalicije, jer i Novak Kilibarda, predsjednik Narodne stranke, i Miodrag Vuković, predsjednik Izvršnog odbora DPS-a, svojim su izjavama to potvrdili. Štaviše, sudeći prema izjavi Novaka Kilibarde, u slučaju bilo kakvog izigravanja Crne Gore u Rambujeu, on bi digao obje ruke za nezavisnost Crne Gore i popunjavanje crnogorske stolice na Ist Riveru.

Potpredsjednik Socijalističke narodne partije Predrag Bulatović u izjavi za "Vreme" kaže da Rambuje nameće potrebu visokog stepena ozbiljnosti svih političkih faktora u Jugoslaviji, kao i ostavljanje po strani svih stranačkih razlika. "Međutim", kaže Bulatović "očigledno je da interesna grupa oko Mila Đukanovića nema snage da to uradi. Oni zanemaruju da postoji vlast i u Srbiji i u Jugoslaviji, i ponašaju se potpuno separatno postavljajući dileme oko svega. To je smiješno i time se samo produbljuje kriza, jer se sve moglo uraditi i na nivou Crne Gore da su se u konsultacije uključile sve političke partije u Crnoj Gori. SNP bi razgovarala sa crnogorskim vlastima, a trebalo je izvršiti konsultacije i sa saveznim organima. Ovako, oni su veoma neozbiljni, jer u Parizu će se razgovarati oko Kosova i Metohije, a ne o poziciji Crne Gore, i SNP neće dozvoliti da se raspletom ugrozi pozicija Crne Gore u postojećem ustavu. Na kraju, SNP još ne zna svoj definitivni stav o Mirovnoj konferenciji, kao što se ne zna da li će se i putovati u Francusku. Moj lični stav je da je bolje pregovarati, nego ratovati", zaključio je Predrag Bulatović.

U vrijeme pisanja ovog priloga, iz tzv. pouzdanih izvora se čulo da su pisma upućena ministrima zemalja Kontakt-grupe, da je osnovan ekspertski tim, a da predsjednik Svetozar Marović obavlja konsultacije sa predsjednicima poslaničkih klubova oko mogućeg hitnog zasijedanja crnogorskog parlamenta. Iz istih izvora se čuje da bi parlament Crne Gore trebalo da dâ svoju ocjenu i u slučaju da Beograd odbije da ode na pregovore u Rambujeu.

Velizar Brajović

 

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)