Da li je mešanje romske, srpske, mađarske i makedonske muzike i reči bilo samo omaž tolerancije i otvorenosti ili je to bilo nešto krajnje normalno? Kako je nešto normalno ovde uopšte moguće
Što si bliži progonjenom Radovanu, što više brineš za njega to mu otvorenije sugerišeš da sam sebi prekrati život. Agitovanje i podstrekivanje na samoubistvo izgleda da je specifično srpska stvar
Kad slušam Velju Ilića kako začikava Svilanovića da se pojavi na skupovima Naših u Americi, ja u tome naravno ne prepoznajem nikakvu inteligenciju koja je spremna da slobodno raspravlja o svemu i svačemu. Vidim samo jednu ostrašćenu, izbezumljenu i naravno neobrazovanu gomilu koja ni sama ne zna gde je i šta hoće. Američki zakoni i pravila igre toliko su im uterali strah u kosti da im, izgleda, sad jedino ostaje da svoje opsesije i traume isteruju preko svojih poslanika
