Mada je izgradnja nuklearki strogo zabranjena, Srbija je okružena nuklearnim reaktorima – u neposrednoj okolini naše zemlje postoji čitav arsenal nuklearnih elektrana. U susedstvu Srbije aktivno je devet reaktora koji se nalaze u četiri države: četiri u Mađarskoj, dva u Bugarskoj, dva u Rumuniji i jedan u Sloveniji, svi podignuti na obalama Save i Dunava
Da li će Republika Srbija ukinuti Moratorijum na izgradnju nuklearki? I šta sledi potom? Različite zemlje očigledno imaju različite odgovore. Srbija je, za sada, počela da postavlja pitanja. A ono najveće pitanje od svih, koje će se otvoriti odmah na prvim krivinama kada se krene nuklearnim putem, jeste gde će se nuklearka graditi. Koji grad u Srbiji je spreman da prihvati nuklearni reaktor?
Neka čitalac bude upozoren – ovde nema ničeg novog, ničeg što niste čuli. Kašalj se ne može sakriti. Ili može?
Rat protiv Huta u Jemenu, podstaknut opakim napadima dronova na brodove u Crvenom moru, kao i ratovi u Ukrajini i Gazi, otkrivaju da smo uveliko ušli u eru dronova, kada bez njih više nema ratnih operacija isto onako kao što je u 15. i 16. veku postalo nemoguće ratovati bez baruta
Jezički roboti poput ChatGPT i Geminija nakon 2023. godine nepovratno su promenili svet. Međutim, dok razgovara sa vama, svaki od ovih AI programa formira rečenicu samo tako što pravi predviđanje koja je najbolja sledeća reč koju u rečenici treba izgovoriti. To radi. To radi zapanjujuće. To radi zapanjujuće vešto
Emirati su se prihvatili da u prestižnom EXPO kompleksu u Dubaiju organizuju COP, sa ciljem smanjenja emisije CO2 , dok istovremeno ADNOC planira porast proizvodnje sirove nafte na nivo od 5 miliona barela godišnje, što je najveći pojedinačni rast proizvodnje, od čak 42 odsto, u arapskom svetu
Zašto o klimatskim promenama uvek govorimo kao da je to nešto ružno? Zato što jeste. Zapravo, ružnije je nego što mislimo
Švedska kraljevska akademija nauka dodelila je u utorak Nobelovu nagradu za fiziku 2023. godinu Pjeru Agostiniju, Ferencu Кrausu i Ani L'Ulije, za eksperimente koji generišu atosekundne impulse. Zašto bi ovaj naizgled nejasan doprinos mogao biti ključan u pogledu na skriveni svet mikročestica?
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomke iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” u četiri nastavka donosi odlomke iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Možda nas mašine sve više brinu, ali život bez njih je nešto sasvim drugo. Bez savremenih mašina, na primer, jedno prosečno domaćinstvo u Srbiji moralo bi da angažuje bar 50 robova kako bi održalo privid života koji danas vodi
