“Jedina moja ideja je, trenutno, da se poštuje zakon, da institucije rade svoj posao. Što se tiče Rio Tinta, da se otvore dokumenta, da se daju jasne informacije, da postoje jasni odgovori. Što se tiče akušerskog nasilja, pa koliko je strašno da doktor koga zovu ‘Mesar’ porađa žene, godinama unazad ima smrtne slučajeve beba, a majke vređa po nacionalnoj osnovi”
Jedan par roditelja iz Dubone izgubio je oba deteta. Oni žive od poljoprivrede. Kada isporuče nekome svoju robu, dešavalo se da nikada za to ne dobiju novac. Jednostavno, nemaju načina da naplate svoj rad ako je neko ko im duguje “iznad zakona”. Taj čovek je u predinfarktnom stanju i prvo što mu je lekar savetovao je da ne treba fizički da radi. Ali on nama kaže: “Šta ću ja ako ne mogu da radim, od čega da živim, a i kad radim, prevare me”. Zapravo, svi oni žive sa “ugrađenom”, naučenom pomirenošću da je nepravda deo ovog života. I sami tako govore, sa tim su pomireni: “Mi smo navikli na nepravdu, takav je život”
Uvek se treba setiti toga da je pre dve godine reditelj Janko Baljak, posle imenovanja Vučićeve savetnice za medije u Savet FDU, napustio rukovodeća univerzitetska tela. I da je do danas ostao jedini profesor koji je odlučio da ne pristane
“Važno je da kod svih proizvođača postoji saznanje, svest o tome da baš njihovi proizvodi mogu biti kontrolisani. Znate, šumu nije sačuvao šumar, nego strah od šumara”
“Važno je da kod svih proizvođača postoji saznanje, svest o tome da baš njihovi proizvodi mogu biti kontrolisani. Znate, šumu nije sačuvao šumar, nego strah od šumara”
“Forsiranje ‘treće Srbije’ nije išlo u pravcu kreiranja novog, demokratskog nacionalnog identiteta, nego guranja u stranu, u pozadinu neprijatnih pitanja. A u osnovi svih tih pitanja reč je o marginalizaciji ratnih zločina”
Već tridesetih godina prošlog veka pojavila su se upozorenja da se priraštaj stanovništva mora pomagati jer je Jugoslavija “u susedstvu velikih naroda”, dok je štampa uveliko pisala o “krizi materinstva” i “beloj kugi”
Na početku izgradnje, mehanizacije je bilo malo, alata nedovoljno, jedino je napretek bilo posleratnog entuzijazma. Danas je takve podvige teško shvatiti
“I sada, kad otputujem u Tunis, Indiju ili Meksiko i kad kažem Jugoslavija – ljudi reaguju. Onda kažeš sebi, pa dobro, ako i 30 godina kasnije ima moć da otvori neka vrata, onda bi sigurno imalo smisla da se zamislimo nad tim šta su ti tragovi. Šta je tu posađeno što, u stvari, i dalje niče”
“Mene je zanimalo poređenje vrsta slobode koju prividno nude dva društvena modela: sloboda izbora, sloboda kretanja, nasuprot slobodi od straha da ćete spavati ispod mosta, na ulici”
“Mnogo toga se već dogodilo što je pokazivalo da sve više nadiru snage koje se protive i proevropskoj i građanskoj orijentaciji društva. Proteklih nekoliko godina iz gotovo zaboravljenih niša stvarnosti počeli su da se promaljaju duhovi zla. Hroničar naših skorijih posrtanja morao bi da zabeleži opake znakove koje su na društvenom tkivu Srbije ostavljala čudovišta kojima ništa nije sveto”
“Mnogo toga se već dogodilo što je pokazivalo da sve više nadiru snage koje se protive i proevropskoj i građanskoj orijentaciji društva. Proteklih nekoliko godina iz gotovo zaboravljenih niša stvarnosti počeli su da se promaljaju duhovi zla. Hroničar naših skorijih posrtanja morao bi da zabeleži opake znakove koje su na društvenom tkivu Srbije ostavljala čudovišta kojima ništa nije sveto”
