Sedamdeseta godišnjica pobede nad fašizmom biće obeležena 9. maja velikom vojnom paradom u Moskvi. Polemike koje prate ovogodišnju moskovsku proslavu Dana pobede nastavak su polemike vođene i pre deset godina povodom obeležavanja šezdesete godišnjice pobede nad fašizmom, s tim da su stavovi u međuvremenu samo radikalizovani. O tome svedoči i danas aktuelan tekst Frana Cetinića (1947–2006) objavljen u "Vremenu" broj 749, 12. maja 2005. godine, koji ponovo objavljujemo ukazujući na postojanost istorijskog revizionizma, na tadašnje političke prilike na liniji Zapad–Rusija u ogledalu današnjih, ali i na ličnost Frana Cetinića, prijatelja "Vremena", dugogodišnjeg urednika Radio France Internationalea i vrsnog evropskog intelektualca
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) III
Knjiga Frane Cetinića Praški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000. ("Vreme", Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljalai, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo".
Ovo je drugi deo izabranih segmenata Cetinićevog Kolateralnog dnevnika
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) II
Knjiga Frana Cetinića Pariški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000 (Vreme, Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljali, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo"
Francuzi su znatnom većinom od 54,87 posto glasova odbacili u nedelju na referendumu evropski ustav nakon strastvene višemjesečne kampanje i javne rasprave kakva se ne pamti još od Miteranova dolaska na vlast 1981. Visoka stopa izlaznosti na birališta – blizu 70 posto – naglasila je još više značenje ove izrazite pobede protivnika evro-ustava
Staljin, Gulag – cena koju je najviše platio sam ruski narod – pakt Ribbentrop–Molotov, Katinska šuma, sovjetska okupacija baltičkih država... to, i mnogo čega još drugog, poglavlja su koja ovog 9. maja nisu na dnevnom redu. Na dnevnom redu je nešto sasvim drugo: odavanje počasti za blizu 27 miliona sovjetskih žrtava, vojnika Rajanoviča koji su ostavili svoje kosti na stanicama "križnoga puta", ili "crvenozvjezdanog puta" svejedno, od Volge do Berlina
Ova verovatno poslednja okrugla godišnjica savezničkog iskrcavanja u Normandiji po mnogo čemu je, i uveliko, nadmašila sve dosadašnje jubileje
Aleksandar Vučić objavio je na svom Instagram profilu video kako za doručak jede parizer, hleb i jogurt.
On je najavljujući akciju „Bolja cena” rekao da je srećan što može da pomogne svojim građanima, a da su ministri sve za doručak sami nabavili u radnji.
Epidemija korona virusa, inflacija i rat u Ukrajini ključni su faktori koji su doprineli siromaštvu u poslednjih nekoliko godina. Agencije u okviru UN (Unicef) izradile su projekciju siromaštva u Srbiji za 2023. godinu, a podaci su pokazali da se 12,1 odsto građana Srbije, odnosno 800 hiljada, nalazi u apsolutnom siromaštvu.
',
title: 'Opet parizer pred izbore: Visoke cene jedu potrošačku korpu',
pubdate: '2024-04-23 14:02:06',
authors: authors,
sections: "Ekonomija",
tags: "Bolja cena,inflacija",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Opet parizer pred izbore: Visoke cene jedu potrošačku korpu',
'pageContent': '
Potrošačke cene u martu 2024, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su u proseku za pet odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku veće za 1,1 odsto, objavio je nedavno Republički zavod za statistiku.
Zbog visoke inflacije prošle godine država je dogovorila sa više trgovinskih lanaca akciju „Bolja cena”, kako bi određene namirnice bile dostupnije potrošačima.
Još više proizvoda i još atratiktivnije cene
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović sada, nešto više od mesec dana do beogradskih i lokalnih izbora, ponovo najavljuje slične akcije koje će podrazumevati „još više proizvoda na listi i atraktivnije cene“.
„Mi moramo u novim okolnostima da donesemo jednu novu adekvatnu meru. Pratimo šta se događa na tržištu, uočavamo neke dobre trendove i neke ne tako dobre i izaći ćemo sa novom akcijom", rekao je nedavno za RTS ministar Momirović.
On je naveo da Republički zavod za statistiku kaže da je akcija „Bolja cena" učestvovala u obaranju inflacije sa 16,5 odsto, a da će se nova akcija nadovezati na prethodnu.
Konkretno, akcija „Bolja cena" je uključivala 36 grupa proizvoda, a ministar Momirović je najavljući novu akciju rekao da se pregovara sa trgovcima, proizvođačima, dobavljačima.
„To su proizvodi koje kupuje svaki građanin naše zemlje, od mleka, jogurta, pelena, sredstava za higijenu. Očekujemo da ćemo ubaciti još neke vrlo važne proizvode, pregovaramo sa trgovcima, proizvođačima, dobavljačima. To je jedan kompleksan niz,“ rekao je Momirović i dodao da veruje da će se to uskoro dogoditi.
Dogovor umesto zakona
Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva" kaže za „Vreme” da kada bi Ministarstvo trgovine želelo da se pozabavi viskom trgovačkim maržama, da bi to moglo da se uradi na drugi način.
„Ne vidim zašto bi se država dogovrala sa trgovcima i zašto bi se oni odricali svoje dobiti, osim ako nisu nečim uslovljeni. Bilo je takvih situacija sa bankama, kad su bili neki dogovori, obično su banke dobro prolazile. A bilo je i situacija kada su se menjali zakoni, pa banke postupe prema tome i to je već drugačije”, kaže Gavrilović.
On dodaje da kao i pred svake izbore, establišment koji rukovodi ovom zemljom ne obraća mnogo pažnju na to šta obećava ili građani više ne obraćaju pažnju šta čuju.
Nema kontrole
„Izlazi se sa raznim obećanjima. U sklopu toga da dolaze izbori ne bi me iznenadilo da se opet takva šarena laža plasira. Pa možda neko opet i poveruje u tu priču.
Mi nemamo tržišnu inspekciju. Mi nemamo kontrolu. Nikada nije bilo u medijima da je tržišna inspekcija nekog kaznila, komisija za zaštitu konkurencije nikada nije kaznila nameštanje cena, dogovaranje…Bez toga sve drugo je besmisleno”, kaže Gavrilović.
Na kraju podseća da država nema razloga da se dogovora, ako postoje zakone koje treba primeniti.
Parizer i pola kile hleba
Prošlogodišnju akciju je propratila marketinška kampanja predsednika države i dvojice ministara.
Aleksandar Vučić objavio je na svom Instagram profilu video kako za doručak jede parizer, hleb i jogurt.
On je najavljujući akciju „Bolja cena” rekao da je srećan što može da pomogne svojim građanima, a da su ministri sve za doručak sami nabavili u radnji.
Epidemija korona virusa, inflacija i rat u Ukrajini ključni su faktori koji su doprineli siromaštvu u poslednjih nekoliko godina. Agencije u okviru UN (Unicef) izradile su projekciju siromaštva u Srbiji za 2023. godinu, a podaci su pokazali da se 12,1 odsto građana Srbije, odnosno 800 hiljada, nalazi u apsolutnom siromaštvu.
