Foto: Marija Janković
“Mnogo toga se već dogodilo što je pokazivalo da sve više nadiru snage koje se protive i proevropskoj i građanskoj orijentaciji društva. Proteklih nekoliko godina iz gotovo zaboravljenih niša stvarnosti počeli su da se promaljaju duhovi zla. Hroničar naših skorijih posrtanja morao bi da zabeleži opake znakove koje su na društvenom tkivu Srbije ostavljala čudovišta kojima ništa nije sveto”
Stanje demokratije, sloboda i tolerancije u Srbiji sagovornik “Vremena” sociolog prof. dr Ratko Božović je mnogo ranije ocenio kao “napredovanje u nazadovanju”. Sa univerzitetskim profesorom, kulturologom i književnikom razgovaramo o istorijskoj prekretnici na kojoj se nalazimo, o najezdi desnice, nacionalizma, neofašizma; o specifičnom trenutku koji preti da poništi i poslednji ideal o mogućem otvorenom, demokratskom društvu.
VREME: Da li smo i dalje zarobljenici sopstvene ratne prošlosti i zločina?
Zaista nema smisla ostajati u prošlosti, ali ni zaboraviti zlodela. Ako nisu mogući čisti računi, neophodno je da se obezbedi čist obraz nedužnima. To što smo činili drugima i što su oni činili nama mora se obznaniti ako nećemo da nam se ponovi balkanska krčma. Danas je, izgleda, zaboravljeno kazivanje Karla Jaspersa u spisu “Pitanje krivice” u kome je saopštena nemačka krivica u Velikom ratu. On je pokazao da dolazi do suštinske promene kad se odgovori na vlastita sagrešenja. Jaspers je rekao da “danas moramo preispitati sebe oštrije nego ikad”. U preispitivanju sebe nema odlaganja. Što je najgore, u nas ne postoji kultura krivice. Bojim se da smo na nju zaboravili, ali i zakasnili.
A nekritičnost prema sebi pretvara se i u nekritičnost prema drugima. Iluzije, strasti i zaslepljenost idu zajedno. Njima se bliže određuje anomična zajednica koja je izgubila civilizacijski kompas i trku s vremenom. Kad se oslepi od samoobmanjivanja i mitomanije, nema ništa od katarze. Stoga to još nije naša priča. Nažalost.
Ako katarza nije, šta jeste naša društvena, kolektivna priča danas?
Moram prvo da kažem da pored izrazito velike saglasnosti klerikalnih i desničarskih stavova, ovde odavno nije bilo takve saglasnosti između crkve i države kao što je danas. A kao našu hroničnu društvenu i individualnu dijagnozu vidim pomahnitalo nacionalističko ludilo. Što je najgore, u nas je nacionalizam branjen i onda kada je imao šovinističku formu i kad je primio otrovne sokove nasilja. Stvorene su pretpostavke za šovinističko mahnitanje, koje se i dogodilo. I koje se događa…
Pročitajte ceo intervju sa prof. dr Ratkom Božovićem u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (22. septembra)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dugo su se opozicija i građani pitali – gde je gradonačelnik Beograda, a posle sastanka Sindkata Centar GSP sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nametnulo se pitanje – ko u stvari donosi odluke u/o Beogradu
Predsednik Vučić je na RTS-u objavio da su od noćas, američke carine od 35 odsto, zahvaljujući pregovorima smanjene na nula odsto
Ni jedan od šest ponuđača prijavljenih na tender za rekonstrukciju Kalenić pijace u Beogradu nije zadovoljio uslove. Posao je vredan više od 20 miliona evra
Ako je kampanja protiv političke konkurencije u režimskim medijima ovakva pre nego što su izbori raspisani, kroz kakvog će tek toplog zeca prolaziti predstavnici „blokaderske liste“ jednog dana, kada se Vučić bude smilovao da saopšti kada će se i za šta glasati
Uz studente, evropejci, desnofiličari... Opozicija se lomi pred naredne izbore. Ko bi podržao studente, ko traži zajedničku kolonu, a ko je za druge podele?
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
