Rezultati pretraživanja

1.

Herta Miler – Književnost u senci skandala: Ko je lisac, a ko fazan (Vreme 1400)

autor: Ivan Ivanji

 

Nabivši Srbima usred Beograda na nos da ih je trebalo bombardovati, te da nam je maltene NATO doneo demokratiju, neupućeno i ljutito ponavljajući površne, crno-bele zapadne stereotipe, Herta Miler je, nažalost, skrenula pažnju sa svojih romana koje i te kako vredi pročitati
 

2.

Povodom godišnjice smrti Danila Kiša: Život nad svakom rečenicom (Vreme 1397)

autor: Ivan Ivanji

 

"Ti plaćaš vino, ja imam rak", rekao mi je kada smo se sredinom osamdesetih sreli u Dubrovniku. Kasnije mi je rekao da je prizvao bolest u Enciklopediji mrtvih. U poslednje vreme često razmišljam o perfekcionisti i pijancu, od oca Jevrejina i majke Crnogorke, koji je voleo dve žene, o genijalnom piscu koji je voleo da prevodi, Danilu Kišu
 

3.

Kultura sećanja: Grifon u službi njenog visočanstva (Vreme 1390)

autor: Ivan Ivanji

 

Austrijanac Paul Rosbaud rođen je 1896. godine. Bio je doktor hemijskih nauka i urednik naučnih časopisa u Nemačkoj. Nemačke kontraobaveštajne službe nikad nisu saznale da je bio i engleski špijun. Službenik MI-6 Frenk Foli bio je jedini koji je poznavao identitet obaveštajca pod pseudonimom Grifon, iako se njegovim izveštajima ponekad bavilo i na desetine eksperata. Rosbaud nikada nije primio novac od MI-6, plaćali su ga časopisi za koje je radio, tako da su sami Nemci finansirali obaveštajni rad koji je otkrio sve što je nemačka nauka činila u korist Hitlerove ratne privrede i pokušajima da naprave atomsku bombu
 

4.

Kultura sećanja: Crveni orkestar svira za Staljina (Vreme 1389)

autor: Ivan Ivanji

 

Početkom pedesetih godina bio sam prvi put posle rata u Nemačkoj. Nije mi bilo žao do temelja razrušenih gradova, osećao sam se kao pobednik, ali nisam likovao. Upoznao sam tada mnoge nemačke pisce, između ostalog i Gintera Vajzenborna koji je bio član sovjetske špijunske organizacije u Berlinu, koju je Gestapo nazivao "Crveni orkestar". Mogao sam da upoznam i Tomasa Mana, ali sam to odbio. Ne umem danas da objasnim zašto, valjda sam se uplašio tako velikog pisca
 

5.

Iz istorije pozorišta: Osvajanje nove publike (Vreme 1387)

autor: Ivan Ivanji

 

Nijedna od članica Pozorišne komune nije se ponašala kao današnji sponzori, nije se reklamirala da je omogućila gostovanje nekog slavnog umetnika. To nije bio odnos Lakoste sa Novakom Đokovićem, već saradnja u ime umetnosti
 

6.

In memoriam – Helmut Kol: Kancelar ujedinitelj (Vreme 1381)

autor: Ivan Ivanji

 

Pio je vino, voleo da jede dobro i mnogo, govorio je jednostavnim jezikom koji narod razume. Meni je privatno bio simpatičan, onako visok, debeo i neposredan, dok ga vlast nije promenila. Na kraju je bio upleten u finansijske afere, što ga je koštalo mesta počasnog predsednika CDU-a. Ubeđeni Evropejac, čovek koji je u četiri mandata obeležio najprosperitetniju fazu posleratne Nemačke, umro je usamljen u svojoj kući u Ludvigshafenu
 

7.

Koncentracioni logori i vera: Gde je Bog bio u Buhenvaldu? (Vreme 1375)

autor: Ivan Ivanji

 

I Bog naredi Samuilu: "Idi i pobij Amalika i zatri kao prokleto sve što god ima, ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i decu i što je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce..." (Prva knjiga Samuilova, 15. glava, 3. stih)
 

8.

 : Bezbedno mesto ne postoji (Vreme 1372)

autor: Ivan Ivanji

 

Roman Gubici zbog trenja (Reibungsverluste) Maše Dabić je o nesrećnoj i nesigurnoj ljubavi. Držeći se jedinstva mesta, radnje i vremena autorka na dinamičan način opisuje jedan dan u životu Nore, prevodioca u jednoj instituciji za psihijatriju u Austriji koja stoji na raspolaganju traumatizovanim izbeglicama
 

9.

Kultura sećanja: Pobednici i poraženi (Vreme 1365)

autor: Ivan Ivanji

 

Bojim se da je problem naše stvarnosti, kako je vidim pod duboku starost, što ne znam ko su pobednici poslednjih nekoliko decenija, ali znam ko su poraženi
 

10.

Još jedna priča o izbeglicama – Beg Hajnriha Mana i Franca Verfela preko Pirineja: Put do plavetnila (Vreme 1362)

autor: Ivan Ivanji

 

Uveren sam da će kroz pet ili deset decenija negde na svetu stajati spomenici velikanima koji su početkom XXI veka bežali od smrti i bede iz Sirije, Iraka, Avganistana ili Pakistana. Oni će biti usamljenici među milionima čija imena neće biti zapamćena. Neki od njih su možda upravo prošli kroz našu zemlju ili čekaju da ih krijumčari prebace u Mađarsku ili Hrvatsku, preko kojih će stići nekuda, gde će se proslaviti
 

Stranica 1 od 11 (104 rezultata)    na stranu od 11
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine