"Manticore", Bestijarijum iz Ročestera, oko 1230.

(Pseudo)zoologija >

Životinje koje ne postoje

"Gotovo nikada ne prođe cela godina a da se u medijima ne pojavi priča o monstruoznim stvorenjima koje navodno niko ne razume, niti može da ih identifikuje"

Postoje li skrivene životinje? Ispostavlja se da na planeti danas živi više od 10.000 jedinki okapija, koje se mogu naći u tropskim šumama Konga, a da ova misteriozna vrsta zaista postoji, može se najlakše videti u zoološkim vrtovima širom sveta, gde danas boravi oko 150 okapija. Ova afrička životinja ima pruge poput zebre, ali je najbliži srodnik žirafe i spada u kategoriju takozvanih živih fosila.

Okapi je dugo smatran takozvanim afričkim jednorogom i predstavlja najpoznatiji primer stvorenja koje je iz legende ušlo u zoološku klasifikaciju. Zbog toga je okapi bio simbol danas nepostojećeg Međunarodnog društva za kripotozoologiju, kontroverznu disciplinu koja istražuje skrivena, mitska bića.

Okapi, vrsta koja stvarno postoji

Priča o okapiju je, zapravo, tipski slučaj stvorenja koje pobuđuje interesovanje kriptozoologa – svojevremeno ga je obavijala ogromna medijska pažnja, posredni dokazi i nejasni opisi, a u potragu za njim su kretali pustolovi i naučnici amateri.

Evropljani su prvi put čuli za okapija 1887. godine, u putopisima iz Konga legendarnog britanskog istraživača Henrija Mortona Stenlija (1841–1904), proslavljenog u viktorijanskoj štampi po rečenici "Doktor Livingston, pretpostavljam?", koju je Stenli izgovorio nakon što je u srcu Afrike pronašao izgubljenog istraživača izvora Nila. Opisujući okapija prvi put, Stenli navodi da ovog neobičnog magarca sa prugama na zadnjem delu tela, domoroci nazivaju "Ati".

"DOKTOR LIVINGSTON, PRETPOSTAVLJAM?": Ilustracija iz viktorijanske štampe susreta Stenlija i Livingstona

Kao i kod drugih Britanaca, do tada neviđena životinja pobudila je radoznalost i britanskog guvernera u Ugandi, Henrija Džonsona. On je 1901. dobio neke informacije o okapiju od pigmeja koje je spasao od nemačkih lovaca na cirkuske nakaze, ali nikada nije uspeo da ga uhvati ili vidi – u Britaniju je samo poslao delove kože i skeleta koji su godinama pobuđivali interesovanje. Kasnije, kad su uhvaćeni prvi živi primerci, ispostavilo se da životinja zaista živi u džungli Ituri, pa je klasifikovana kao Okapia johnstoni.

Navodno je okapi bio poznat još drevnim Egipćanima, a po svemu sudeći je predstavljen još pre 2500 godina na fasadi bivše Darijeve palate u Persepolisu, kao poklon poslanstva iz Etiopije kraljevini Ahmenida. Budući da svojim postojanjem najrečitije potvrđuje kako "mitske zveri" nisu u svim slučajevima izmišljene, okapi je među kriptozoolozima posebno omiljen.

"Kriptozoologija se često povezuje sa paranormalnim pojavama ili sa lovom na čudovišta. Međutim, nije tako", smatra Lorenco Rosi, kriptozoolog iz Italije, koji je u decembru 2010. sa svojom izložbom o kriptozoologiji gostovao na Festivalu nauke u Beogradu.

MORSKO ČUDOVIŠTE: Kraken, ilustracija Pjer Denis de Montforta

Kriptozoolozi tragaju za životinjskim vrstama koje su nagoveštene posrednim dokazima, ali pojedini zanesenjaci pokušavaju da dokažu postojanje i bića iz legendi, stvorenja koja su davno izumrla, ili pak, životinja koje su uočene daleko od uobičajenih staništa. Kritičari kriptozoologije sa pravom ukazuju da takva istraživanja ne podrazumevaju naučnu metodologiju i nesumnjivo spadaju u domen pseudonauke.

Međutim, potpuno odbacivanje ispitivanja neobjašnjenih fenomena bilo bi zapravo suprotno duhu nauke. Budući da se ovom oblašću bave entuzijasti koji povremeno zaista otkriju nove vrste na koje akademski istraživači ne obraćaju dovoljno pažnje, kriptozoologija se pokazuje kao korisna dopuna biološkim naukama, jedna od poslednjih amaterskih nauka koje nisu izumrle.

Svakako, onda kad nije u domenu spekulacije i pseudonauke, kriptozoologija se zapravo oslanja na metode zoologije, pa se više može smatrati opredeljenjem zoologa amatera ka stručnom istraživanju misterioznih fenomena, nego izdvojenom naučnom disciplinom. No, kriptozoolozi se pokazuju izuzetno značajni upravo u demistifikaciji medijskih mitova o novootkrivenim "čudovištima".

"Mediji često prenose senzacionalističke vesti bez prethodne provere i gotovo nikada ne prođe cela godina, a da se ne pojavi priča o monstruoznim stvorenjima koje navodno niko ne razume, niti može da ih identifikuje", kaže Rosi. "Zapravo, najčešće to budu samo leševi običnih životinja koji se zbog procesa truljenja teško razaznaju."

On navodi nekoliko skorašnjih primera: čudovište iz Montauka, kod Njujorka, za koje se tvrdilo da je napravljeno u tajnim laboratorijama, a ispostavilo se da je uginuli rakun, zatim misteriozna južnoafrička divovska kornjača za koju je pokazano da pripada vrsti megattera, kao i jezivo Panomsko čudovište, koje je u medijima predstavljeno kao telo mrtvog vanzemaljca, a pokazalo se da je reč o lemuru koga je neko ubio i potom – ošišao.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine