Šišanje

Prvi put je bilo zaista teško. Ali, uprkos strahu od toga kako ću se osećati dan posle i svesti o tome da se eventualna greška bar u skorije vreme neće moći ispraviti, odluka je pala. Zažmurila sam, stisnula zube i … konjski rep koji mi je dosezao do polovine leđa rasuo se po podu frizerskog salona u koji sam ušla prvi put posle ko zna koliko godina.

Nestalo je u tom trenutku šnalica, gumica, okruglih četki. Zamorno feniranje sada je postalo usputni posao koji zahteva par minuta vremena. Večiti neprijatelji – vrućina i vetar – ostali su nemoćni: leti je postalo dovoljno pokvasiti kosu na svakoj česmi na koju se naiđe, a vetar, koliko god bio jak, nije uspevao da pokvari ono što je nekada bila frizura. I važnije od svega, nestalo je rečenica: "Divna ti je kosa!", "A što ne prestaneš da je vezuješ, priča se da od vezivanja opada...", "Punđa te čini ozbiljnijom".... Nestao je, naravno, i večiti argument onih koji želeći da vam daju kompliment "previđaju" povremeni višak kilograma, povremeni umor, podočnjake, loše odabranu garderobu i hvataju se za večiti (i ničim zvanično opravdani) simbol ženstvenosti, lepote, prefinjenosti – dugu kosu.

Kakve god bile posledice, šišanje je bolelo samo prvi put i samo je tada imalo vrlo konkretne razloge – želju da se bar malo pobegne od bajatih simbola i (možda) sopstvene opterećujuće ženstvenosti. Svako sledeće podrazumevalo je sve manje razmišljanja, straha od konačnog rezultata i sve više uživanja. Utvrđeno je, naime, da kosa uvek izraste, a da se svega onoga što odlazak kod frizera može da vam donese ne bi trebalo odreći. Čak i čekanje na red, od koga na nekim drugim mestima doživljavate blaže nervne slomove, ovde je zadovoljstvo – jedino tu možete na miru prelistati sve moguće "ženske listove" i bez griže savesti ("Čitam ove gluposti, a trebalo bi da učim"), saznati najnovije tračeve ili "sigurne recepte za podmlađivanje". Kad se konačno dođe na red, sledi pranje kose koje se naravno razlikuje od onog kućnog – 'ajde što vas kulturno pozovu da sednete na stolicu za pranje, ajde što vas pitaju da li je voda pretopla, 'ajde što paze da vas ne ispolivaju, ali ono što uvek iznova izaziva iznenađenje jeste masaža glave. Prvo nežno, dok raspoređuju šampon, a onda jače, ponekad toliko jako da prestane glavobolja (provereno!). Tek kad vam isperu šampon i obrišu kosu, sledi pogled u ogledalo i povratak u realnost. A realnost je da je kosa izrasla, da delujete neuredno, da izgledate krajnje glupo ogrnuti plastikom koja bi trebalo da spreči rasipanje kose po odeći. I konačno – da mogu da vas unakaze! Naravno, to pomisle samo oni za koje je šišanje nešto što se mora obaviti.

Za one koji šišanje doživljavaju kao vreme uživanja, to je tek početak avanture. Jer, kakva god uputstva da date onome ko vas šiša, bićete ošišani drugačije nego što ste želeli. Ili neće da vam skrate kosu onoliko koliko ste rekli, ili je skrate previše, ili razdeljak ne bude na željenoj odgovarajućoj strani. A koliko god to delovalo neprivlačno na prvi pogled, divno je posle šišanja shvatiti da ste drugačiji nego što ste bili, odnosno drugačiji nego što ste želeli da budete. U stvari, ponekad se samovolja onih koji vas šišaju pokaže vrlo poželjnom – onomad sam ušla u salon iznervirana mnogo više nego što bi trebalo, i zatražila: "Na ćelavo". Frizer se samo nasmejao i zadržao se na nivou "robijaški kratko". Time pokazujući da su frizeri ponekad i psihološki potkovani za svoj posao i da im je jasno da se ženski svet često šiša iz prkosa, besa, ogorčenosti (što su sve stanja koja kratko traju i posle kojih neminovno nastupa kajanje zbog nekontrolisanih postupaka).

U svakom slučaju, avantura je počela: vi ogrnuti plastikom, a frizer sa spremnim makazama. U tom trenutku najbitnije je opustiti se, pošto frizer oseća eventualni strah, a strah nije dobar osnov za "jedno dugo i lepo prijateljstvo". Opušteni, dakle, prepuštate se hladnom dodiru makaza za grubo skraćivanje, zatim blagom čupkanju onih namenjenih delikatnijim radnjama, pa golicanju koje pruža mašinica za potiljačni deo. Oni koji nemaju nikog ko bi ih češkao po glavi posle radnog dana u tim trenucima bukvalno predu. Bez seksualnih momenata, naravno – ovo je uživanje samo po sebi! Kad su konačno nestali svi repići, kad je deo oko ušiju uredno podšišan, kad su šiške ukroćene, sledi feniranje, konačno oblikovanje i uklanjanje preostalih dlačica. Sve to praćeno opijajućim mirisima šampona, gelova, lakova i talkova koji u salonima uvek mirišu drugačije nego na drugim mestima. I sve to samo kao uvod u još neka zadovoljstva: uživanju u potpuno novom ili bar izmenjenom imidžu, uživanju u novim laskanjima ("Ovako ti šiške lepše stoje", "Sad su ti mnogo bolje sredili deo oko ušiju", "Tek sad ti oči dolaze do izražaja"), uživanju u spoznaji da vam je neko (pa makar to bio samo frizer koji vas i ne poznaje) konačno ugađao.

Uživajte i ukoliko niste zadovoljni i ukoliko stalno pipkate potiljak pitajući se "da nisu možda malo preterali" – kosa će sasvim sigurno izrasti ponovo pružajući vam tako priliku da se još jednom promenite.

Zahvaljujući šišanju, naravno.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine