Ništa

Ako se ništa ne lepi za teflon,
kako se onda teflon lepi za tiganj?


Nekad je bilo lako pisati. Izgledalo je da zahvalnog materijala ima za nekoliko narednih vekova. Čak i da se latite teme koju je neko drugi već prisvojio, uvek ste mogli da se pravdate neobaveštenošću i vremensko-prostornom distancom. Danas postoje internet i CD izdanje "Vremena", i sve je lepo evidentirano: i ko se čime bavio, i ko je gde bio, i šta je ko uradio. Dakle, ni nehotični plagijatori više nemaju čime da se opravdaju. Štaviše, situacija je krajnje neugodna: koju god voćku da ščepate u šake, neko je iz nje već iscedio i poslednju kap soka. Uzmite, recimo, rubriku "Vreme uživanja": pasulj, soda-voda, Los Anđeles, šoping, kompjuter, moć - o svemu tome neko je već pisao. I to nadahnuto. O pasulju bogami i dvaput, kao što je i red. Stanje na internetu je još teže: politika, nauka, ekonomija, umetnost... kojom god stazom sajberspejsa da se zaputite nailazite na iste beskrajne rasprave o ratovima i primirjima, ljudskim pravima, zaštiti svega i svačega, zdravoj hrani i fudbalu. Možda ćete povremeno zastati da predahnete od tolikog sadržaja i prelistate najnoviji "Pirelijev" kalendar, ali silikoni poluplastičnih lepotica deluju tako poznato. Sve je to muka duhu, sve je to deja vu ili, kako kaže Knjiga propovednikova: "Što je krivo ne može se ispraviti i nedostaci ne mogu se izbrojati." Pre ili kasnije sve dosadi.

Pošto smo utvrdili da je skoro nemoguće pisati o nečemu (novom), jer tako nešto više i ne postoji, ostaje nam samo da se oprobamo pišući o ničemu, makar se urednik ovih novina namučio da nađe adekvatnu propratnu ilustraciju. Pođimo od definicije. Šta je, zapravo, ništa? Imajmo u vidu da je najteže definisati ili opisati najobičnije stvari. Na primer, na internetu se dugo vodila polemika oko maksime koja najbolje opisuje fenomen života. Posle iscrpne rasprave pobedila je misao jednog od najpoznatijih sajber-filozofa današnjice po imenu Buckaroo Banzai: "Gde god da si - tu si!"

Pođimo zato od rečnika - tamo su svi pojmovi lepo klasifikovani i opisani i ništa nije preskočeno. Kako lepo primećuje Alan Penhol, ugledni teoretičar ničega, zapanjujuće je koliko tu ima nepreciznosti, pa čak i potpunih netačnosti. U prestižnom Vebsterovom rečniku pod stavkom ništa, tačka četiri, doslovno piše da je ništa "nešto što ne postoji". Kako to da ništa može da predstavlja nešto, čak i ako ne postoji, nije baš lako shvatiti.

Kada je ništa u pitanju, i tu se lako pada u plagiranje. Verovali ili ne, i o tome je neko već razmišljao. Doduše, znatno manje i ređe. Prednjače nadobudni filozofi. Ono o čemu većina njih razmišlja svodi se upravo na ništa. I druge staleške kategorije, pa i obični ljudi, dali su svoj doprinos izučavanju ništavila. Istraživač ničega obavezno mora da krene od elaborata petnaestogodišnjeg Džejsona Hanta pod nazivom Esej o ništavilu, koji je publikovan i na internetu. Ovaj inspirativni sastav izuzetno je kratak: gore naslov, dole potpis, u sredini belina, tj. jedno veliko ništa. Broj ljudi koji se svakodnevno napajaju mudrošću pokušavajući da razumeju ovaj izvrstan esej toliko je veliki da je ništa moralo da bude uokvireno ne bi li se lakše spazilo.

Ništa je, kao i život, sveprisutno. Kako lepo primećuje Geri Lorens na svojoj internet-stranici pod naslovom Respect Nothing. Honour Nothing. Trust Nothing, koju je ekskluzivno posvetio izučavanju nothing-fenomena: "Ništa je sveprisutno, sveprožimajuće! Ono je svuda oko nas. Uzmite bilo koju materiju. Od čega je ona napravljena? Preko 99 odsto njenog sastava svodi se na ništa. Šta se daje na TV-u? Ništa! Šta imate da obučete za svečani izlazak? Ništa! Frižider vam je pun, ali šta od toga može da se jede? Opet - ništa! Gde god da se okrenete, gde god da pogledate, pred vama su beskrajni pejzaži. I šta ste na njima zapazili? Ama baš ništa." Lorens istražuje i vezu između ničega i moderne umetnosti stavljajući znak apsolutne jednakosti između ova dva pojma. Ko ne veruje treba da pogleda "Bela platna" Roberta Rauhenberga. Osim toga, na ovoj prezentaciji imate i izvrsnu priliku da stupite u neposredan kontakt sa Velikim Ništavilom. Kako? Napišite poruku, što dužu i ličniju - to bolje, ostavite svoju e-mail adresu i pritisnite taster za slanje pošte. Lorens vam, uz potpunu anonimnost, garantuje da poruku niko neće pročitati, da nigde neće biti evidentirana niti zapamćena, da vam na nju niko neće odgovoriti i da će istoga časa biti prosleđena u beskonačnu prazninu, tj. u zaborav.

Široko uvreženo shvatanje da je nula (0) u matematičkom smislu isto što i ništa - takođe nije tačno. Opsežno istraživanje na ovu temu sproveo je izvesni Erik Heldman sa mičigenskog univerziteta. Zapadne civilizacije, recimo, odavno su imale pojam za ništa, ali su simbol za nulu usvojile mnogo vekova posle američkih Indijanaca. Ovi potonji su, znajući za filozofsku razliku između nule i ničega, stolećima precizno razlikovali tako suptilne pojmove kao što su odsustvo svačega, odsustvo nečega ili prisustvo ničega. To im, doduše, nije mnogo pomoglo u sukobu sa nepismenim kaubojima.

Na kraju, ne zaboravimo ni doprinos našeg umnog naroda promišljanju onoga što se obično svodi na ništa. Jedna stara domaća mudrost kaže: "Ako očekuješ sve, i nešto će biti ništa. Ako ne očekuješ ništa, i nešto će biti sve." No ostavimo se sad narodnih poslovica, pogotovu onih kojih se kao narod nikad nismo pridržavali. Svet će nas ipak pamtiti po nacionalnoj devizi čitavog prošlog, a bogami i narednog milenijuma:

Gde si bio? Nigde. Šta si radio? Ništa.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine