Pljoska

Odvajkada se zna da piće nije za svakog, mada piti može svako. Neki vole da piju, ali ne umeju. Neki bi umeli kad bi imali. Neki se napiju odmah nakon prvog gutljaja. Neko je pijan i bez da popije. Pića se mogu uživati na bezbroj načina, za razliku od, recimo, onih stvari koje se mogu svesti na stotinak prilično sličnih poza. Uz demokratsko uvažavanje svih mnogovekovnih dostignuća u oblasti spravljanja, pakovanja, služenja i uživanja pića, dugogodišnje iskustvo uči da vrhunsko zadovoljstvo dostižu samo oni koji stugnu do pljoske.

Pljosnato može da bude svašta, ali pljoska ne može da bude ništa drugo. Ona je nešto posebno, za posebne namene. Pasoš, recimo, posle određenog broja korišćenja postane neupotrebljiv. S vremena na vreme mora se produžavati i vozačka dozvola; mora se menjati dioptrija naočara; preporučuje se čak i povremeno menjanje šifre na Internetu. Nije loše ponekad promeniti i stalne partner(k)e u kartanju, tenisu, kućnim sedeljkama i ostalim aktivnostima. Pljoska je svevremena i time izuzetak koji potvrđuje pomenuta i ostala pravila. U načelu je staklena, iako može da bude i od visokokvalitetnih legura. U načelu je s jedne strane, one bliže srcu, malko udubljena, da bi s druge bila isto toliko ispupčena. Srce nije pomenuto slučajno, pošto se pljoska najčešće nosi u levom unutrašnjem džepu jakne odnosno sakoa, a udubljena površina omogućava bolje priajanje uz (muško)telo.

Pravilno čuvana pljoska može da se puni i prazni bezbroj puta, na svakom mestu i u svako vreme. U vreme ratnog stanja u Poljskoj, primerice, bilo je dana kad su u ugostiteljskim lokalima odbijali da prodaju votku na flaše. Bilo je i slučajeva kad je točenje pića bilo zabranjeno u prepodnevnim satima. Ali, na časnu reč, nije bilo slučaja da je iko odbio da natoči gostu u pljosku.

Od svoje rođake čuture pljoska se razlikuje po dimenzijama i u nameni. Onu prvu, naime, koriste oni koji na duže vreme izbivaju iz civilizacije: vojnici, drvoseče, čobani, planinari. Čutura je suviše kabasta i upadljiva. Pljoska je deo intime, poput četkice za zube, zlatnog lančića ili prezervativa. Traži izuzetno malo a može da pruži neizmerno mnogo.

Pljoska nije za pijance, jer oni nemaju mere. Nije ni za trezvenjake kojima dođe da se napiju, jer ona ima meru. Dakle, za meraklije je, pa se najtoplije preporučuje ribolovcima, lovcima, te onima koji nikad nisu sigurni kad će stići tamo kuda su se zaputili. U voz se uvek može ući bez vozne karte, ali putovanje bez pljoske može doneti nepredvidive nedaće. Voz može da se pokvari, može da se zaustavi na otvoreoj pruzi iz ko zna kakvih razloga, može da kasni i bez razloga, što je i najčešći slučaj... Autobusi i ostala prevozna sredstva takođe umeju da budu nepredvidljivi, a za nepredviđene okolnosti čovek uvek mora biti spreman. Pecanja i lova što se tiče, objašnjenja su suvišna i bez pozivanja na klasike. Naravno, postoje i tzv. redovne okolnosti u kojima je ona nezamenljiva. Recimo, imate nezgodnog šefa koji ne dozvoljava da se drži piće na radnom mestu ili da se izlazi zarad istog.

Dakle, prvo se proveri da li je saputnica puna do vrha i da li su dobro zavrnuta oba zatvarača. Onaj mali, limeni, na samom grliću, i onaj veći, obično plastični, smešten iznad njega, koji može da se koristi i kao čašica. Potom se proveri da li je džep u ispravnom stanju. Ako iz njega ispadne metalni novac, muštikla, upaljač i slično, to se može nadoknaditi. Pljoska ne. Nakon što je ustanovio da je sve u redu, čovek – za razliku od društva u kojem živi – kreće na put u izvesnost. Neće ga iznenaditi nikakva provala oblaka, nikakav olujni vetar, nikakav zastoj na pruzi, zubobolja ili stomačne tegobe, neće se sekirati zbog toga što riba loše grize.

Dođe li mu ipak neka crna misao, samo se maši za džep, odvrne zatvarač, omiriše zamamni sadržaj svoje miljenice, gucne i – svi mrakovi sveta nestanu poput one Martićeve države. Pljoska ublaži svaku teskobu, razgali i oraspoloži, vrati samopouzdanje i ispuni čoveka novom snagom. Trajni izvor nadahnuća. Toplina koja traje. Dodir koji oplemenjuje. Suština neizrecivog. Ispunjenje.

Uz pljosku nema žurbe, bola ili besa. Sve je na svom mestu. Puls, krvotok, probava i ostale vitalne funkcije su kao u dvadesetogodišnjaka. Pa nek izvoli da odoli ko može!

P.S. Poslednje godine pred rat bio ovde jedan novinar iz Londona. Dok smo kuvali kotlić, piće se služilo isključivo iz pljoske, pošto je domaćin – u želji da pokaže kako i mi imamo svojih ekstravagantnosti – izjavio kako pljoska sadrži taman onoliko žestine koliko je neophodno za kuvanje boršča. Kroz nekoliko meseci, na samom početku rata, iz Londona je, preko Beograda i Novog Sada, u kućicu kraj severne pruge stigao paketić: najlon kesa, u njoj još nedna, u njoj pisamce i nešto pažljivo umotano u više slojeva mekanog engleskog papira. Vara se svako ko pomisli da je to bila knjiga, četkica za zube, zlatni lančić ili komplet prezervativa. U original braon pljoski bilo je plemenito škotsko piće. Ista se, ispunjena uvek novim sadržajima, i sad koristi pri svakom kuvanju kotlića, u znak sećanja na gospodina iz Londona, koji je u međuvremenu postao glasnogovornik OEBS-a u jednoj od sve brojnijih susednih zemalja.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine