Afrodizijak

Nema toga pod kapom nebeskom ko se bar jednom u životu nije stresao od pomisli da mu baš večeras, kada je toliko važno, neće uspeti. I ko u glavi nije na brzinu pokušao da prelista knjige starostavne sa spiskom napitaka, bilja... Šta li je u takvoj situaciji radio Kazanova, jer je sigurno i on nekad zakazao. Nisu to samo muke običnih ljudi, nespretnjakovića i strašljivaca.

Egipatski faraon Tutankamon sisao je koren od gospinog bilja pre nego što je prilazio kraljici. Superdasa iz 18. veka Đakomo Kazanova uzdao se u ostrige i čokoladu, a astečki vojskovođa Montezuma kleo se u zrnevlje kakaa. Markiz De Sad najviše je verovao u špansku muhu, koja je stimulisala njegovu seksualnu strast (a, u stvari, španska muha izaziva neizdrživ svrab, upalu, a u nekim drastičnim slučajevima i smrt). Kao što znamo, nema ljubavi bez bola, a markizu De Sadu to je i bilo najvažnije. Glumac Erol Flin hvalio se da mu je kroz krevet prošlo 13.000 ljubavnica. Neki kažu da je penis zaprašivao kokainom, što ga je, o čuda, cele noći držalo uspravnim! Vera u afrodizijake preskače vremenske i kulturne granice. Stari Grci grickali su praziluk da bi pospešili libido, dok je Aristofan preporučivao beli luk. U rimskoj mitologiji Venerin sin Prijap održavao je svoju neprekidnu erekciju konzumiranjem ogromne količine trave potočarke, dok Kama Sutra za postizanje istog efekta preporučuje nar. Renesansni Italijani mućkali su lascivni tonik od vina madera, žumanaca i pileće supe. Taj napitak im je, navodno, vraćao (izgubljenu) seksualnu moć. U potrazi za istim efektom, severnoamerički Indijanci kuhali su lokalni koren ženšena i zmijsko meso. Rani američki doseljenici jeli su maslačak, kako bi pojačali telesnu proizvodnju seksualnih hormona. Afrički, zapadnoindijski i odskora američki muškarci sa istim entuzijazmom podstiču muškost "johimbinom"- smesom koja se spravlja od kore jedne vrste zapadnoafričkog drveta. Današnji latinski ljubavnici Italijani tvrde da se isti učinak postiže crvenim paprikama, dok zabrinuti Nemci jedu više celera. Pakistanci se, pak, uzdaju u palu, zlatnu ribicu koja se može naći samo u dubokim vodama reke Ind. Logika je jednostavna. Pala ribice plivaju samo vertikalno, a za muškarce i seks nužna je vertikala. U nekim drugim kulturama isprobano je čudotvorno dejstvo testisabika, ovna, jarca i, ko zna zašto, zeca.

Potraga traje i danas, često na zaprepašćenje i očaj zaštitnika prirode i životinjskog sveta. U Kini je od vajkada kao afrodizijak na glasu prah od nosorogovog roga; do te mere, da je visoka potražnja izazvala poražavajuće istrebljenje afričkih nosoroga. Lovokradice u Indiji i Istočnoj Aziji snabdevaju Hongkong i Tajvan ogromnim količinama tigrovih penisa koje, po specijalnim receptima, umešavaju u vino i u supu. U severnoindijskoj državi Radžastan ekolozi se bore za spas od istrebljenja specijalne vrste guštera od kojih indijski nadrilekari kuhaju posebnu seksi-pomadu. U planinama Tenesija preživela je specijalna vrsta crnog medveda, do čijih žučnih kesa mnogo drže azijski trgovci: na ovim tržištima to je, naime, izuzetno cenjen afrodizijački artikl koji se – kao droga, samo u obrnutom pravcu – švercuje iz Amerike u Aziju.

Na kraju, naravno, ključno pitanje: da li afrodizijaci uopšte funkcionišu. Rasprava o tome, kao i njihova javna i tajna upotreba, traje već vekovima. Psiholozi i psihijatri-seksolozi tvrde da je sve "u glavi". Odnosno, ako je neko nakon kikirikija stvarno bio dobar, to je poteklo iz mozga. Jedan od najpoznatijih američkih seksologa dr Rut Vestimer u jednom broju "Njusvika" stvar pojednostavljuje do te mere da kaže: "Konzerva koka-kole koju vidite na mom stolu najbolji je afrodizijak, ako ja to hoću." I dodaje: "Ako ste sa partnerom koji vas ne interesuje, onda sav kavijar ovoga sveta neće pomoći da rešite problem. Nema boljeg afrodizijaka od mozga", zaključuje dr Vestimer.

Pod uslovom, dakako, da mozak nije – pohovan.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine