Spavaća kola

"Početkom ovog veka putnička agencija na Nevskom prospektu izložila je model međunarodnih spavaćih kola braon boje, dužine tri stope", kaže Vladimir Nabokov u svojim sećanjima. "U tananoj sličnosti potpuno je nadvisio obojeni kalaj dečjih vozova sa satnim mehanizmom. Ali, nažalost, taj model u izlogu nije bio za prodaju. Prolaznik je mogao da vidi plavu tapaciranu unutrašnjost, ispupčene kožne ivice zidova u kupeu, sjajne table, umetnuta ogledala, lampe za čitanje u obliku tulipana i ostale izluđujuće detalje. Prostrani prozori izmenjivali su se sa užim, jednostrukim ili duplim, a neki su bili od mlečnog stakla. U nekoliko kupea nalazili su se namešteni kreveti. Tadašnji slavni i raskošni Nord-ekspres (nikada više nije bio isti kada je nakon Prvog svetskog rata njegova elegantna braon boja postala plava), koji se sastojao samo od takvih međunarodnih vagona i saobraćao dva puta nedeljno, povezivao je Petrograd sa Parizom."

Još je Nord-ekspres imao tu svoju tradicionalnu braon boju kada je jedan drugi Vladimir, u plombiranom vagonu, krenuo iz Ciriha za Petrograd. Komfor tog vagona obezbedio je dovoljno "izluđujućih detalja" tajanstvenom putniku sa kojim će deo čovečanstva dobiti još jedan početak, još jednu zoru.

Moja osetljivost na vozove, poseno na modre vagone sa spuštenim zavesama, postoji još od detinjstva. Đačke raspuste provodio sam kod dede, železničara, i noću su vozovi prolazili kroz sobu u kojoj sam spavao. Danju sam iz dvorišta posmatrao podrhtavanje šina koje je najavljivalo približavanje voza, sve do časa kada bi razmaci među šinama odjednom nestali pod težinom kompozicije, a moja pažnja se usredsredila na pojavu onih nekoliko vagona spavaćih kola što su se bojom i dizajnom izdvajali od ostalih vagona.

U spavaćim kolima, rastegnuti između dve tačke, one koju smo napustili i one ka kojoj jurimo, osećamo samo prostor: pejsaž u pokretu. Vreme kao da stoji. Pa iako unutrašnjost spavaćih kola na prugama Jugoslavije nije nudila "izluđujuće detalje" o kojima govori Nabokov, jer dobar deo dotadašnjeg voznog parka Jugoslovenske železnice beše ratna odšteta, užitak nije bio manji. Zidne pregrade od ultrapasta, ćebad koja nose dugogodišnju prašinu i iscepana posteljina iščezavaju kada se u kabini razlije ljubičasta svetlost. Poslednjih godina druge Jugoslavije beli peškiri sa amblemom "JŽ" iščezavali su na kraju putovanja, kao neizbežni suvenir u prtljagu putnika, pa su kasnije zamenjeni papirnatim ubrusima.

Knjiga je rekvizit bez kojeg ne mogu da zaspim, posebno na putovanju, i zato čim uđem u kabinu proveravam ispravnost lampice kod uzglavlja. Svetlo iznad umivaonika i ono glavno na stropu ne mogu zameniti mali krug sijalice iznad ležaja bez koje nema ni sna. Kada sam jednom, ustanovivši da je lampica neispravna, obavestio stjuarda, on je ležerno odmahnuo rukom i rekao: "Momak, ovo su spavaća kola, a ne biblioteka".

Budući da su sijalice iznad ležaja često bile neispravne, nabavio sam džepnu lampu sa magnetom i ona je postala obavezni rekvizit mojih putovanja.

Raspadom druge Jugoslavije, na granice sadašnje, treće Jugoslavije stižem bez spavaćih kola. Za odlaske koristim dnevne vozove, jer su spavaća kola postala nesigurna, otprilike koliko i vozovi koji su nekada jurili prostranstvima Divljeg zapada. Za mađarske i bugarske carinike najsigurniji totem je ono što oni sami odaberu u prtljagu putnika. A ukoliko se ipak odlučim da putujem spavaćim kolima, uvek valja poslušati stjuarda i zbog pljačkaša koji ordiniraju u Mađarskoj osigurati bravu na vratima dodatnim lancem. Dakle, uz bateriju sa magnetnim lažištem sada ide i lanac. Treći ležaj u kabini se ne prodaje, da bi merdevine poslužile kao najsigurnije sredstvo odbrane u noćnim prepadima, uglavnom na relaciji Budimpešta-Đer. Merdevine se naslone na vrata, i dobro uglave. Tek tako osigurani možemo se prepustiti snu.

I naravno, besmisleno je za postojeće stanje kriviti onog drugog Vladimira, koji je davno 1917. godine, u plombiranom vagonu, doputovao iz Ciriha u Petrograd. Udobnost i sigurnost spavaćih kola zavise od geografskih koordinata matične stanice. A pod ljubičastim svetlom, sve kabine spavaćih kola podjednako su nestvarne.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine