Završnica leta

Odlazak leta pun je mnogih doživljaja. Poznata su dejstva prelaznog perioda po biološkim senzacijama koja stvaraju u čoveku, zbog naglih promena temperature, varljivog pritiska, udara suvog vazduha i mokrih iznenađenja. Sve je ovo, stoga, i test kako će svako od nas doživeti koju od tih klimatskih prilika. Pošto svake godine letnji meseci nude sebi svojstvene ćudljive prilike, ni poređenje zrelih plodova i stasalog rastinja nije istovetno. U razgovorima po povratku sa odmora upoređuju se negdašnja i sadašnja leta i ono što ih čini različitim. Opadanje prosečnih letnjih temperatura i prodiranja mase drukčijeg vazduha traje danima, pokatkad i nedeljama, osvajajući, posle efekta "staklene bašte" – svojevrsnog šika devedesetih – nepostojane datumske granice metereoloških pravila, sa svojim produženim, neočekivano tropskim danima, zavesama pljuskova i svežijim noćima tokom septembra, a dospevajući čak i unutar oktobarskih jesenjih svečanosti. Završnicu leta prate određene navike i običaji. U odavno napuštenim navikama, na primer u beogradskom podneblju, kalendarski odlazak leta svojim uživanjima koja nudi ume da se odupre uznemirujućim novinama. Ukoliko bi se periodi preveli u raspoznatljive reči, tada bismo uočili zanimljiv redosled nekadašnjih graždanskih, gradskih i novogradskih adeta. Uživanja, ionako, neretko proističu iz našeg snalaženja u lokalnim prilikama. Lanac ključnih reči malog topografskog rastera bio bi doslovno idiličan – ugalj u podrumu, tegle džema i ajvara na polici, istresen naftalin i, ko je umeo i smogao – okrečene i ofarbane površine da bi se lakše disalo. Specifična, aktuelna beogradska situacija na prelazu iz jednog godišnjeg doba u drugo ima nešto drugačiju sliku: aktiviranje sudskih nameštaljki, ili bespravna narušavanja privatnosti na svim nivoima i u svim oblicima. Tome valja dodati prodor krajnje premorenih i nervoznih, upotpunjen roditeljskim kampovanjem pred knjižarama u trebovanju novih izdanja bezgrešnih udžbenika za nova pokolenja. Ipak, ovi doživljaji nisu odlika samo kraja leta. Prelazak Sunca sa severne hemisfere na južnu i prevlast zodijačkog znaka Vage najavljuje sklad događaja i trenutaka u kojima se razmišlja o proteklom vremenu.

Idiličnu pospanost, kao poznat prizor rastanka sa letom, u evropskoj tradiciji ispunjava spokojni usnuli pastir pod lozom u blagom sutonu. Predstava proistekla iz antičkih predstava mitske teme Endimiona, koga je, dok je čuvao stado na brdu Latmos, od silne ljubavne energije omamila Mesečeva boginja.

Kako mitovi uvek kriju svoja suštinska značenja, pa i u sredinama aktuelnih nakaznih mitskih prenosa, otud se i priča o Endimionovom snu u književno određenom "smiraju leta" okreće od čulnog uživanja u opasno upozorenje zahvatanja večitim dremežom ili neplodotvornim gledanjem u vlastiti, nekorisni mozak. Opčinjavajući kraj leta, uz metež prave eksplozije insekata i prve znake privremenog uspavljivanja biljnih kultura, preti neverovatnim kontingentom brzociljajućih ili samonavodećih iznenađenja, pod kojima se i najvaljanija informativna namera izmiče sa tasa zodijačkog znaka. Kako se društveni sistem pokreće ka svojoj zahuktaloj neumitnosti, tako se i spokojstvo pastirskog sna, u periodu laganog nestajanja najobilnijeg godišnjeg doba u prirodi, pretvara u prizor daleke sreće. Završnica leta ne uvodi u stanje prinudnog pada u san – reč je o veštini izbegavanja potresa – što u gradskim prilikama novostvorenog "suživota" pruža dragocenu iluziju prava na izbor i uživanje proisteklo iz trenutaka samostalno izborene slobode. Tekuće situacije i izraz pozajmili su izraze iz stoletnog filma, poput uvojenih određenja – po scenariju, izrežirano ili inscenirano. Protok sezonske smene zato i ima filmski kvalitet – pretapanje u izmenjeno stanje krši dramaturške zakone, nudeći obrazloženje iznenadne promene. Tokom minulih godina, završnice leta uvek bi obeležili sadržaji vredni pažnje i pamćenje ponekog neuznemirenog spokojstva. Pokušaj da se ukloni perspektiva divljanja nije lak posao: može se ispuniti na simboličan način, uz tehnološku pomoć električnog procesa zamrzavanja i manje zastrašujuća obećanja lokalne elektrodistribucije. List posebne vrste zelenog mediteranskog bosiljka s kraja septembra, kao i busena kraj Endimionovog stabla, izvađen u nekom budućem, dubokom zimskom sumraku, postaje zalog trenutka nekadašnjeg uživanja.

Taj preostali miris biljke moćno zrači nekadašnjom svežinom i lekovitim svojstvom koje smo jednom, na kraju leta, tako mirno prihvatali.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine