Mate

Reč je o južnoameričkom napitku. Osim istovetnog izgovora, on nema ničeg zajedničkog sa dalmatinskim imenom Mate. Pili su ga diljem Južne Amerike davno pre no što su u ime krsta i kralja nekoliki španski probisveti milostivo preuzeli imetak i duše žitelja.

Nema pravila da protumači zašto se nekim napicima dogodilo da se prošire po čitavom svetu, a drugi su ostali vezani za postojbinu. Kafa iz Abisinije, čaj iz Kine, najstarije piće, pivo, iz Jerihona, koka-kola, najmlađi svetski moćnik među pićima, iz Amerike – poznati su i onima koji ih ne vole. Teže je naći čoveka koji ih nikada nije kušao, nego nekog ko nikad nije čuo za pisanu reč. Čak su i za indijsku konoplju svi čuli, iako retko ko priznaje da je probao.

Mate deli sudbinu poslastica koje vladaju svojim delom sveta i ne pada im na pamet da se šire. Tako betel, biljku čiji list žvaću od Pakistana do Japana i po svem pacifičkom ostrvlju hiljadama godina, Evropljani i Amerikanci ne okušaju ni iz radoznalosti, osim kad ih put nanese na taj najdalji Istok. Više od dve milijarde uživalaca nije, dakle, uspelo da omili civilizatorima betelovo lišće, te je nasušna potreba belaca za rekreativnim žvakanjem čekala sve do pre nepunih sto godina, kada je zadovoljena žvakaćom gumom. Nije ni mate za potkusurivanje u pogledu broja uživalaca: nekoliko stotina miliona Južnoamerikanaca skruće ga nekoliko puta dnevno i ne može da zamisli život bez njega ni kad se otisne na višegeneracijski privremeni rad u neki drugi vilajet. Čim se tolika svetina tako dugo i uporno drži neke navike, biće da u njoj ima nečeg značajnog i za ostale, makar se to i ne videlo na prvi pogled i ne osetilo pri prvom kušanju.

Ime mate odnosi se na biljku roda Ilex, čijih se nekoliko vrsta upotrebnljava za pripravljanje istoimenog napitka. Gaji se, ali i samoniklo bilje sasvim je potrebljivo. Osušeno izmrvljeno lišće beličasto-sivozelene boje prelije se kipućom vodom i pije se odmah. Nagorka žutozelena tečnost, pomalo penušava i mutna, izgledom najviše podseća na japanski zeleni čaj od istucankog lista. Kineski je bistriji i više žut.

Mate razbuđuje, okrepljuje i veseli dušu, a ne muti glavu. Upravo kao kafa, čaj ili lišće koke. Nisu poznate neželjene posledice preterivanja ili dugotrajnog uživanja. Nigde nije zabranjen. Cenom je pristupačan i najsiromašnijima. Izdašan je i dugo zadržava svojstva. Miris mu je blag i jedinstven, možda najbliži žalfiji.

Ritual pijenja matea najrazvijeniji je u Argentini. Prije se iz posude koja se takođe zove mate. To je čaša jajastog oblika od uglačanog tvrdog drveta, postavljena skrotumom bika i optočena srebrom. Nepromočiva debela koža, crna kao i drvo čaše, zrnaste je površine i vremenom poprimi miris biljke. Srebrni okov čvrsto drži drvo i kožu zajedno i obično je povod za ispoljavanje ornamentalističke veštine lokalnih kujundžija, te poznavaoci prema tom ukrasu mogu da pogode mesto i doba nastanka posude. Veličinu određuju mošnice, prvi stanovnici te kese. Cenjena i u staroj Evropi kao materijal za duvankese i fišeklije, u govedarskoj Argentini ta kesa je, eto, i posuda. Volove se manje cene od bikovih, jer se od praznog landaranja vremenom smežuraju. Toplina posude među dlanovima ume da podseti na živi okrajak tela bivšeg nosioca rečene kese, no o tome u poslovično preučtivi Argentinci po pravilu ne govore.

Pije se kroz srebrnu cevčicu proširenu u donjem delu u obliku kašičice. Recimo, poput dve kašičice spojene ivicama i sa mnoštvom rupica, kao cediljka. Tako dno cevčice propušta samo tečnost, a zadržava lišće. Kipuća voda dodaje se nekoliko puta. Zato je prva čaša najjača. Posle tri-četiri nalivanja, posuda se plakne i stavlja se nova količina suvog lišća, obično dve-tri kafene kašičice. Lišće se sipa preko donjeg dela cevčice koja se više ne pokreće. Naime, smatra se da je loše da se mate meša ili remeti na bilo koji drugi način.

Najviše ga piju bez dodataka, no neki ga više vole namirisanog nekom od lokalnih aromatičnih biljaka ili sa malo šećera. Voda se dodaje kad je čaša gotovo prazna, ali ne sasvim.

Mate je glavni napitak gauča u pumpama. Redovno ga nude prijateljima. Ponuda se ne odbija. Tako je postao važan način izražavanja prijateljstva. Brojna sujeverja i bogata značenja skrivena neupućenom oku vezuju se za način pripremanja i pijenja matea. Tako je ovo piće postalo važan medij komuniciranja bez reči u Južnoj Americi. Recimo, ako srčete čašu do dna, to se shvata kao želja da iscrpite i uništite domaćina. Žene ritualno pripremaju mate svojim voljenim muškarcima i pomno razvijaju ličnu verijaciju recepta.

Nije primećeno da su britanskoj princezi Dajani nudili mate prilikom njene nedavne posete Argentini. S druge strane, mate su pili mnogi kad su pričali malo tamo u Argentini, dok su pukovnici po svojoj slobodnoj volji masakrirali, mučili, hapsili i ponižavali. Uz mate su Argentinci preživeli Perona i Evitu, a bogami i rat protiv Margaret Tačer.

Čini se da mate miri ljude i čini govor suvišnim. Ako tako radi tamo, moglo bi se očekivati da slično radi i na drugom mestu. Ako ne mate, možda bi moglo da se nađe nešto drugo da obavi taj neophodni posao. Rakija deluje sasvim suprotno. Naročito posle ratova. Ima i kod nas trava koje vredi probati. Važnije je šta se postiže, nego kojom travom. Dakle, mate vredi probati zbog njega samog, a kad se nauči šta se mateom postiže, valja mu naći neku lokalnu zamenu. U našim prilikama dobro bi bilo da se to uradi što pre.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine