Harods

Pored Big Bena i St. Pol katedrale, najveća atrakcija Londona je jedna robna kuća. Iako nije najstarija, možda ni najlepša, a sigurno ne najjeftinija, uživa ugled najbolje na svetu. Njena istorija je fascinantna. Statistike zadivljujuće. Tu možete naći sve – od igle do lokomotive. Pa i više od toga. Ona je pravo mesto za zadovoljenje "specifičnih" ukusa i potreba. Jer, po želji, nabaviće za vas jednog slona ili aligatora! Avion ili jahtu!

Priča o "Harodsu" tipična je priča o poslu početom u pravo vreme i na pravom mestu. Čarls Henri Harod otvorio je 1849. godine malu radnju mešovite robe na Najtsbridžu, u to vreme posve običnom kraju Londona. Dve godine kasnije izvanredan uspeh Svetske izložbe, koja se održavala u neposrednom susedstvu, u Hajd-parku, učinio je da ovaj kraj preko noći postane poslovno cenjen i veoma perspektivan. A zatim i pomodan.

Od tada "Harods" se širi. Do kraja XIX veka tu ste mogli da kupite parferme, lekove, igre, voće, cveće, porcelan, nameštaj, krzno, kao i da jedete u jednom od brojnih restorana. Mogli ste koristiti usluge banke, fotografisati se, pa čak i napraviti frizuru kod najboljih francuskih majstora tog zanata. Vremenom je "Harods" uvećavao klijentelu i broj zaposlenih, a da su se poslovi uspešno razvijali, najbolji pokazatelj bilo je radno vreme – šest dana u nedelji radilo se od 7 ujutro do 8 uveče. 1885. g. kuća je omogućila svojim potrošačima da kupuju robu na kredit, a jedan od prvih koji je to pravo iskoristio bio je Oskar Vajld. Radnja je otvorila i servis za isporuku robe, koji se proslavio 1883. godine, kada je uprkos požaru koji je do temelja uništio zgradu i uskladištenu robu nastavio da radi kao da se ništa nije dogodilo.

Svoj današnji izgled "Harods" je počeo da dobija 1901, kada je započeta konstrukcija čuvene terakota fasade. 1898. ovde je instaliran prvi lift u Velikoj Britaniji iako je bio veoma spor, redovi su se protezali čak do ulice, budući je to bila jedna od najvećih atrakcija tadašnjeg Londona.

Čuvena kuća na Najtsbridžu, vremenom je rasla i umnožavala svoje aktivnosti i sadržaje, ali i menjala vlasnike. Od Čarlsa Henrija Haroda do danas promenila ih je nekoliko. Sadašnji vlasnik je familija Al Fayed koja je robnu kuću kupila 1985. godine za 615 miliona funti od škotske kompanije "House of Fraser Group". Mohamed al Fayed je 1987. inicirao petogodišnji plan restauracije vredan oko 200 miliona funti, kako bi joj povratio nekadašnji sjaj. Iako radovi nisu okončani, bljesak i slava su nesumnjivo tu. Pa kako izgleda današnji, doterani "Harods"?

Najčuveniji dućan na svetu prostire se na površini od oko 111.500 kvadratnih metara, od čega prodajni prostor pokriva 74.000. Samo čuveni Hol hrane (Food Halls) zauzima 2.218 kvadratnih metara. Ima 46 liftova, koji godišnje pređu 80.000 kilometara. Centrala dnevno primi oko 12.000 poziva, preko 300 telefonskih linija. Noću ga, tokom cele godine, osvetljava 11.500 sijalica.

U proseku "Harods" svakodnevno poseti 35.000 potrošača, a cifra dostiže 300.000 prvog dana čuvene januarske i julske rasprodaje. Oko 20 odsto celokupne prodaje odlazi na potrošače sa drugih kontinenata. Preko 12 miliona zeleno-zlatnih "Harodsovih" kesa odnese se kući svake godine.

Zapošljava oko 3000 ljudi, pripadnika više od 70 nacionalnosti. Tokom rasprodaja angažuje se još 1000 ljudi. 300 departmana zauzima sedam spratova, pri čemu nameštaj, ženska moda i sportska oprema pokrivaju po zaseban sprat. Od kućnih ljubimaca do kućnih aparata, od luksuzne hrane do luksuznog pokućstva, od visoke mode do visoke tehnike. Moto kuće je – Omnia, omnibus, ubique – sve stvari, za sve ljude, svugde. Tako se ovde snabdevaju i kraljevske glave i obični smrtnici, a ponekad i oni sa sasvim tankim džepom, koji ako ništa više, mogu sebi da priušte bar kroasan ili šibicu sa natpisom "Harodsa".

Srce i dušu "Harodsa" nesumnjivo čini Hol sa hranom, koji uvek i iznova očarava. Bogatstvu, raznovrsnosti, lepoti i prezentaciji gurmanluka apsolutno je nemoguće odoleti. Mirisima takođe. Tu možete naći 350 vrsta sireva, 150 vrsta hleba, 1200 najrazličitijih vrsta alkohola i vina, 151 vrstu čaja, 27 vrsta kafe, 45 tipova domaće pripremljene paštete, više od 50 vrsta sveže i 25 dimljene ribe...

Pored hrane, "Harods" je stekao i svetsku slavu zbog svojih rasprodaja. Poslednjih godina to je postao medijski događaj međunarodnog formata. Horde novinara i TV reportera prate tradicionalnu ceremoniju otvaranja. Uz Rodžera Mura, Dijanu Ros, Klifa Ričarda, Toma Džonsa, Ričarda Gira, Bruk Šilds i druge, koji pripadaju grupi počasnih gostiju, medijsku pažnju privlači pre svega obična publika. Pod parolom – "Postoji samo jedna rapsodija" i "To se samo može dogoditi u 'Harodsu'", stotine hiljada ljudi juri da bi bilo prisutno kada "Harods" otvori vrata prvog dana rasprodaje. Iako je čekanje u redu poprimilo status britanske institucije, najveći, najgušći, najduži i najčuveniji red na svetu je (pored Vimbldona), onaj ispred "Harodsa" uoči rasprodaje. S tim u vezi, ime Iana Bircha upisano je zlatnim slovima u anale kuće. On je 1988, nakon 36 sati čekanja ispred "Harodsa", uspeo prvi da uđe na početak rasprodaje, a zatim je postavio rekord u kupovini (odelenje porcelana na drugom spratu), koju je obavio za samo 13 sekundi.

Čarls Henri Harod sigurno nije mogao ni da sanja da će mala radnja kolonijalnom robom koju je otvorio pre skoro 150 godina izrasti u svetskog džina i steći status najbolje, najsofističnije, najglamuroznije. Rečju, nedostižne.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine