Engleski doručak

Da li jutro započinjete sa dva-tri lavora kafe, jabukom, ili nečim konkretnim? Lepinjom sa kajmakom? Burekom? Da li se zadovoljavate tostom, ili ukućane ipak budite uz pomoć omamljujućeg mirisa vrućih uštipaka, prženica ili palačinki? Rečju, šta doručkujete?

Danas nije ništa čudno da jedete kiš u Londonu ili pečeno pile u Rimu, da otkrijete veći broj japanskih restorana u Njujorku nego u Osaki. Da dobru pastu ili piće nađete u Australiji i Skandinaviji, suši i kineske specijalitete tako reći na celoj kugli. Jela koja su do pre tridesetak godina bila potpuno egzotična danas su postala sasvim internacionalna stvar. Tako, za ručak i večeru, u skoro svakom gradu sveta, možete dobiti šta hoćete. Ali, sa doručkom priča već nije ista. To je jedini obrok koji se opire internacionalizaciji. Po pravilu, narod započinje svoj dan na najtradicionalniji način – prikovan je navikama i besramno šovinistički raspoložen. Neobična činjenica, koju do sada niko nije uspeo da objasni.

Mnogi se slažu da titulu za najgori doručak na kugli treba dodeliti Rusima. Ko god je imao "zadovoljstvo" i "privilegiju" da zajutrak barem ijednom proba, sigurno nije hitao da to iskustvo ponovi. Vizija Sibira je jedina prava asocijacija. Počev od kafe, koja ima ukus razblaženih vodenih bojica, pa do suvog, hladnog peciva, sasušenog sira i kobasica, itd. Ipak, cinici dodaju da postoji i gora varijanta – doručak u "Aeroflotu". Iako je reč o nijansama (mračno, mračnije, najmr...), zemlja vam se čini nikad dalja i nikad draža.

S druge strane, nije tajna da dan najbolje počinje u Engleskoj. Iako im kulinarstvo nije jača strana, jer čak i kuvanje povrća predstavlja teškoću, a sosovi iz boca su nezamenljivi, Englezi bar imaju doručak na kojem im zavide prosečni kontinentalci. Francuzi uopšte nemaju doručak, već uglavnom u letu pojedu kroasan ili tartin uz kafu. Italijani saspu u sebe espreso, a Nemci to rade temeljnije – oni konzumiraju dva doručka, koja se sastoje od ostatka večere – hladnog mesa i sireva. Skandinavci zapuše nos da bi progutali sirovu haringu, a Amerikanci su napravili obrok zvani branč, koji se sastoji od ogromnog broja kolača, prelivenih sladunjavim sirupom. Japanci će pojesti svoju supu i ribu, a Kinezi lagano jelo od licija uz čaj.

U Engleskoj, pak, "možete jesti veoma dobro, samo treba da jedete doručak tri puta dnevno", rekao je još davno Rajdar Kipling. Imajući u vidu kako je engleski doručak dobro zamišljen – obrok bogat šunkom, slaninom, kobasicama, mesom, jajima, pecivima, džemom, medom i drugim poslasticama i đakonijama – teško je ne složiti se sa Kiplingovom čuvenom opaskom.

Englezi se, doista, ponose svojim doručkom, ali tu se priča najčešće i završava. Jer i oni, kao i drugi Evropljani, uglavnom na brzinu pojedu prepečeni tost i popiju instant kafu. No, ne treba im se ni čuditi, budući da pravi engleski doručak nije lako ni pripremiti. Po pravilu, ljudi su ujutro sanjivi, usporeni i uvek u žurbi. Ako još pritom pada i kiša, što je doista "retka" pojava na Ostrvu, onda Englezima zaista nije ni do čega, a najmanje do pripreme doručka. Ipak, s vremena na vreme, kada im se stvarno javi želja za takvom avanturom, Englezi, kažu, urade dve stvari. Ili otežu sa njegovom pripremom, u nadi da će ih želja ubrzo proći, ili misle na dobru staru Englesku i zavrću rukave. No, čini se da se ipak najčešće opredeljuju za treću i najbolju varijantu – prepuštaju se čarima doručka koji je neko drugi pripremio za njih.

Najbolji način da se uverite da je engleski doručak doista prava mala čarolija jeste odlazak u jedan od većih londonskih hotela. U koji? Sasvim svejedno, budući da su razlike u ponudi i kvalitetu tako reći neznatne. Pitanje je samo za koji ćete se ambijent opredeliti.

Praznik za oči i čula je, nesumnjivo, doručak u "Hajd park" hotelu. Dok vas udobno smeštene u salonu za doručak, uz tihu muziku i zveckanje srebra, kelneri nečujno služe, pogled vam luta od usamljenih jahača u parku i beskrajnih zelenih površina, do čudesnih cvetnih aranžmana koji prostoru daju intimnost i stolova na kojima je servirana hrana, kojoj je nemoguće odoleti. Od izbora voća – jagoda i ananasa, manga i dinja, zelenih smokava i suvih šljiva, preko dimljenog lososa, raznih vrsta riba i stekova s pečurkama i bubrezima, jaja i šunki, kobasica i krvavica, do neverovatnog izbora peciva, butera, sireva, džema, sorbea i kolača, svih vrsta toplih napitaka itd., itd. Nakon ovakvog doručka, teško je zamislivo da nekome treba ručak, pa čak i večera.

Engleski doručak, prema mišljenju stručnjaka, ispunjava sva tri pravila dobrog doručka – raznovrstan je, sve namirnice su sveže i sve je toplo servirano.

Poslednja reč o doručku je tišina. To je jedini obrok za vreme koga bi razgovore trebalo obeshrabriti. Zato valjda i nije čudo što je Oskar Vajld jednom rekao da su "samo dosadni ljudi dobri za doručkom".


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine