»M 14-15«

Što bi rekli, čak ni g. Kazanova nikada nije bio potpuno nag dok je uskakao u postelje darežljivih dama. Poznato je da se i on, u svojim bezbrojnim romantičnim avanturama, koristio "venecijanskim kesicama". A one nisu bile ništa drugo do jedna od bezboj varijanti prezervativa, kondoma, kurtona, gumica i ... već kako ko naziva "mantilić za dečake".

Otkako je sveta i veka, žena i muškarac (ne baš uvek i tim redom) izmišljali su sredstva da produže zadovoljstvo i istovremeno eliminišu nepoželjne posledice onoga što se tada nazivalo grehom. A to se najefikasnije uspevalo mehaničkom kontrolom začeća pomoću "mantilića". Nedavno je ovom možda najstarijem seksualnom pomagalu posvećena i reprezentativna izložba u hanzeatskom i slobodnom gradu Hamburgu.

Moto retrospektive je bio: "Od grubog sukna do nežne plastike". Izložba je tek fragment svekolike svetske kampanje za "bezbedniji seks" (safer sex). O tom globalnom trendu svedoče i reklamni spotovi za kondome, koji garniraju tupave muzičke video-klipove na svugde prisutnoj MTV.
Otac nama poznatog prezervativa jeste, kako tvrde hamburški katalozi, lekar Gabrijele Falopio, naravno Italijan. (Neki zlobnici tvrde da mu je prezime, u stvari, umetničko ime!) Ovaj renesansni zdravstveni radnik bavio se lečenjem epidemije sifilisa, koja je, po običaju, harala poluostrvom. Zabeleženo je da je sinjor dotore 1564. godine preporučivao da se tanke, platnene kesice pre upotrebe natope anorganskim solima, kako bi se oba učesnika seksualnog čina zaštitila od tada smrtonosnog sifilisa.

Svega sto godina kasnije, dve smerne engleske puritanske lejdi držale su monopol nad ostrvskom proizvodnjom kondoma, pravljenih od ovčijih slepih creva. I dan-danas se kurtonima te provenijencije koriste osobe muškog pola koje su alergične na raznorazne hemikalije.

Naravno, puk nije mogao da plati te mekane i udobne "kapotes" (kišne mantile). Stoga je i natalitet nižih, tj. najširih slojeva pokazivao tendenciju rasta. Tek 1844. godine Amerikanac Čarls Gudjir izumeće postupak vulkanizacije kaučuka i time doneti dvostruko olakšanje narodnim masama. Ono drugo se nalazi na planu proizvodnje auto-guma. Njegovi tek 0,3 mm tanki prezervativi imali su, međutim, veliku falinku: bii su krajnje neudobni, jer su sa strane imali debeo šav.

Uskoro (što i ne čudi) Pariz postaje centar evropske proizvodnje higijenskih gumica. Njih i danas u Nemačkoj nazivaju Parizer. Kod nas je pod tim imenom poznato nešto drugo, takođe uvijeno u plastiku.
Tokom Prvog svetskog rata, na ratištima je vladala velika nestašica ovog pribora. Vojne vlasti Rajha su pitanje zdravstvene zaštite bojovnika rešile otvaranjem poljskih, frontovskih burdelja i propisivanjem obavezne upotrebe higijenske gumice, model "M 14-15", koji je pruski birokratski jezik ovako opisao: sivi poljski prezervativ, marke "neo-salversan", nepoderiv, komada jedan.

Pre ravno šest decenija pojavio se na tržištu plastični lateks kondom, kakav je i danas najčešće u upotrebi. Tanak je 0,05 mm, providan, ili boje svetle kože. Danas je u njihovoj masovnoj proizvodnji stvaralačkoj mašti dopuštena nesputana kreativnost. Postoje u svim mogućim bojama, sa kukicama, rebarcima, kvržicama, a za prave sladokusce u rafovima specijalizovanih prodavnica nalaze se "kaputići" sa aromom jagode, peperminta, banane... Nedostaju, međutim, "jače arome", npr.: viski, džin-tonik ili šljivovica.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine