Bajka

U bajkama je, na izgled, sve isto kao i u životu: večita borba pravde i krivde, istine i laži, svetlosti i tame, dobra i zla, samo što je sve uprošćeno, nema sredine, nema ambivalencije. U bajkama ste ili pametni ili glupi, hrabri ili kukavice, vredni ili lenji... I zato, drugačije nego u životu, odmah znate za koga ćete da navijate, na čijoj ste strani. U bajkama, posle svih nedaća, prepreka i muka, Dobrice su uvek nagrađene – a Zlice uvek kažnjene, svako plati svoje, račun je uvek pošteno namiren... I – bajke uvek imaju srećan završetak.

Prve pobede protiv zla izborili smo kao deca u bajkama: na jednoj strani troglavi zmajevi, veštice, zle maćehe i čarobnjaci, a na drugoj mi, mali i bespomoćni, i naši junaci.

Roditelji su nam bezbroj puta iz početka čitali najmiliju bajku, koju smo odavno znali napamet, ali smo i dalje jednako strepeli, strahovali, pa i suze lili nad sudbinom naših omiljenih ličnosti; da li će Vuk da pojede Crvenkapu, Snežana kobnu biblijsku jabuku, Ivica i Marica kuću od medenjaka, uprkos opominjućem glasu – ("Ko to gricka moju kućicu?", a ptice mrvice hleba koje smo razbacali po putu kako bismo mogli da se vratimo kući? Kada će već da stignu ti prinčevi (bajke nas uče, između ostalog, i strpljenju) koji će protiv svekolikih zlih sila ovog sveta svojim poljupcem da ožive našu Snežanu iz staklenog kovčega, da iz stogodišnjeg sna probude našu Trnoružicu ili da nazuju cipelicu na malecno stopalo naše Pepeljuge?

Kada smo još malo porasli, roditelji su nas odveli u pozorište da gledamo bajku. Tu smo se prvi put "uživo" suočili sa svojim omiljenim junacima i, mada smo sve unapred znali, opet smo, rumenih obraza, oznojeni, čvrsto stiskajući mamimu i tatinu ruku, penjući im se ponekad i u krilo, strahovali (pa i suze lili) da bismo na kraju, srećni i zadovoljni, prvi put i zapljeskali ličnostima iz bajki.

Da je bilo po nama iz bioskopa ne bismo ni izlazili! Crtane ili igrane, bajke su bile velika potreba i radost našeg detinjstva. (Meni je i danas najmiliji "Čarobnjak iz Oza")

Zahvaljujući "Trećem talasu" (Tofler) nove elektronske ere Globalnog sela, danas se sve promenilo i pojednostavilo: kasetu u video, ekran zasvetluca i, dok vi obavljate svoje kućne poslove, vašem detetu TV priča omiljenu bajku. I današnja deca, ne trepćući i sa istim uzbuđenjem prate večiti rat dobra i zla na ekranu. Desetine i desetine puta. Pa opet iz početka.

Bilo kako bilo – bioskop, TV, pozorište ili knjiga – u bajkama je zapisano sve ono što će posle, kada odrastemo, da nam se događa i u životu. Dogodiće se, samo što više ništa neće biti tako jednostavno kao u bajkama iz detinjstva. Nikada više nećemo biti sasvim sigurni ko su Dobrice a ko Zlice, šta je hrabrost a šta kukavičluk, šta pamet a šta glupost, šta...? šta..? šta..?... Zbog tolikih pitanja i neizvesnih odgovora, načinićemo i mnogo grešaka (ponekad nepopravljivih), izgubićemo mnoge bitke, pa i poneki rat... No, to je već život i pitanje pojedinačne svesti i savesti.

Vratimo se bajkama. Koja bi, od toliko lepih i mudrih, mogla da bude bajka naših dana? Meni se čini da bi to moglo da bude Andersenova "Snežna kraljica".

Sećate li se? To je bajka o onoj "superzlici" trolu i njegovim mnogobrojnim učenicima trolčićima – i o Kaju i Gerdi. Trol je napravio ono ogromno ogledalo u kojem se sve što je DOBRO i LEPO pretvaralo u svoju suprotnost. Trolčići su ogledalo podigli u nebo, pa ga ispustili i ono se, tresnuvši o zemlju, rasprslo u bilione krhotina od kojih mnoge nisu bile već od zrnca peska. Kada ulete u oko, videli biste samo ono što je loše, ružno i zlo u drugima, a veći komadi uletali su pravo u srce i pretvarali ga smesta u ledenu grudvu...

Posle je – put je bio težak i mukotrpan – Gerda našla svog Kaja, Kaj je isplakao zrnce, a onda su, u ledenom dvorcu, na ledenoj ploči, od ledenih slova, sastavili svoju lozinku za život: "VEČNOST". Tako to bivau bajkama, jer one, za razliku od mitova i života, uvek imaju srećan
završetak.

I zato, ako možda i sami živite na ledenoj ploči u "Lednom dvorcu", ako vas pecka zrnce u oku i ne znate šta ćete sa tolikim stoglavim aždajama, trolovima, trolčićima i ostalim mnogobrojnim zlicama, ako ste izgubili svaku nadu da ćete ikada više da izađete iz mračne začarane šume, jer su zloslutne ptice pojele i poslednju mrvicu hleba i više nema ni puta, ni kuće – vratite se ponovo bajkama. Probajte, šta vas košta? Ako ništa drugo, sve će vam opet biti jasno, možda ćete i pošteno da se isplačete, a posle će opet da vam bude lepo kao nekada, kada ste bili mali.

I, ne zaboravite, samo u bajkama na kraju uvek piše: "I onda su doveka srećno živeli...!"


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine