Aperitiv

Ako važi izreka "klin se klinom izbija", na svu ovu gorčinu oko nas treba odreagovati istom merom! Nečim žestokim i gorkim. A šta ćete bolje nego započeti obrok dobrim aperitivom. Kamparijem? Diboneom? Vermutom? Izaberite sami!

Prema francuskoj kulinarskoj bibliji Larousse Gastronomique, aperitiv je piće koje se uzima pre jela, da bi stimulisalo apetit. Uz sav autoritet izvora, definicija ipak previđa poeziju i čar ovih, pretežno gorkih pića. Zato pođimo redom.

Prvi ljudi koji su eksperimentisali sa dodavanjem trava, začina i drugih đakonija alkoholu, bili su alhemičari u srednjem veku. No, njihov cilj pri tom nije bio da otkriju komercijalna pića, već nešto neuporedivo ambicioznije – da metal pretvore u zlato i tako mu udahnu večni život. Iako nisu uspeli ni u jednom, ni u drugom, njihovi pokušaji nisu bili sasvim uzaludni. Proizveli su pića, koja danas znamo kao likere i aperitive. Normalno, likeri su slađi i alkoholičniji od aperitiva i u njima se najviše uživa posle, a ne pre jela. Pre jela, ljudska čula su najbolje stimulisana malom dozom gorčine i najuspešniji aperitivi poštuju tu činjenicu. To svojstvo je očigledno u kampariju i u skoro svakom drugom piću iz ove kategorije.

Istorija današnjih vodećih vrsta aperitiva duga je nešto više od 100 godina. Dibone, koga ponekad zovu i francuski porto, prvi je izmešao Žozef Dibone 1846. g., iako je marka zvanično registrovana tek 1896. g. Dibone je baziran na vinu koje stari otprilike dve godine, u buradima od hrastovine (od kojih je jedno zapremine milion litara i najveće je na svetu). Tome se kasnije dodaju trave. Ukus kinina i blagu gorčinu, dibone dobija od kininove kore.

Pravi dibone prodaje se u 147 zemalja, ali ne i u SAD. Zašto – objasniće priča. Izgleda da je jedan od poslednjih članova porodice Dibone, koji je zadržao veze sa kompanijom, bio nepopravljivi kockar. Gubeći teško u jednoj partiji pokera, on je, u poslednjem deljenju, založio američka prava na marku. I izgubio. No, pravi dibone ipak se ne može kupiti u Americi. Američka verzija je sličnog, ali daleko od pravog ukusa ovog pića. Jer, stvorio ga je dobitnik za kockarskim stolom.

Najpoznatiji aperitiv je vermut, začinjeno piće, bazirano na vinu. Ime je dobio po nemačkoj reči vermut, koja znači pelin. Vermut se pravi u Francuskoj i Italiji i dobija svoju gorčinu ne samo od pelina već i od anisa, cimeta, korijandera, gorke kore od pomorandže, kinina.

Martini, vermut iz Italije, pravi najveća vinska kompanija na svetu Martini & Rossi. Proizvodi se u suvobeloj, slatkobeloj i slatkozelenoj verziji. Martini je klasični vermut – aperitiv. Piće je počelo da se pravi kao mešavina jednakih količina džina i italijanskog suvog vermuta. No, odskora, proporcija se menja u prilog džina. Neki barmeni idu tako daleko da ovaj aperitiv prave tako što punu čašu džina poprskaju vermutom iz raspršivača. Ta verzija je slična Din Martinovoj, koji je tvrdio da je izmislio savršeni martini – u jednoj ruci je držao čašu punu džina, a u drugoj flašu martinija usmerenu ka Italiji.

Perno, jedno od mnoštva francuskih pića sa ukusom anisa, počelo je da se prodaje 1805. g. Intrigantno svojstvo ovog bistrog aperitiva je što se "naoblači" kada se u njega sipa voda ili bilo koji drugi dodatak. Razlog ovome je, što anisovo seme koje piću daje specifičan ukus ostaje u neutralnom stanju samo dok je nivo alkohola na 40 odsto. Ako mu se doda bilo koja tečnost, fina ravnoteža se narušava i anisovo seme pojavljuje se u vidu "oblaka".

Jedna od najstarijih marki aperitiva na tržištu je "Stonovo" zeleno džindžer-vino, koje je proizvedeno 1840. g. Sa grbom grada Londona na svojoj marki, ovaj aperitiv je, kao što ime sugeriše, napravljen od vina sa ukusom zelenog đumbira. –umbir se dodaje posle fermentacije i ostavlja da nametne svoj ukus do flaširanja. S obzirom na to da predstavlja dobru bazu za zagrevanje, ovo piće je pre svega zimsko, no i leti, sa puno leda, izvrstan je osvežavajući napitak.

Kako ćete piti aperitive, zavisi isključivo od vas. Kao stimulanti najefikasniji su kada se piju sa puno leda. Drugi, pak, više vole da ih mešaju sa sodom, tonikom ili limunadom.

Neki mešani aperitivi postali su klasici sami za sebe. Martini je najpoznatiji; međutim, kampari, pomešan sa sokom od pomorandže, brzo ga stiže.

U kulinarstvu aperitivi mogu mnogo, čineći inače obično jelo – posebnim. Probajte da stavite ribu u suvi vermut, ili da dodate malo pernoa šniclama u krem-sosu. Za desert, možete probati karamelisane prstenove ananasa prelivene "Stonovim" zelenim vinom ili sladoled od vanile preliven diboneom.

No, najbolje je da, jedan gutljaj popijete, a jednim zalijete jelo. Posle toga, sve će vam biti lepše. I manje gorko.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine