Odsustvo

Uniforma (eng. uniform, fr. uniforme, nem. uniform, rus. forma odeždi), jednoobrazna je odeća posebnog izgleda, oblika, kroja, boje i načina nošenja pripadnika određenog poziva, službe ili vrste delatnosti: oružanih snaga, službenika železnice, policije, carine – piše u Vojnoj enciklopediji (Beograd, 1967, sveska 10, str. 284).

Uniforma olakšava „održavanje reda, discipline i specifičnih unutrašnjih vojnih odnosa, važnih za režim života i rada u oružanim snagama", kaže se dalje, upućujući na činjenice da se „vojna uniforma razlikuje po vidovima (KoV, RM, RV), po nameni može biti mirnodopska (radna, službena za stroj i van stroja, svečana, praznična, paradna) i ratna, a u odnosu na godišnje doba – zimska i letnja (Ibid;). O tome da li se vojna uniforma može nositi mimo obavljanja delatnosti u zvanične vojne svrhe (nelegalne vojne formacije i sl) nema uputstava. O upotrebi uniforme kao vojnog znamenja u privatnom sektoru (partijski mitinzi, strančke demonstracije itd) nema podataka. O korišćenju pojedinih delova vojničke uniforme u prostorijama atipičnim za obavljanje vojne delatnosti (civilne prostorije: enterijeri spavaćih soba, kafana, zabavišta, i tome približno), nedostaju saznanja.

Posmatrajući rimejk pariske razglednice iz doba Bel Epok (1890-1910), s optimističnim nazivom „Slatko odsustvo", savremeni francuski vojni eksperti bi verovatno (k´o svi Francuzi skloni uživanju u ljubavi) označili vojnički status ovog momka u krevetu kao vid telesnog vaspitanja „van stroja". Kako je telesno vaspitanje važan činilac „razvijanja i usavršavanja prirodnih i umnih svojstava", vojnik je i u ovako zadatoj poziciji spreman da proveri oblike vojnog telesnog obrazovanja: pojam snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, okretnosti, spretnosti. Ipak, da ne bi negde „zakazao", a i da se ukaže ko i šta predstavlja dominantnu figuru u ovom pariskom krevetu – tu je vojnička kapa, konjičke čizme, šlem.

Korišćenje vojne uniforme za ostvarivanje strategije zavođenja, taktičkim (zlo)upotrebama delova uniforme, a u cilju diplomatskog zauzimanja željenog cilja, tj. Nje na krevetu u vodoravnom položaju, pripada svakako paravojnom ponašanju lica u uniformi, sa stanovišta regularne vojske. Ali, udubljujući se u problematiku akcije ovog prizora, čak i ljubitelji soldatske u širem smislu ne mogu opovrći utisak da Nje na krevetu i ne bi bilo u takvom položaju da izostaju delovi vojničke uniforme. Ispod postelje, u prvom planu su vojničke (konjičke) čizme, koje joj nagone misli o konjskoj brzini i telesnoj snazi; kako bi rekao Đilo Dorfles: „Čizma je najtipičniji falusni simbol", ona „bode" svojim oblikom, kakvoćom materijala i upotrebnim svojstvom. Kapa na glavi momka, tzv. pilotka, poznata i kao „filcana vojnička kapa" – čakov, dovoljan je znak Njoj da sa Njim nema šale što se tiče zauzimanja položaja. I za ondašnje i za sadašnje feministkinje – metafora o vojniku u krevetu nikako ne bi prošla bez Njegove pokrivene glave. Muška glava prekrivena vojničkim znamenjem čini od Njega zaštitnika, počev od kreveta, pa diljem otadžbine. Dati se njemu dok nosi kapu nije ništa manje no priznati vojsku za vrhunskog poglavara porodice, plemena, nacije. Šlem koji nehajno visi o secesionističko-gvozdenom ramu kreveta prisutan je kao simbol Njegove neustrašivosti u krevetu: spreman je na najteže okršaje – i sabljom i vodenim topom. Šlem je jedan od najstarijih simbola muškog viteštva: kaciga čuva mozak preuzbuđenom vojniku u akciji, od Starog Rima naovamo. Njeno „večno žensko" ispunjava prizor između vojničkih delova uniforme tipično mirnodopskim obeležjima: somotski zastori, čipkani abažur na lampi, vezeni prekrivač za krevet. Buket ruža na stilskom stočiću ispod lampe intervencija je boga Kupidona, s ponešto zapretene motivacije boga Hermesa: paravojna akcija bogova i anđela iz svih epoha.

„Slatko odsustvo" je prizor koji nadmašuje funkciju ove carte-postale; ono ne samo da usrećuje ovdašnjeg posmatrača svojim kič-sadržajem, već jeste željeni tren kičeroze, opuštanja, zavitlancije na tako otežale, preozbiljne, zastrašujuće teme vojnih i pravojnih kretanja momaka diljem otadžbine, od vlastitih kreveta do tuđih, neprijateljskih. U ovom našem vremenu vojnički kostim, iliti uniforma – poseduje kvalifikaciju nedodirljivog, svetog odela. Kako bi primetio Mišel Butor: „Princip izdvajanja nošenja određenih kostima ustanovljen je i garantovan putem sankcija". Danas je moda vojničke mode na ulicama, kongresnim dvoranama, stadionima, po privatnim kućama. Zašto ne – i u spavaćim sobama. Kad će doći vreme razdraganog uživanja u – „Slatkom odsustvu"?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine