Dan posle

Dobro, da vidimo. Sredimo misli, što bi bilo lakše kad bi se one imale gde odigravati. Ovako: sinoć – nesumnjivo – morao sam ući u stan. Doduše, ostala mi je smao neka neodređena slika. Kao, ja u celini napolju, a čitava mi unutrašnjost stana sasvim iznutra... A ipak... Nisam valjda ja onaj što u toj slici bezuspešno pokušava da ubode ključaonicu? Možda ključaonicu uvek treba nositi sa sobom, već nataknutu na ključ, pa O GLAVO MOJA PROKLETA pa kad čovek malo pretera da mi je ključ već u kućnoj ključaonici, i onda može da uđe u kuću gde god da se zadesi...

...Idemo logično. Dakle; ušao sam u stan, jer je fakat da sam sada unutra i sada STO MU GROMOVA GDE MI JE LIČNA KARTA! I dokle ta prokleta panika oko s stoput nesrećne lične karte? Mada, nekako, lična karta je najvažniji čovekov organ, i to neparni. Može se biti bez jednog bubrega, za to se ne hapsi, ali bez lične karte... Bez nje su svi ostali organi naprosto nezakonito prisutni, bar dok su na gomili, koliko-toliko organizovanih u, uslovno, celovitog pojedinca... AHA, EVO JE i lepo piše na njoj "LIČNA KARTA" to se neko pametno setio tog jedinstva sadržine i forme. Samo još da se doteram da ličim na svoju fotografiju što je svega građanska dužnost inače bi svako lice mirno moglo da bude i neko sasvim drugo lice pod istim podacima kad bi svak smeo da liči na šta hoće ali ima da ličiš na ličnu kartu.

U tom duhu možda nebi bilo loše umiti se, ali ko da ode čak do kupatila GLAVO MOJA PREĐI NA DRUGOGA gde mi je voda da je sipam u glavu kroz njen najniži otvor ipak moram bar do kuhinje voda je najbolje piće uvek sam ja to tvrdio sav sam dehidriran ODVRATNO JE PITI JUČE a baš meni se uvek to događa samo uzmeš mene u prahu pa me razblažiš konjakom i dobija se instant-pisac ali to ne smeta jer pravi čovek uvek zna dokle može da pije samo se posle obeznani pa pije i dalje inače ne bi.

...Da vidimo sada kako stoje stvari. Pođimo od vrata, s obzirom na radnu hipotezu da sam tuda ušao. Tragovi svedoče; na podru redom stoje kaput, šal, sako, itd. JOJ ŠTO ME NE PODNOSIM...

Izgleda da sam sinoć došao ODAKLE SAM UOPŠTE DOŠAO? Nejasno se sećam da je u jednom trenutku bilo četiri popodne, možda čak i upravo tada, ali ovako se nisam moao uništiti do četiri... PROKLETA OGLEDALA je li moguće da se zaista ja nalazim u ovome što me gleda iz ogledala? U redu, i ako je tako, je li to humano?!

...Hm... Spajalice prosute u česmu. Pitam se šta li sam time hteo da postignem? Nije zalud rečeno "Upoznaj samoga sebe", samo se posle čovek obesi. Zašto bi iko prosuo spajalice u česmu?! Možda sam hteo da bacim na žar, koliko da puste moču?

...I kako li sam oteo kaput od garderoberke kad mi je broj u džepu pantalona? Mesto da me pusti da dođem drhtureći, ogrnut samo brojem garderobe...

Ne, pametan čovek nije pijana svinja koju iz kafane ne izbacuju samo zato što mnogo troši. Pametan čovek je trezvenjak koga izbacuju zato što ništa ne naručuje, majke mi, što rekao Car Edip u jednom društvu UH GLAVO MOJA POGANA. Pre i posle razmišljanja treba mozak prati, nemoj da te na to opominje mati... Već vidim sebe: ležim, iz mene raste trava, a vetar je moj prijatelj, ponekad padne i dobra topla kiša NE NIKAKO već je počelo samosažaljevanje... Pitam se da li bih sada umeo da pokažem čak i gde zeka pije vodu, i pred kim to uopšte da pokazujem? Ma šta me se tiču, sad da ih vidim u asfalt da propadaju očni mi kapak ne bi zadrhao NE NE Ne napad gneva, koješta, na sebe si besan šugava psino što li sam se budio kad je i u snu moguće biti ojačan ŠTA RADI OVA ČIZMA U FRIŽIDERU? Otkud ja znam šta je za mene tipično? Ne, ne... Što se alkohola tiče ušao sam u materiju toliko da više ne umem da izađem...

...Sav obliven hladnim gnojem... Što li mi to pade na um? Očito, slika čoveka koji je u bolnici ugazio u pogrešnu posudu... A hladnim znojem obliven sam se jutros probudio zato što sam sanjao da sam ja, i sa užasom sam, budan, utvrdio da je to tačno...

...Nekako sumnjivo mnogo para imam u novčaniku nisam valjda u Banku išao onakav? Vrzma mi se po glavi neko ko ulazi u Banku i mojim glasom viče na šalteru "Ko ovde radi za šankom?"... To ne bi valjalo. Infarkt bih srčano podneo ali ovo je preterano... Čovek, kako to gorko i besmisleno zvuči...

...Ipak, dobro je što sam barem uspeo da uđem u stan. Da sam do sada ostao sa one strane to bi se moglo protumačiti kao znak izvesne jednostranosti... Zašto baš za moje greške nismo svi krivi nego samo ja? Ako, bar nisam ostao u Geografiji. Šta ću ja tamo... Mogli su na mene naleteti kakvi usamljeni govornici željni izlaganja Materije... Šta znam gde sam sve mogao da se zaeknem... Pa šta? Ni kelneri ne izbijaju iz kafane, i još ih za to plaćaju, samo se mi ostali satiremo o svom trošku KOG SAM SE ĐAVOLA BUDIO ljulja mi se u glavi... Sve se suviše kreće i menja... Izgleda da sam stigao do kraja, ali sve mi se čini da ću naručiti još jednu.

...Majko amnezijo, smiri se malo, izbaciće me iz Života zbog neredovnog pohađanja... Zašto nikad nisam naučio da današnji dan obavljam dan ranije, sve bih ovo pregrmeo još juče?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine