Forum čitalaca "Vremena" >

Glas naroda Crnoj Reci

Slučaj "Crna Reka" je probudio moralnu savest. Na sajtu http://www.vreme.com stranica sa tekstom "Ubijanje Boga lopatom" novinara Vremena Prvoslava Karanovića i video-klipom koji prikazuje batinjanje štićenika centra Crna Reka rekordno je bila posećena, a na elektronsku adresu redakcija@vreme.com, do utorka 25. maja ujutru, 408 čitalaca je poslalo svoje reakcije. U najvećem broju slučajeva one su burne i pune moralnog zgražavanja i revolta. Traži se reakcija države, ali se zbog raširenosti narkomanije prozivaju i škola i porodica.

Nije mali broj onih koji podržavaju ono što se radi u Crnoj Reci.

Nažalost, u nezanemarljivom procentu (možda oko 15), sadržaj izlazi iz okvira prihvatljive javne komunikacije: ispoljava se netolerancija prema narkomanima, zagovara se njihovo kažnjavanje bez granica ("ako treba da se ubiju, da se ubiju").

Bilo je i poruka koje izazivanja nacionalnu i versku mržnju. U jednoj se kaže da "ne odgovara Jevrejima koji vladaju Srbijom da se srpska deca leče". U drugoj: "Kada bi ovom silinom napali na narko-dilere i na sve ono što je anti-srpsko, a pre svega na državu i njene institucije judeo masonske, siguran sam da nijednog narkomana ne bi i imali..." U trećoj koju neko potpisuje pseudonimom Kosovac: "J... vam sve što imate! Svima koji ste zaslužni za puštanje ovog materijala"... Tu je i neki anonimni Frank Stranac: "Mi nećemo nikada dozvoliti takvu barbariju, u našoj novoj državi, makar narkoman bio i Srbin." Bilo je i imperijalističke propagande, poput one u poruci nekog Carlos-a: "I’d like to see the fat pig in front of a well trained NATO soldier..."

Paradoksalno, u nezanemarljivom broju poruka vidi se kako i neki protivnici nasilja lako padaju u vatru, moralne tirade završavaju psovkama, a svoj moralni stav začinjuju (tačnije, poništavaju) uvredama: orangutan, siledžija, manijaci, bitange, monstrumi... a neki bi i sami rado primenili nasilje. Ima i poziva na linč: "A ove bitange koje tuku i iživljavaju se nad ovim momkom treba kamenovati nasred Trga Republike, za primer!" "Ovo nema niđe na svijet, p... im materina klošarska! Pa neka su ovi narkomani! Oni uništavaju sebe, a ove p... bi trebalo prebit i zatvoriti na duži period, majku im klošarsku !!!!" U savremenoj e-korespondenciji ta vrsta verbalne raspuštenosti inače uzima maha, što podstiče loše crte naših mentaliteta, plahovitost, brutalnost, nepromišljenost, pa ne može ostati nepomenuta, uprkos svesti da je neprihvatljiva u javnoj komunikaciji, a i kažnjiva.

U poslednjoj "Noći muzeja", jedna od izložbi u Beogradu prikazivala je sredstva za kažnjavanje dece. Ova burna e-korespondencija, otkriva da kultura zvana "batina je iz raja izašla" ne obitava samo u muzejima, već da je, nažalost, široko rasprostranjena u društvenom tkivu.


"Branislave, bojiš li se boga"

Miro Paović: Ovaj ... ‘ladno bije čovjeka ispred ikona na zidu. To tačno govori o našem shvatanju hrišćanstva i poštovanju onoga u što se kunemo i čime se ponosimo. Pa se čudimo što smo tu đe smo.

Mare M: Sramota da ne može biti veća! Šta to radite nesorte ljudske? Što sramotite srpsku veru? Sve bih vas ja u zatvor, sve...

Danijela Antonijević: Kako se samo taj "otac" Branislav ne plaši boga!

Zoki: I to u crkvi, sram vas bilo!

Mevlida Rovčanin: Bože, pa zar je ovo moguće? Šta sada?

Marko Supica: Da se ja pitam, ja bih tog vladiku koji je ovo odobrio uhapsio i stavio u samicu.

Goran Marjanović: ... Spasite ove jadne ljude.

Daniel Badura: Ovo je katastrofa! Da li iko normalan može ovo da toleriše?!

Zoran Milovančević: Krajnje je vreme da neko stane na put tim biznis popovima, koji su država u državi!

Srđan Tešanović: Katastrofa opšta, ovako nešto dozvoliti je crno da crnje ne može biti! Smesta zatvoriti takvu ustanovu i ako treba i manastir i sveštenike i sve!

Bojan Miletić: Ovo nije ljudski...

Marija Matuska: Kakve mere mogu da se preduzmu, da to mučenje bolesnih, nevinih ljudi prestane? Da li ti bolesnici imaju advokata koji će pomoći da se ispita situacija i osude saučesnici?

Da li može Amnesti International da se uključi u istragu?

Dragan Krstić: Koristi metode Golog otoka da bi bolesni ljudi revidirali svoj stav, odnosno zbog batina zaboravili da su narkomani. Pa nije ovo vreme inkvizicije da grešnike mlate i spaljuju u ime boga...

D. V. : Samo se nadam da poslije ovoliko istraživanja (ne sumnjam da je bilo naporno), snimka, izjava svjedoka i svih gadosti koje ste objelodanili, ovaj slučaj neće biti zataškan i da će se na krivičnu odgovornost pozvati svak iole umiješan u ovu sramotu.

Marko: Cijeli svijet se zgražavao nad prizorima iz bagdadskih kazamata, a Srbija je sebi dozvolila bruku da u manastirskom okruženju muče ljude kao u doba Inkvizicije. Neviđena sramota!

Tomo Ćirković: Ako je ovo sve što ste napisali o radu u tom "duhovnom" centru jednim delom istina, ovaj centar treba pod hitno zatvoriti... O svemu ovome treba službeno obavestiti policiju i Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve kako bi učesnici u ovom događaju bili pozvani na odgovornost.

Goran: Vreme je da neko pokaže našim političarima u kakvom smo socijalnom stanju i šta su to oni uradili da poboljšaju život i ljudska prava u Srbiji! Nadam se da će svi odgovorni otići na dugu robiju!

Angelina Nedić: Sramota za našu crkvu i državu!

Aleksandar Mitić: Ako je neko narkoman, treba ga uputiti u specijalizovanu ustanovu gde rade stručni ljudi, a ne neki batinaši.

Dana: Trebalo bi pod hitno pokrenuti krivični postupak protiv centra, njegovog osnivača, osoblja, kao i protiv manastira pored, "u komšiluku" za saučesništvo i neobaveštavanje policije, protiv lokalnog MUP-a i vladike Artemija.

Saša Jovanović: Crkva bi trebalo da krene sa čišćenjem smrdljive ribe – od glave, a ne da leči posledice.

Miroslav Karanović: Ovo je državna i društvena sramota, najjednostavnije rečeno:

Državo, sram te bilo!
Crkvo, sram te bilo!
Roditelji, sram vas bilo.


"Vodi ih u neku kuću, pa mlati"

Sanja Vujović: Verovatno će se sad javiti silne NVO, u vezi sa zaštitom "prava" narkomana i sl. Nadam se da će biti i neki koji će hteti da zaštite roditelje od tiranije njihove drogirane dece.

Anonimus: Pa to nije ni deo onoga što bi dobio od dilera kojima duguje pare, da je ostao tamo odakle je došao! To nije ni deo onoga što je uradio svojoj porodici! To nije čovek, to je heroin!

Slobodan Orlić: Da su ih roditelji malo više pazili i malo više tukli, sigurno ne bi bili ono što jesu. Sramota su za društvo i veliki uništitelji tuđih života. Svaka čast ocu Branislavu na metodi lečenja, jer je batina iz raja izašla.

Dejan Gugleta: Ma treba ih tući dok se ne useru, a onda opet iz početka. A ovi jadni ljudi što ste ih zajebali i snimili ih kako se žrtvuju za dobro nacije će sada da najebu zbog vas željnih slave.

Darko Rakonjac: Mislim da od dva zla treba birati manje. Bolje njih kao psihički nestabilne i po okolinu opasne ljude da tamo "rehabilituju", nego da ti narkomani uništavaju živote drugim ljudima oko sebe, kao što su uništili svoje!

Jedina stvar je katastrofalna: što se u toj priči pominju crkve, vide ikone itd. Vodi ih u neku kuću, pa mlati, a ne, pop ili monah šta je već, predstavlja boga, a... Haos!

Milan Marković: Neka biju gada koji je htio da nastavi sa drogiranjem, zaraziše svu našu djecu, pa mu ni tamo nije dobro, nego hoće i tamo da se drogira i drugima da tutka drogu. Pa ljudi moji, mora se nekako stati takvima na put, znaju se neka pravila, a ona se moraju poštovati, ako je to da se prebije, neka se prebije, ako je da se ubije, neka ga ubiju na mrtvo, jer ionako on sebe, a što je i još gore, druge ubija.

Petar Petrović: Izgleda strašno, ali veliki broj narkomana to i zaslužuje. Mislim da su tamo manja opasnost po okolinu.

Dejan Saković: Zaboga, tuku jadne narkomane i silom im zabranjuju da se drogiraju. Pa ima li neko boljeg rešenja?

Nenad Koprivica: Prava metoda! Sa stokom se ne može drugačije! Znate li vi šta oni rade od svojih porodica? U tekstu sam pročitao kako postoje i izliječeni narkomani, što znači da koristi, da medicina i država znaju, oni bi ih i izliječili, ali pošto ne znaju, neka se ne miješaju!

Peđa: Velika podrška Crnoj Reci.

Milijana Stošić: Mamu vam perfidnu, potpomažite gej paradu, a ukidajte centre za lečenje narkomana... Normalno da treba da ih tuku, ko nije "skidao" narkomana, taj ne zna da je to đavolja rabota! A kako policija tuče narkomane u zatvorima i popravnim ustanovama – to ne prikazujete!

Ne, našli ste jedan od retkih centara koji uspešno leči, da ocrnite nekakvim patetičnim stavom ne bi li što pre zavladalo potpuno rasulo u državi kojoj odgovara da postoji što više narkomana, dilera, a samim tim i korupcije! Publikujte ovakve vesti, pljujte po pravim stvarima, al’ znajte da odsvuda zlo zvano droga vreba, pa ćete pre ili kasnije shvatiti da "ubijanje Boga lopatom" ima smisla, ako se čini dobro!

Slobodan Čapurić: Makar sve izgleda mračno, batina je iz raja izašla. Povika na duhovni centar, a gde je osvrt na sudstvo, policiju, obrazovanje i porodicu? Narkomana sve više! Ko ne zna šta to znači imati ga, nedao mu Bog da dočeka i vidi. Dileri i organizatori rasturanja droge uživaju. Gde je nestao moral i porodično vaspitanje? Samo prava i standardi, a nigde obaveze. Šta bi se takvima dešavalo na Zapadu? Pišite, na primer, o Gvantanamu!

Goran Milićević: Lično poznajem troje ljudi koji su bili dole i jednog koji je sada u Crnoj Reci. Sva trojica koja su završila sa lečenjem dole više se ne drogiraju i sada žive koliko-toliko "normalne" živote. Iz njihovog iskustva, pouzdano znam da se dole batine ne dobijaju za gluposti, nego samo ako neko napravi neko veliko sranje, ili pokuša da unese drogu u manastir.

Žarko Domazetović: Mislim da je sve ovo hajka nekog nezahvalnog štićenika, koji je zloupotrebio dobrotu oca Branislava... Sve ovo pišem jer znam, jer sam i sam bio tamo osam meseci, jer mi nijedna druga ustanova nije pomogla u rešavanju problema koji sam imao, medicina ti problem reši, ali te prebaci na hemiju, na lekove i ubrzo se skoro svako vrati na početni problem, dok u rehabilitacionom centru Crna Reka lekovi i medicina gube svoje mesto već nakon prve nedelje, problem se rešava za stalno uz bolje upoznavanje vere, uz rad, poštovanje svega što je sveto, Majke, Oca, Braće, života, hrane, vode, svega što nas okružuje. Ko tamo ode da stvarno reši problem i ko se potpuno posveti rešavanju problema kao sto sam npr. ja uradio, rešiće ga, verujte.

To bi vam bilo isto kao kad bi neko opljačkao banku, bio potom uhvaćen. Normalno je da bude kažnjen zatvorom, neće ga država pustiti. Tako je i u centru. Pravila svugde postoje. Posle zatvora više neće krasti, kao što i posle malo batina niko neće više praviti istu grešku.


Hristoterapija koje nema

Snežana Topić: Iz iskustva znam da je Hristoterapija najbolji način isceljenja, a znamo da Hrist znači ljubav. Toga ovde, očigledno, nema.

Milanka Golubović: I ja sam majka, hvala bogu pa nisam te nesreće da su mi deca narkomani, ali u komšiluku sam živela sa majkom narkomana, videla sam njen pakao kroz koji prolazi i ovo nije ništa u poređenju sa tim. Uostalom, ovo je raj u odnosu na ono što proživljavaju roditelji i drugi članovi porodice narkomana. Ko njima sudi zbog toga i ko njima to uzima za zlo...

Jelena Jovanović: Bilo bi lepo kada bi proverili koliki je broj izlečenih narkomana, ljudi koji su bili na dnu, a sada vode normalan život. Narkomanija se ne leči lekovima. Ti ljudi moraju da nauče da poštuju i sebe i druge i da steknu dobre navike, a to se podstiče u RC Crna Reka. A što se tiče batina, dobijaju ih, ali to je jako mali procenat!

Miljko Stojanović: Ovog cara koji bije čoveka pored ikone treba još gore psihički izludeti. Treba ih odvesti u Irak i Avganistan, pa ga pustiti da se nad njim iživljavaju talibani pa da oseti bol... U najmanju ruku, izvesti na sud... Sramota je i za SPC i za sve Srbe.....

Slobodan Josić: Snimak sve govori, nema šta tu puno da se komentariše. Lako je biti čoveka koji ne sme da uzvrati. Neka dođe u Beograd na ulicu, pa neka proba tako da se ponaša.

Labud Maslovarić: Ako se govori o batinama, onda je siguran sam mali broj onih koji nikada nisu dobili batine, upravo od onih koji ih najviše vole i žele im svaku sreću ovoga sveta, od svojih roditelja, naravno.

Otac (Branislav) im, siguran sam, želi svu sreću ovoga, kao i svu radost onoga sveta. Pa vi sada sami procenite koliko je teško brinuti o tuđoj deci, a prihvatiti ih kao svoju, izlečiti ih, ukrepiti u veri i pomoći im da iznova spoznaju radost života...

Narkomanima sve zaslužene batine ovoga sveta jer su ih zaslužili, ubijajući sebe, i boga u sebi, i, naravno, izlečenje na radost svih. Mnogo je zvanih, malo odazvanih. Neka im je bog u pomoći.

Dominik von Muehlberg: To je vrlo interesantna art terapija: po mom mišljenju upotrebljiva je za tretman mnogih EUlitičara, crvenih i zelenih.

Palladio Andrea: Jack ass, made in Serbia...

Vladimir Pavlović: Je li to došlo vreme da nas, pored deklarisanih siledžija i kriminalaca, pored neodgovornih policajaca, sada tuku i sveštenici?

(Ako) se kod nas nasilje smatra korisnim u lečenju tih bolesti (zavisnosti), onda možemo očekivati da se batine lopatom po zadnjici i aperkatima u glavu počnu da prepisuju kao terapija i bolesnicima od raka ili od tuberkuloze. U opštoj besparici imamo dovoljno terapeuta te vrste koji bi, iz čistog zadovoljstva, terapiju primenjivali besplatno. Uz blagoslov crkve i njenih episkopa kojima je mentalno i fizičko zdravlje srpstva na prvom mestu. I uz ravnodušnost (laičke) države čiji je legitimitet ozbiljno u pitanju ako mora da se šlihta crkvi i da toleriše ispade njenih nižih i viših velikodostojnika.

Damir Španović: Da živimo u ozbiljnoj zemlji, svi bi završili na dugogodišnjim robijama, ali ovako će se sve završiti samo zatvaranjem ovog užasnog mesta, a pravih sankcija neće biti.

Danijela Marković: Ja imam drugačije mišljenje od vas. Volela bih da budete fer i da nakon godinu ili dve napišete šta se desilo sa narkomanima iz tog centra. Završio se i taj pakao. Centar je zatvoren, sad su slobodni, mogu da idu kod kozmetičara, manikira, pedikira, da se lepo srede da budu mladi i lepi leševi.

Maja Mirić: Da li se iko setio da objavi koliko je ovisnika izlečeno u pomenutom centru?

Dijana: Ovo je, bre, sramota. Ne znam od kad su popovi postali doktori.

Ivana Radovanović: Ti roditelji su listom zavedeni, ne shvataju da oni koji se baš i izleče, a retki su, to učine isključivo zahvaljujući sopstvenoj snazi volje. Gde god da pošalju decu na godinu dana van civilizacije, moraju napraviti pauzu, to je jasno. Pitanje je ko i održi tu apstinenciju, ali takvih statistika nema...

Pogledajte unakaženog batinama Roma iz Beča, gospodina Vasića!


Lečila bih i njih, a i sebe

Marija Mirković: Ne mogu da verujem šta sam pročitala. Pitam se, gde i u kom vremenu živimo? Ima li pravde? Nadležnih institucija koje su zadužene za kontrolu rada ovakvih ustanova? Ovo je tužna slika našeg društva. O crkvi i o ponašanju njenih starešina suvišno je više i govoriti. Narkomane prebijaju kao da su naši najgori neprijatelji. Veoma je teško shvatiti život i potrebe narkomana. Njih ne treba batinati i prebijati do nesvesti, već im pružiti pomoć i stručno zdravstveno lečenje, a ako za to neko nije sposoban, ne treba primenjivati silu i brutalnost.

Dragan Vasović: Centri treba da postoje jer je zavisnicima potrebna velika pomoć, ali ne ovakvi centri posle kojih čovek izlazi neizlečen od droge, nego kao psihički poremećena osoba koja je prošla mnogo teže nego za vreme krize. Oni roditelji koji znaju kako se tamo postupa, a ipak su potpisali... Tu istu lopatu bih ja njima, ali ne po turu, već po glavi...

Petar: Gde je odgovornost srpskih škola, bolnica? Srpske bolnice uzimaju od roditelja tih mučenika tolike pare, a gde su rezultati, gde je odgovornost? Što ne vratite ljudima pare?

Aleksandar Đorđević: Da li je ovo stvarno realno da se ovako leče narkomani? Ja sam lečeni narkoman koji je bio na igli četiri godine. Sada imam porodicu i nemam probleme sa heroinom već 15 godina. Voleo bih da upoznam ovog popa da ja i on stanemo na crtu i da zamenimo uloge – da on bude narkoman, a da ja bijem njega pa da vidim da li ova terapija deluje na njega. Kako ga nije sramota da stane iza crkve? Voleo bih da ga upoznam i da mu kažem kako može da leči ljude onako kako treba.

V. T.: Ovo je katastrofa. Ono što se vidi na snimku je neverovatno: čovek koji tuče, kao i pomoćnici, uživaju u onome što rade...

Narkomani su naša deca, prijatelji, rođaci. Žao mi je svakog narkomana, to su ljudi kojima prevashodno treba velika ljubav i podrška za ozdravljenjem, podrška svih nas roditelja, prijatelja, društva kao celine. Narkomanija nije problem pojedinca već svih nas. Svakom od nas može da se desi narkoman u porodici, moramo pomoći jedni drugima. Svakako da metoda koju ova gospoda koriste nije ljudska.

Imam dvoje dece od 21 i 24 godine, da su narkomani, nikad ih ne bih dala na lečenje ovakvim tretmanom. Postoje medicinske ustanove za to, lečila bih i njih, a i sebe kao roditelja (njihova narkomanija bi bila i moj propust) u medicinskim ustanovama.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

www.vreme.com

Tekst o zlostavljanju u Crnoj Reci za samo nekoliko sati od objavljivanja oborio je sve rekorde u čitanosti na našem sajtu www.vreme.com. Zabeležili smo oko 145.000 poseta sa preko 80.000 jedinstvenih posetilaca, a sam tekst je otvoren preko 90.000 puta.

Inače, naš članak se našao i na drugim sajtovima, iskopiran doslovce (www.24sata.rs, www.mondo.rs), a pojedini sajtovi su informaciju o zlostavljanju uobličili i nastavili da je prate iz svojih izvora (www.blic.rs, www.b92.net, www.e-novine.com).

Takođe, javilo se i nekoliko inostranih sajtova koji su tražili dozvolu da preuzmu video-snimak. Ova tema i snimak našli su mesto i na news sajtu BBC-a, gde je 22. i 23. maja to bio najčitaniji tekst (ukupno 385.000 čitalaca) i drugi najgledaniji video.

Sa servisa blip.tv, na kome je postavljen, snimak je preuzet oko 100.000 puta, a preuzet je u značajnijem broju i iz Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Grčke, Holandije i Belgije.

Kao što naši čitaoci na internetu već znaju, sajt nedeljnika "Vreme" je nedavno vizuelno i tehnološki osavremenjen. Novim konceptom sajt je otvoren i za sadržaje koji će se naći van štampanog izdanja, prvenstveno praćenje događaja koji se dese između dva izdanja nedeljnika. U pripremi je i posebno veb izdaje rubrike "Vreme uživanja". Sajt se hostuje na serverima Euneta, Beograd. Za novi dizajn se pobrinula Nada Stevanović (BBC Worldwide, London), a softversku implementaciju je obavio Ivan Mošić iz Eunetovog programerskog tima. Urednica sajta je Marija Vidić.

Ivan Hrašovec

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine