BALKANSKA TURNEJA: Džozef Bajden

Američki potpredsednik u poseti Srbiji >

Resetovanje odnosa

Bolje manje, a bolje: ima li Danajskog dara u Bajdenovom reset dugmetu

O potrebi da se pritisne dugme za resetovanje govorilo se mnogo povodom posete potpredsednika Džozefa Bajdena Srbiji. Taj izraz je pre toga upotrebljen u američkim odnosima s Rusijom, uz zanimljivu grešku, koju je napravio neki američki činovnik, a koju nije uočio zamenik državnog sekretara SAD Danijel Frid koji se bavi američkom politikom na evoroazijskom prostranstvu, od bivše Jugoslavije do Gruzije i čijim imenom povezuju politiku SAD na Kavkazu. Frid je pratio Hilari Klinton na njenom putu početkom marta u Ženevu, gde je ona šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu poklonila crveno dugme, na kome je na engleskom pisalo "reset", a na ruskom "peregruzka", što znači pretovarenost, pretrpanost, a trebalo je da stoji "perezagruzka", resetovanje, ponovno uspostavljanje, novo aranžiranje. Rusi su se malo šalili u vezi s tom "frojdovskom" greškom pred najavljeni dijalog s Amerikancima u junu.

PRIMER: Džozef Bajden, zagovornik bombardovanja Srbije, zaštitnik Bosne i nezavisnosti Kosova, najavljuje resetovanje i ovde. U poseti koja je počela u Bosni i Hercegovini, da se simbolički naglasi šta je stvarni prioritet ove administracije, američki potpredsednik demonstrira intenzivniji angažman u regionu uz pominjanje nedvosmislene podrške Dejtonskom ugovoru, bosanskom suverenitetu i teritorijalnom integritetu, izgradnji države radi uključivanja BiH u NATO i učlanjenja u EU. Posvetiće posebnu pažnju odnosima između Republike Srpske i Srbije.

Oko Kosova se poručuje kako američka administracija ne očekuje da Beograd prizna nezavisnost Kosova. Zato se očekuje da Beograd ne radi ništa na podrivanju Kosova i njegovih napora da izgradi snažnu, stabilnu multietničku zemlju...

Nastavak sledi u poruci Prištini – da će to biti prilika za podvlačenje privrženosti Vašingtona ujedinjenom, nezavisnom, multietničkom Kosovu. Presudu međunarodnog suda pravde, ako ona bude protiv nezavisnosti Kosova, Vašington neće uzimati u obzir.

Posebno se pominje, naravno, i to da postoji jaka muslimanska zajednica u Bosni, a i većinska muslimanska populacija na Kosovu. Ovde valja podsetiti na tekst koji je pred proglašenje nezavisnosti Kosova za "Fajnenšel tajms" napisao tadašnji ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić, koji sadrži pitanje da li brza odluka o nezavisnosti Kosova treba da bude nagrada za pretnju nasiljem, ili samo propagandno sredstvo za muslimanski svet. Vujačić je reagovao na tekst tada senatora Bajdena, koji je tražio brzu nezavisnost Kosova, jer bi to bila "pobeda muslimanske demokratije", što bi obezbedilo "neophodni primer uspešne američko-muslimanske saradnje".

Kad su Amerikanci (posle Avganistana) priznali nezavisnost Kosova, Vujačić je povučen na konsultacije u Beograd, kao i ambasadori iz drugih zemalja koje su priznale Kosovo. Demonstranti su izazvali požar u američkoj ambasadi u Beogradu. Posle izvesnog demonstriranja nezadovoljstva ambasadori su vraćeni, a odnosi sa Amerikancima polako "malo relaksirani".

POČETAK: Odnose Beograda i Vašingtona inače obeležava često resetovanje. Najveće je bilo 1999. Zbog rata NATO-a protiv SR Jugoslavije, Beograd je 25. marta 1999. godine prekinuo diplomatske odnose sa Vašingtonom, koji su bili uspostavljeni još u avgustu 1878. godine, mesec dana posle Berlinskog kongresa. Knez Milan je 1. juna 1879. doneo ukaz o uspostavljanju počasnog konzulata Srbije u Njujorku i za počasnog konzula imenovao Gerharda Jansena. Kad se Milan krunisao za kralja u Beograd dolazi Judžin Skajler, američki opunomoćeni ministar i generalni konzul u Rumuniji, Srbiji i Grčkoj.

Trgovinski ugovor između Kneževine Srbije i Sjedinjenih Američkih Država zaključen je 14. oktobra 1881. godine. Na osnovu kog ugovora mi i dan-danas govorimo o tome kako smo nekada u Ameriku izvozili suve šljive (ondašnjih milion dolara godišnje).

Srbija, a zatim i prva i druga Jugoslavija, sa SAD su od tada zaključile ukupno 365 sporazuma, međutim, pošto sa SAD nije zaključen sporazum o sukcesiji zaključenih ugovora, na snazi je danas samo 86.

U februaru 1882. Nikola Pašić brani taj ugovor u čuvenom govoru o tome kako je Amerika jedna silna država i na suvu i na moru, kako je ona zaključila ugovore sa Francuskom, Engleskom, Nemačkom, a što god je mogla dobiti od ovih sila, ona je dobila, pa zar se može pretpostaviti, da ćemo mi, ovako mala i slaba Srbija, moći nešto više dobiti i izvući od Amerike, nego što su ove druge sile dobile i izvukle...

Amerika se ne pominje u Pašićevim ratnim ciljevima Srbije iz 1914, ali se decenijama govori o tome kako je srpska delegacija bila prisutna u američkom kongresu kada je predsednik Vilson pročitao svojih čuvenih 14 tačaka o posleratnom uređenju, a u 11. direktno pomenuo Srbiju, tražeći da okupatori napuste njenu teritoriju i da joj se prizna izlaz na more.

Za neke je ovde važno što su SAD sve do 1944. podržavale kraljevsku vladu u Londonu i Jugoslovensku vojsku u otadžbini Draže Mihailovića. Pominje se spasavanje američkih pilota tokom rata, američki predsednik Hari Truman u martu 1948. godine posthumno dodeljuje orden za zasluge Draži Mihailoviću.

U novije vreme se često pominje kako je kroz Balkanski sporazum iz 1953. sa Grčkom i Turskom, SFRJ, po nekim tumačenjima, bila praktično u NATO-u. Između 1951. i 1971. u SFRJ je stiglo 1,56 milijardi tadašnjih dolara ekonomske i oko 80 miliona vojne pomoći. "Trumanova jaja" i "Bal na vodi" posle skojevskog sastanka.

Tadašnji jugoslovenski ambasadori u Vašingtonu su kod kuće bili na dobrom glasu: Sava N. Kosanović, Teslin rođak, od 1946, Vladimir Popović od 1950, Leo Mates od 1954, Marko Nikezić od 1958, Veljko Mićunović od 1962, Bogdan Crnobrnja od 1967, Toma Granfil od 1971do 1975...

Pominje se i to da je Titova Jugoslavija 1947, pre tog perioda, odbila pomoć u okviru Maršalovog plana, a da je JNA tokom tršćanske krize oborila dva aviona iznad Slovenije, pa je usledilo zvanično izvinjenje jugoslovenskih vlasti, uz materijalnu odštetu.

Poneka od sećanja govore kako pregovori o pomoći nisu bili bez trzavica, velikih igara, i arogancije. To čitalac može da vidi u tekstu: "Doviđenja u Vašingtonu i budite dobri u Limi!" Kažu da je u nekim godinama pre toga, visoki komunistički funkcioner Svetozar Vukmanović Tempo u pregovorima izgovorio: "Ješćemo travu." "Ješćemo korijenje", koje je devedesetih izgovorio član predsedništva SFRJ Branko Kostić je, dakle, "citat".

Kada su ovde kola krenula nizastranu, američku administraciju je brzo za ovdašnje pojmove napustilo strpljenje prema Jugoslovenima. Nema potpunog istoriografskog odgovora zašto je Amerika prestala da podržava opstanak Jugoslavije, čije je stvaranje pomogla. U junu 1991. u Beograd stiže državni sekretar Bejker koji, samo četiri dana pre nego što će Ljubljana i Zagreb proglasiti nezavisnost, svaku unilateralnu secesiju proglašava nezakonitom i nelegitimnom. Posle će podržati mlade demokratije i "Bljesak" i "Oluju".

U sledećem činu OVK je najpre u izjavama američkih predstavnika (na primer specijalnog Klintonovog izaslanika SAD Roberta Gelbarta) bila teroristička organizacija, a potom njeni članovi borci za slobodu, po izjavi istog Klintonovog zvaničnika pred kongresnim odborom za međunarodne odnose.

O tome da je Slobodan Milošević u američkoj retorici bio balkanski kasapin, pa glavni faktor mira, pa deo rešenja, pa deo problema, pa ratni zločinac, napisani su tomovi.

NOVI ODNOSI: Posle sloma režima Slobodana Miloševića, već 13. oktobra 2000. američki predsednik Klinton po hitnom postupku skida američki embargo iz 1998. godine na uvoz nafte i zabranu putničkih letova za i iz Jugoslavije. Diplomatski odnosi Beograda i Vašingtona obnovljeni su već 17. novembra 2000. U aprilu 2001. predsednik Džordž Buš (mlađi) sastaje se sa tadašnjim predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom, a u novembru iste godine sa premijerom Zoranom Đinđićem. Koštunica kao premijer još jednom ide u posetu SAD 10-12. jula 2006. Predsednik Srbije Boris Tadić 15-21. jula 2004. i 6-8. septembra 2005.

Tamo često putuju ministri spoljnih poslova – Goran Svilanović 2004, Vuk Drašković, u više navrata, Vuk Jeremić. Išli su i drugi: potpredsednik vlade Božidar Đelić 2007; tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnika Zdravko Ponoš 2007...

Da li su te posete bile uspešne? Generalno gledano, nisu, jer su Amerikanci držali isti kurs, malo mekši doduše, i nisu igrali fer – podržavali su nastavak dekompozicije onoga što je od SFRJ ostalo, gradili nove države, a nisu pokazivali baš mnogo obzira čak ni prema političarima koje bi smatrali svojim favoritima. Zoran Đinđić, 1996, tada gradonačelnik Beograda, nije mogao da ubedi Medlin Olbrajt da odmrzne sredstva Beogradske banke koja bi pomogla da se konsoliduje tada "opoziciona vlast" u izborima i dugim demonstracijama u osvojenim gradovima 1996/97.

Gledano u detaljima, u toj deceniji uspeha ima.

Od oktobra 2000. do danas SAD su postepeno ukidale razne sankcije uvedene devedesetih, i deblokirale razna sredstva, osim finansijskih transakcija za vlasnike računa najbližih saradnika Slobodana Miloševića. Uslovljavanja u vezi sa "crnim listama" trajala su dugo i o tome se ispreda mnogo anegdotskih kontroverzi.

Godine 2001. potpisuje se Sporazum o podsticanju investicija između Savezne vlade SR Jugoslavije i Vlade SAD, a 2002. Sporazum o konsolidaciji duga... Predsednik Buš 29. maja 2003. ukida vanredne mere uvedene 30. maja 1992. i 9. juna 1998. kojima je bio uspostavljen poseban režim nadzora nad Srbijom.

Srbija je vraćena na listu Opšte šeme preferencijala sredinom 2005, što omogućuje bescarinski izvoz preko u SAD 4600 proizvoda, koje nemamo. Po obimu trgovinske razmene SAD su (2006) deseti trgovinski partner Srbije i pre krize razmena je bila u konstantnom porastu. Počinje i neka vojna saradnja.

DAR: Sve je to, naravno, i sporo i nedovoljno. Bolje bi bilo da je išlo bolje. Ipak, ne bi trebalo buditi megalomaniju i napuštati metod "bolje manje, a bolje".

Pošto nema nagoveštaja da američka administracija ne menja bitno kurs, niti štićenike u regionu, logično je postaviti pitanje da li je Bajdenovo dugme za resetovanje neki Danajski dar? Možda su to reči kojima mi sami sebe volimo da opisujemo. Bajden je u izvidnicu poslao poruku da je teško zamisliti budućnost regiona, a da Srbija ne igra značajnu ulogu. Pominje se i njeno liderstvo u regionu, i ističe želja za pozitivnom budućnošću Srbije u Evroatlantskoj zajednici. Ignoriše se od Skupštine Srbije proglašena vojna neutralnost. Američki ambasador govori o tome kako zamišlja (sada) odlične srpske vojnike koji stoje rame uz rame s Nemcima, Francuzima i Amerikancima. Valjda u Avganistanu. Što kažu Lale: "Neka od nedelje..." Nedavno je jedan ovde bio "glavni faktor mira". Neka oni sami ispravljaju svoje krive Drine, mi ni svoje da ispravimo nismo umeli, kad je trebalo.


 

Obezbeđenje i druge mere: Gužva, frka i krkljanac

Obezbeđenje i druge mere: Gužva, frka i krkljanac

Blokirane ulice, čekanja ispred i na mostovima, traženje zaobilaznih puteva nešto je na šta su stanovnici Beograda odavno navikli. U tom smislu, poseta potpredsednika SAD nije neobična

Džozef Bajden je svoju posetu počeo u Sarajevu u rano jutro u utorak 18. maja, pa se preko Beograda (u sredu) zaputio u Prištinu (u četvrtak) gde se njegova poseta završava. Balkanska turneja drugog čoveka administracije SAD izazvala je različite reakcije, ali je u jednoj stvari identična svuda: mere bezbednosti su podignute na najviši mogući nivo a pripadnici "bezbednosne zajednice" u regionu našli su se na najvećem iskušenju do sada.

Potpomognuti američkim obaveštajcima lokalni su se policajci i bezbednjaci našli na zadatku obezbeđivanja osobe koja reprezentuje politiku države koja i pored promena nije svuda omiljena. Zato je Bajden u Sarajevo doputovao u rano jutro u utorak, skoro pre svitanja, a plan njegovog prolaska kroz Beograd MUP Srbije nije obelodanjivao "ni za živu glavu". S druge strane, Priština je najavila doček u maniru bivših komunističkih država, sa decom u špaliru i cvećem na putu.

Beograđani nisu imali privilegiju da znaju šta ih čeka na ulicama grada u sredu jer ni uprava grada ni MUP nisu objasnili koje će ulice i kada biti blokirane. U izjavi za "Vreme" predstavnica gradske uprave za odnose za medije rekla je da oni o celoj stvari znaju malo i da ne mogu da tvrde koja će ulica i na koji način biti zatvorena.

"To je pitanje za MUP, pitajte njih", rekla je u utorak ova službenica gradske uprave. Građani su do poslednjeg trenutka bili uskraćeni za informaciju o tome šta treba da izbegnu kada u sredu krenu na posao ili se po podne budu vraćali kućama.

MUP Srbije je ranije saopštavao da će bezbednosne mere biti "podignute na najviši nivo", a ministar Dačić da "to ne znači da će biti uvedeno vanredno stanje". Međutim, MUP nije mogao da saopšti koje ulice i u kom periodu bi građani trebalo da izbegavaju, ali se znalo koji su delovi grada u pitanju. Do poslednjeg trenutka se raspravljalo o tome ko bi i na koji način trebalo da saopšti građanima šta ih čeka za vreme boravka "visokog gosta".

"Deo autoputa, od aerodroma do Gazele, ulice oko Palate Srbija, centralne gradske ulice i Dedinje biće mesta na kojima će saobraćaj biti zaustavljen u pojedinim periodima", rečeno je "Vremenu" u MUP-u.

Trase su blokirane sat vremena pre prolaska i sat vremena po prolasku kolone u kojoj je bio gost sa svojim saradnicima, što bi trebalo da predstavlja rutinu u poslu organizovanja ovakvih događaja.

Policija je, zajedno sa BIA i američkim kolegama, preduzela sve da se izbegne neka vrsta "masovnog okupljanja", pa su u to ime odložene utakmice finala Kupa Srbije u fudbalu i četvrta utakmica finala košarkaškog prvenstva. Najavljeno je da su sve specijalne snage MUP-a angažovane na ovom poslu i da će biti onemogućen čak i saobraćaj u mobilnoj telefoniji na trasama kojima prolazi Bajden sa saradnicima. Za razliku od nekih drugih evropskih gradova u kojima je ranijih godina gostovao neko iz najviše američke administracije, u Beogradu nije bilo spuštanja roletni i zavarivanja šahti. Posebne mere sigurnosti nisu preduzete ni u samoj Palati Srbija – oni koji tamo odlaze na posao nisu dobijali nikakva specijalna uputstva povodom ovog događaja.

Planom posete koja je objavljena na veb-portalu Bele kuće bilo je predviđeno da se predsednik Srbije Boris Tadić i Bajden sretnu u Palati Srbija na Novom Beogradu, da Bajden razgovara sa Draganom Šutanovcem, ministrom odbrane i načelnikom Generalštaba Milojem Miletićem, da poseti Skupštinu Srbije i osoblje američke ambasade u Beogradu i da uveče bude na specijalnoj večeri koju organizuje predsednik Tadić.

Taksista sa kojim je razgovarao vaš reporter rekao je da je normalno da u gradu bude gužva i da centralne ulice budu blokirane, ali i da će svakako izaći na ulicu u sredu.

"Možda Beograđani odluče da se oslone na taksi službu u situaciji kada je gradski saobraćaj u kolapsu, pa da i za nas bude neke koristi od ove posete", pragmatičan je sagovornik "Vremena".

slobodan georgijev


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Amerikanci u Beogradu

Zvanične posete američkih funkcionera od 2001. do 2008.


2001.

2. februar 2001.

- Senatori Džon Mekejn i Džozef Liberman.


2002.

28. februar i 15. jun 2002.

- Pjer Ričard Prosper, opunomoćeni ambasador za pitanja ratnih zločina.

5. februar 2002.

- Pol Džons, direktor Kancelarije Stejt departmenta za Južnu i Centralnu Evropu.

14. mart 2002.

- Vilijam Tejlor, koordinator američke vlade za pomoć Istočnoj Evropi.


2003.

21. i 22. januar 2003. godine.

- Pjer Ričard Prosper, ambasador za pitanja ratnih zločina Stejt Departmenta.

15. mart 2003.

- Lorens Iglberger, bivši državni sekretar SAD, predvodio američku delegaciju na sahrani ubijenog predsednika Vlade Zorana Đinđića.

2. april 2003.

- Kolin L. Pauel, državni sekretar.

od 13. do 15. jula 2003.

- Sandra Dej O’Konor, Sudija Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država, jedna od devet sudija najvišeg suda u SAD.

5. novembar 2003.

- Mark Grosman, državni podsekretar za politička pitanja, ambasador.


2004.

11. februar 2004.

- Alan Larson, podsekretar za ekonomska pitanja i poljoprivredu.

30. mart 2004.

- Mark Grosman, državni podsekretar za politička pitanja.

22. april 2004.

- Ketlin Stivens, zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu.

7. jul 2004.

- Podsekretar Mark Grosman i zamenik pomoćnika državnog sekretara Ketlin Stivens.

30. septembar 2004.

- Mark Grosman, podsekretar za politička pitanja.

9. novembar 2004.

- Petočlana delegacija Senata Sjedinjenih Američkih Država.

od 30. novembra do 2. decembra 2004.

- Robert Veksler, kongresmen, demokrata sa Floride, član Srpskog kokusa Predstavničkog doma Kongresa.


2005.

jun 2005.

- Nikolas Berns, državni podsekretar

24. avgust 2005.

- Pjer Ričard Prosper, ambasador SAD za pitanja ratnih zločina.

7. septembar 2005.

- Rozmeri di Karlo, zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.

22 . septembar 2005.

- Edvard B. O’Donel, specijalni izaslanik za holokaust.

20. oktobar 2005.

- Nikolas Berns, državni podsekretar.


2006.

3. februar i 23. mart 2006.

- Džordž Voinović, senator Sjedinjenih Američkih Država iz Ohaja.

17. april 2006. i 25. jul 2006.

- Frenk Dž. Vizner, specijalni predstavnik SAD za pregovore o statusu Kosova.

26. jul 2006. i 14. septembar 2006.

- Klint Vilijamson, ambasador SAD za pitanja ratnih zločina.

25. i 26. septembar 2006.

- Deniel Frid, pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju.

30. i 31. oktobar 2006.

- Frenk Dž. Vizner, specijalni predstavnik SAD za razgovore o statusu Kosova.

od 23. do 25 oktobra 2006.

- Kolin Grafi, zamenik pomoćnika sekretara za javnu diplomatiju, Biro za Evropske poslove (Bureau of European Affairs).

8. novembar 2006.

- General Viljem Vord, zamenik komandanta Evropske komande oružanih snaga SAD.


2007.

18. i 19. januar 2007.

- Kontraadmiral Majkl Dž. Lajden, direktor za Logistiku i pomoć u oblasti bezbednosti pri Štabu Evropske komande Sjedinjenih Američkih Država.

5. mart 2007. i 10. jul 2007.

- Ambasador Danijel Frid, pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju.


2008.

24. jul 2008.

- Frenk Mermud, specijalni predstavnik Stejt departmenta za komercijalna i poslovna pitanja.

Izvor podataka: Ambasada SAD u Beogradu Dokumentacioni centar "Vreme"

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=204#knj1

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine