Intervju – Tijana Anđelić, direktorka Državne lutrije Srbije >

Odgovor na potrebe društva

"Pogrešno je verovanje da je promet lutrija veći u zemljama sa nižim životnim standardom. To naprosto nije tako. Nadam se da će se situacija u Srbiji stabilizovati i da će građani Srbije igre na sreću igrati prevashodno iz zabave, a ne da bi rešavali sopstvena egzistencijalna pitanja"

"LUTRIJA SRBIJE JE NAJVEĆA LUTRIJSKA ORGANIZACIJA U REGIONU": Tijana Anđelić

Kada je početkom novembra prošle godine Vlada Srbije konačno postigla dogovor o imenovanju direktora javnih preduzeća, šira javnost prvi put je čula za Tijanu Anđelić, koja je imenovana za direktorku Državne lutrije Srbije. Ova tridesetogodišnjakinja završila je produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Postdiplomske studije završila je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je na Fakultetu za biznis i administraciju u Čikagu završila master-studije na kojima se specijalizovala za finansije i marketing.

"U Lutriju sam prešla iz firme Bol pekidžing Jurop, u kojoj sam se bavila finansijskim kontrolingom i bila jedan od menadžera odgovornih za ukupnu kontrolu poslovanja", kaže za "Vreme" Tijana Anđelić: "Pre toga gotovo tri godine radila sam u revizorskoj kući Dilojt, kao finansijski konsultant i u reviziji, i taj posao mi je omogućio da dobro upoznam privredu Srbije. Prošla sam kroz veliki broj društvenih i državnih preduzeća, od EPS-a preko mnogih drugih, i bila angažovana na velikom broju projekata revizija poslovanja, izrade finansijskih analiza i planiranja za RTB Bor, Tigar, Hemofarm, Rudnik boksita Nikšić, Banjalučku pivaru, US Steel...

Finansijski aspekt igra važnu ulogu u planiranju poslovanja Lutrije Srbije i tu je iskustvo koje sam stekla na prethodnim poslovima dragoceno. Ipak, rukovođenje Lutrijom ima veliki broj specifičnosti: fokusiramo se na obezbeđivanje rasta prihoda koji se usmeravaju u državni budžet, povećanje atraktivnosti igara koje priređujemo i konstantnu kontrolu regularnosti igara."

"VREME": Kakvi su vaši planovi za Lutriju, s obzirom na to da ste na čelu jednog od najuspešnijih i najprofitabilnijih državnih preduzeća?

TIJANA ANĐELIĆ: Osnovni cilj poslovanja Državne Lutrije Srbije je da obezbedi što veća sredstva budžetu Republike Srbije i da kroz finansiranje samostalnih akcija utiče na poboljšanje kvaliteta života građana Srbije.

Iz sredstava Državne Lutrije Srbije a preko budžeta Republike finansiraju se Crveni krst, socijalno humanitarne, invalidske, stručne i druge organizacije, preduzeća i ustanove koji sprovode programe radi unapređenja socijalno ekonomskog i društvenog položaja građana, sportske kulturne organizacije, kao i projekti lokalnih samouprava.

Samoj Lutriji ostaje novac za finansiranje osnovih potreba preduzeća i dodatnih humanitarnih i socijalno odgovornih programa. Time hoću da kažem da se o Lutriji ne može razmišljati u kategorijama koje važe za druga preduzeća, ili još preciznije, naš cilj nije ostvarivanje visokog profita, već pre svega ostvarivanje prihoda koji se usmeravaju u budžet, i to je osnovno merilo našeg uspeha.

Od prihoda koji Lutrija izdvaja za državni budžet, isplaćuje se pomoć nerazvijenim opštinama u Srbiji. Krajem prošle godine Lutrija i "Štark" donirali su novogodišnje paketiće deci u bolnicama i domovima. U proteklom periodu Lutrija je izdvajala sredstva za pomoć osobama sa invaliditetom. Nameravate li i na koje sve načine da nastavite praksu humanitarnih aktivnosti?

Ne samo da nameravamo da nastavimo praksu humanitarnih davanja, koja se svakako odnosi na pomoć i podršku organizacijama osoba sa invaliditetom, već i da znatno proširimo krug aktivnosti. Naša glavna ideja vodilja je da je Lutrija Srbije državno preduzeće čiji je osnovni cilj da svoje angažovanje usmeri na dobrotvorne aktivnosti koje predstavljaju odgovor na urgentne potrebe društva.

Ukoliko pogledamo praksu evropskih lutrija, mnogo pažnje je posvećeno odgovornom igranju, kontroli regularnosti igara, i naročito razvoju svesti građana o socijalnom aspektu poslovanja lutrija i ulozi koje lutrije imaju u smislu poboljšanja života, pre svega ugroženih grupa stanovništva.

Jako je važno da Lutrija upozna svoje redovne i potencijalne igrače sa namenama u koje se usmerava novac od prodaje tiketa igara na sreću.

U tom smislu, volela bih da igrači binga i lotoa i drugih igara na sreću Državne lutrije Srbije znaju da su dobro uložili svoj novac, čak i ako nisu osvojili neku nagradu, jer svaka njihova uplata mnogo znači nekom od naših građana.

Iz prihoda Državne lutrije Srbije, u januaru, mesecu obeležavanja pismenosti, odlučili smo da finansiramo rad Infobusa, jedine pokretne biblioteke u Srbiji, koja opslužuje petnaest sela u opštini Prijepolje, jednoj od najsiromašnijih opština u Srbiji mešovitog nacionalnog sastava ukljućujući i Rome koji čine procentualno najveći broj nepismenih u Srbiji.

Donacijom Lutrije biće omogućeno da Infobus cele godine obilazi mlade i starije korisnike ove biblioteke i da im pruži mogućnost ne samo da čitaju knjige i časopise već i da savladaju kompjuterske programe, komuniciraju putem interneta i steknu nova znanja. Iz donacije Lutrije Srbije biće plaćena i godišnja pretplata na internet, obnoviće se knjižni fond, nabaviti neophodni rezervni delovi za funkcionisanje kompjuterske opreme i biti obezbeđena primanja za bibliotekara. U februaru, povodom Darvinovog rođendana, koji se u mnogim delovima sveta uzima kao datum kada se obeležava Svetski dan nauke, odvojili smo novac za finansiranje godišnje turneje i izložbe Prirodnjačkog muzeja u Beogradu "Životinjski svet ledenog doba" po gradovima u unutrašnjosti Srbije.

U martu, koji je tradicionalno mesec borbe protiv bolesti kancera kod žena, pokrenuli smo finansiranje jedine nevladine organizacije u Srbiji, "Jefimija", koja se bavi stručnom i psihološkom pomoći ženama u svim stadijumima bolesti, čije je sedište u Užicu, a svojom delatnošću pokriva i Republiku Srpsku.

U saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine učestvovali smo u poribljavanju reke Tise, i na taj način podržali akciju zaštite i obnove životne sredine, koja je preduslov zdravlja građana Srbije. Imaćemo još značajnih donacija za ekologiju, pomoć starima i siromašnima.

Prošle godine, uz "loto 7 od 39", dobili smo i "bingo". Imate li u planu još novih igara na sreću?

Državna lutrija Srbije trenutno priređuje tri klasične igre na sreću, među kojima najvažnije mesto svakako zauzimaju bingo i loto, igre koje su izuzetno popularne među igračima, i koje učestvuju sa preko osamdeset procenata u ukupnom prometu.

Naravno, radimo i na razvijanju novih igara. Pripremamo novu instant srećku, koja bi u prodaji trebalo da se pojavi početkom juna. Takođe, pripremamo internet i SMS igre koje su se pokazale kao jako popularne u drugim evropskim zemljama. Ali, odluku ćemo doneti tek pošto detaljno proučimo situaciju. Naime, prihodi Lutrije direktno su vezani za životni standard građana i njihovu mogućnost da deo svog budžeta odvoje za ovaj vid zabave. Pogrešno je verovanje da je promet lutrija veći u zemljama sa nižim životnim standardom. To naprosto nije tako. Nadam se da će se situacija u Srbiji stabilizovati i da će građani Srbije igre na sreću igrati prevashodno iz zabave, a ne da bi rešavali sopstvena egzistencijalna pitanja.

Razmišljate li o eventualnom širenju na region, što je vaš prethodnik često pominjao kao jedan od dugoročnih ciljeva preduzeća?

Lutrija Srbije je najveća lutrijska organizacija u regionu. Naši nagradni fondovi su i do nekoliko puta veći nego u okolnim zemljama, a samim tim i atraktivniji što je velika prednost naše lutrije. Igre koje priređujemo su veoma kvalitetne u kreativnom, ali i tehnološkom smislu. Razvojem jedinstvenog lutrijskog "onlajn" sistema, omogućena je uplata sedam dana nedeljno, i obezbeđena potpuna kontrola regularnosti igara. Sve su to značajne prednosti koje otvaraju Lutriji Srbije mogućnosti za širenje u regionu.

Svakako, udruživanjem sa lutrijama u regionu ili njihovom kupovinom nagradni fond bio bi još atraktivniji igračima. U prilog tome govori i popularnost najveće evropske organizacije tog tipa kao što je "Euro milion" u kojoj učestvuje devet nacionalnih lutrija: Austrije, Belgije, Francuske, Irske, Luksemburga, Portugala, Španije, Švajcarske i Velike Britanije, gde nagrada dostiže vrednost i do 50 miliona evra. Asocijacija lutrija jugoistočne Evrope, osnovana krajem prošle godine, kojoj su se priključile Hrvatska, Slovenija i Makedonija, pokušava da udružujući pojedinačne nagradne fondove obezbedi zajedničko učestvovanje u "Euro milionu".

U ovom trenutku mi veoma uspešno sarađujemo sa Lutrijom Republike Srpske, i još uvek razmatramo sve mogućnosti i najbolji pristup širenju u regionu, a konačnu odluku donećemo uskoro.

Da li je Lutrija uspela da ostvari planiranih 6,68 milijardi u 2007. godini i koliko je planirano za 2008?

U 2007. godini, Lutrija je ostvarila promet od priređivanja klasičnih igara na sreću u vrednosti 7,26 milijardi dinara. Od toga, samo za poslednja dva meseca 2007. godine ostvarena je četvrtina ukupnog godišnjeg prometa.

Za prva tri meseca 2008. godine Državna lutrija Srbije je ukupno uplatila u budžet 803 miliona dinara, što je za trideset odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Samo po osnovu naknade za priređivanje igara na sreću, u budžet je uplaćeno preko 625 miliona dinara, što je porast od preko dvadeset odsto u odnosu na isti period prošle godine. Očekujem da ćemo ostvariti još veći porast budžetskih prihoda, što je moguće imajući u vidu da planiramo uvođenje novih igara, a trudimo se da istovremeno postojeće igre i nagrade učinimo zanimljivijim i atraktivnijim našim igračima. Takođe, vršimo reviziju i smanjenje troškova što će nam omogućiti ekonomičnije poslovanje, a samim tim i da veći deo sredstava usmeravamo u akcije usmerene na poboljšanje kvaliteta života građana. Planiramo da uredimo i renoviramo prodajne objekte, kako bismo i sam boravak igrača u njima učinili prijatnijim.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine