Efekat "ruske zime" >

Ledenice i geopolitika

Zbog redukcije snabdevanja gasom, u Kijevu su ispražnjene sve radnje u kojima se prodaju grejalice. Na skoro minus 30 u Ukrajini se ljudi snalaze kako umeju tako što se greju ringlama, otvorenim šporetima i flašama napunjenim toplom vodom

Nezabeležena hladnoća koja je prošle nedelje zahvatila Istočnu Evropu poklopila se sa "gasnim trijumfom" Moskve. Prvi put od raspada SSSR Rusija je pokazala šta zapravo znači "hladni rat" iliti politička dominacija uz pomoć pretnje zavrtanja ventila gasovoda koji greje celu Evropu. Ipak, ni kod gospodara "vatre i leda", ruskog gasnog giganta Gasproma, posle afere "zavrtanja-odvrtanja" ventila nije sve ispalo kako se očekivalo: glavni snabdevač ruskog Gasproma, Turkmenija, izgleda da neće moći da isporuči planirane rezerve gasa, dok je istovremeno prošlog vikenda dignuta u vazduh kavkaska magistrala gasovoda.

Ostvarile su se prognoze sinoptičara o velikoj hladnoći koja je zadesila evropski deo Rusije. U južnim delovima Rusije temperatura se spustila na – 27° C, što je izazvalo pravi šok, dok je u nekim regionima na severu Rusije bilo i – 56° C, što nije zabeleženo još od 1978/79. Zbog hladnoće, mnogim područjima Rusije bila je ograničena isporuka električne energije, povećan je broj havarija izazvanih eksplozijom gasa i grejne tehnike, zbog čega je na stotine objekata ostalo bez struje ili grejanja. Za vreme prošlonedeljnih "rekordnih mrazeva" broj smrtno stradalih je viši nego prethodnih godina – čak 70 osoba. Ruske vlasti su ipak spremne dočekale hladnoću. Službe hitne pomoći i tehničke službe bile su u pripravnosti, dežuralo se non-stop, otvorene su specijalne telefonske linije za pomoć građanima. Posebno su angažovane službe za zbrinjavanje beskućnika, koji su u Rusiji najčešće prvi na udaru takvih hladnoća. Za takve ekstremne prilike, u Moskvi je napravljeno osam prihvatilišta sa više od hiljadu mesta za beskućnike. U Belorusiji je prošle nedelje bila zabeležena najniža temperatura za poslednjih sto godina. Pored Rusa i Belorusa, Ukrajinci su posebno osetili oštrinu zahlađenja, jer je zbog redukovanih isporuka gasa smanjena i temperatura grejanja u toplanama. Rekordno niske temperature zadesile su i baltičke republike. U Letoniji je zbog niskih temperatura prošlog petka umrlo šestoro ljudi, a u glavnom gradu Rigi zabeležena je najniža temperatura od 1907. godine, – 27° C. Ruski predsednik Vladimir Putin je početkom ove nedelje naložio službama bezbednosti da posebno vode računa o energo-objektima na Kavkazu jer je prošle godine gasovod u Dagestanu eksplozivom podignut u vazduh.

Prošlog četvrka Gasprom je zbog velikih hladnoća smanjio isporuke gasa zapadnoevropskim zemljama – Italiji za pet odsto, Mađarskoj za 20 odsto, a Srbiji i Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini čak za 25 odsto. Redukcija gasa nastala je kao posledica velikih zahlađenja i tehničke nemogućnosti da se isporuči planirana i ugovorena količina gasa. Stručnjaci upozoravaju da će Evropska unija postati zavisnik od ruskog gasnog monopoliste Gasproma koji u EU isporučuje oko 25 odsto gasa, dok će se 2025. godine ta zavisnost povećati na čak 70 odsto, što može da ugrozi energetsku bezbednost Evropske unije.

RADIKALNI REZ: Da bi se lakše razumelo "zašto je problematična isporuka ruskog gasa i zašto je njegova cena za svaku zemlju različita", treba se vratiti najmanje godinu unazad. Početkom 2005. godine Kijev je slavio "narandžastu revoluciju", a Tbilisi godišnjicu "revolucije ruža". Moskva je već tada optužila zapadne zemlje, Evropsku uniju, a posebno Sjedinjene Države da "podgrevaju revolucije u postsovjetskim zemljama, gde vlada socijalna nestabilnost i gde Rusija iz navodno ‘humanitranih’ razloga isporučuje naftu i gas ispod njihove realne cene". Nakon "revolucije tulipana" u Kirgiziji, Rusija je najavila "uvođenje reda" na prostorima njenog tradicionalnog političkog uticaja. Već u jesen 2005. godine Moskva je najavila prelazak na tržišno plaćanje gasa i nafte za sve postsovjetske republike, za koje je u poslednjih 15 godina važilo odobravanje ili odbijanje kredita na svakojake načine, uglavnom politički motivisano. Krajem prošle godine, bivšim sovjetskim republikama Ukrajini, Moldaviji, Gruziji i Jermeniji, koje su dobijale gas po ceni od oko 50 dolara za hiljadu kubnih metar gasa, od strane ruskog Gasproma nametnut je ugovor kojim se ta cena uvećava za nekoliko puta i, prema rečima glasnogovornika tog gasnog giganta, trebalo bi da cena dostigne realni tržišni nivo.

MOSKVA SUZAMA NE VERUJE: Krajem prošle nedelje međunarodna zajednica je bila šokirana eksplozijom svih gasovoda koji povezuju Rusiju i Gruziju, a samim tim i Jermeniju. Eksplodirale su glavne magistale gasovoda Severni Kavkaz – Zakavkazje i Mozdok – Tbilisi. Gruzijske vlasti, koje su uz pomoć "revolucije ruža" došle na vlast u Tbilisi i koje nisu naklonjene Rusiji, tvrde da je reč o "sabotaži" i "diverziji". Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili optužio je ruske vlasti za organizaciju i umešanost u eksploziju gasovoda. Kremlj je takve opužbe Gruzije nazvao "histerijom" i rekao da interes od eksplozije ima treća, antiruska strana. Nakon eksplozije u nedelju, predsednik Sakašvili je najavio aktiviranje međunarodnog projekta Baku–Tbilisi–Erzerum i projekat Šah–Deniz u kom bi Gruzija bila tranzit-zemlja gasovoda iz Azerbejdžana u Tursku. Jermenija je, politički gledano, pretrpela posledice eksplozije cevi i ostala odsečena od ruskog gasovoda ni kriva ni dužna. Rusija i Jermenija su tradicionalni politički partneri, pa je cena za ruski gas Jermeniji ostala nepromenjena – samo 54 dolara do 1. aprila 2006. godina. Najavljeno poskupljnje Rusija je spremna da ne primeni ukoliko joj Jermenija ustupi značajan deo vlasništva termoenergetskog i gasovodnog sistema. Predsednik Jermenije Robert Kočarjan nedavno je posetio Moskvu i predložio projekat u kom bi Rusija sa Jermenijom učestvovala sa 45 odsto investicija u gasovodu Iran–Jermenija koji treba da bude završen do kraja 2006. godine. U tom slučaju, kako tvrdi ruski list "Komersant", Rusija bi kontrolisala tranzit iranskog gasa u Gruziju, Ukrajinu i Evropu.

Što se tiče Moldavije, koja je pre energentske krize bila na rubu prelaska u savezništvo sa Zapadom, Rusi nisu bili nostalgični pa nisu imali milosti ni prema komunistima lidera Vladimira Voronjina, koji su jedini ostali na vlasti na postsovjetskim prostorima. Glava Gasproma Aleksej Miler doputovao je 16. januara u prestonicu Kišinjev i potpisao ugovor o kupovini gasa do marta 2006. godine po ceni od 110 dolara, ali pod uslovom da Kišinjev ustupi značajan procenat moldavskog Moldovagasa koji bi na taj način prešao u ruke Gasproma. Odluka moldavskih komunista da se ponovo sa osmehom vrate u zagrljaj "baćuški" usledila je nakon nekoliko dana opšte hladnoće u zemlji koja je nastala posle potpunog isključenja Moldavije iz gaso-transportne mreže.


 

Toplo-hladno

Građanima Novog Sada pretila je opasnost da utorak 24. januar dočekaju sa hladnim radijatorima. Međutim, zahtevi za pokretanje novosadske Termoelektrane, koje je JP Srbijagas uputio EPS-u i Ministarstvu za rudarstvo i energetiku, nisu urodili plodom. Problem je nastao na relaciji EPS – Naftna industrija Srbije, jer EPS nije želeo da plati mazut po važećoj ceni od 23 dinara po kilogramu. Srećom, u pomoć je priskočila gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković sa ponudom da Skupština grada plati razliku između prodajne cene mazuta i one koju je EPS spreman da plati. U utorak su radijatori u Novom Sadu ipak bili topli, ali ne zadugo. Naime, u jutarnjim satima došlo je do prekida u isporuci toplotne energije zbog hidrauličkog udara na vrelovodu. Tri od četiri toplane na užoj teritoriji grada prekinule su rad. U trenutku pisanja ovog teksta (utorak popodne) radovi na popravci vrelovoda još su u toku, dok grejanje nema samo naselje Grbavica, gde se kvar i dogodio. U međuvremenu, radnici EPS-a su zaključili da nije baš najbolji trenutak za štrajk, koji su odlučili da zamrznu zbog trenutne situacije u zemlji, ali i "da bi se otklonio strah građana od uvođenja redukcija". U ostalim gradovima u Srbiji stanje je manje-više normalizovano. Problema ima u Jagodini, jer tamošnja toplana nema mogućnost prebacivanja na mazut, pa koristi postojeće količine gasa. Gradska toplana u Nišu prešla je na mazut u ponedeljak, a ono što brine upravu nije to što gasa nema, već šta će biti kada nestašica prođe. Prema rečima Dušana Todorovića iz Gradske toplane Niš, da bi postrojenja ponovo prešla na gas, potrebno je napraviti višednevnu pauzu u snabdevanju korisnika toplotnom energijom, što ne bi smelo da se desi. U Kragujevcu nestašicu osećaju samo stanovnici prigradskih naselja koji gas koriste umesto električne energije, zbog niskog pritiska u gasovodu. Zagrevanje fabrike Zastava svedeno je na energetski minimum, dovoljan da ne dođe do smrzavanja instalacija. U Kliničko-bolnički centar u ovom gradu stigle su dodatne količine mazuta i uglja, pa je i tamo grejanje normalizovano. Toplane u ostalim gradovima u Srbiji, zbog niskih temperatura, greju tokom cele noći, koristeći, naravno, mazut.

Jovana Gligorijević


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

Adbuka

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine