Srpske telekomunikacije >

Monopol trči poslednju milju

Isticanje monopola na fiksnu telefoniju, koji u Srbiji važi do juna 2005. godine, otvoriće ogroman investicioni prostor, promeniće navike korisnika nabolje i stvoriće veliki broj novih poslova, do sada nepoznatih u Srbiji. Jedini problem je što za tako nešto trenutno ne postoje zakonski uslovi

Imate li dvojnika? Ako živite u Srbiji za pretpostaviti je da niste pomislili na osobu koja izgleda isto kao i vi, već na vašu telefonsku liniju koju delite sa još nekim. To "delite liniju" shvatite vrlo bukvalno. Ako ste dvojnik to znači da od vašeg i još jednog telefona u komšiluku pa do najbliže centrale ide samo jedna "parica" (telefonska linija), umesto dve, a što bi vam donelo autonomiju.

Problem je infrastrukturne prirode. Da bi se Srbija rešila dvojnika, potrebno je razvući nove kablove i taj posao je sporiji od, recimo, digitalizacije postojećih linija, koja se rešava aktuelnom zamenom starih, analognih centrala.

"Dvojničenje" je dugogodišnja muka, dodatno otežana uvođenjem interneta (ako je vaš dvojnik zaljubljenik u surfovanje) što je donekle kompenzovano postojanjem mobilnih telefona. Dvojnici veruju da je u telekomunikacionom svetu ispod njih samo još jedna "kasta" – oni koji već godinama čekaju na bilo kakav, makar i dvojnički, priključak.

PROFIT ZA SVE: Dobri poznavaoci telekomunikacija veruju da je rešenje ovih, ali i mnogih drugih problema u toj oblasti, praktično na dohvat ruke. Za šest meseci, tačnije 9. juna 2005. godine, ističe monopol Telekoma Srbija na fiksnu telefoniju. Teoretski, to znači formiranje tržišta i utrkivanje raznih operatora oko toga ko će pre da vas priključi (ili preotme) pod najpovoljnijim uslovima. U praksi je, po srpskom običaju, nešto drugačije. Kao i u nekim drugim oblastima nepostojanje regulatornog tela koje bi trebalo da kontroliše sprovođenje zakona obesmišljava celu ideju slobodnog tržišta. No, krenimo nekim redom.

Od konkurencije na tržištu telekomunikacija profitirali bi i građani i privreda, naravno i oni koji te usluge pružaju, uključujući i Telekom.

Bivši direktor Agencije za internet i informatiku Branislav Anđelić kaže za "Vreme" da bi građani promenu osetili odmah. Usluge bi uglavnom pojeftinile, pojavili bi se novi servisi, a konkurencija bi naterala operatore da budu izuzetno pažljivi prema korisnicima. To znači da bi se svaki problem koji imate s linijom rešavao najbrže moguće, bez potrebe da moljakate, kumite, daleko bilo "podmazujete". Naprotiv, operatori u svetu spremni su da vas obeštete ukoliko ste trpeli zbog njihove greške.

Ali, Anđelić upozorava da je interes monopoliste da što duže održi svoj monopol, ako je to ikako moguće. Monopolista nikada ne obara cenu, odnosno ne prenosi deo profita na korisnike, čak ni kada je tako nešto opravdano.

"Svaki monopolista u svetu se tako ponaša, i ja bih se tako ponašao da imam monopol", kaže Branislav Anđelić, objašnjavajući da se ne radi o nekoj specifičnosti ili "bezobrazluku" ovdašnjeg Telekoma.

I TELEKOM PROTIV MONOPOLA: Međutim, u nedavnom razgovoru za Svetski servis BBC-ja, generalni direktor Telekoma Srbija Draško Petrović izjavio je da se i Telekom zalaže za ukidanje monopola:

"Mislim da će proces liberalizacije telekomunikacionog tržišta svima koristiti. I Telekomu i korisnicima i razvoju našeg tržišta. Telekom je u poslednje četiri godine pokazao da je bolje radio u onim oblastima u kojima je imao konkurenciju", rekao je Petrović tom prilikom, navodeći kao primer Mobilnu telefoniju Srbije "064", čiji je Telekom većinski vlasnik.

No, po mišljenju Draška Petrovića, liberalizacija bi morala ići postepeno, "kao što je to bilo u Nemačkoj, Francuskoj, Sloveniji i drugim zemljama u okruženju".

U toj njegovoj izjavi kritičari monopola prepoznali su skrivenu nameru da se monopol produži, ali na politički korektan način, budući da bi prosto produženje monopola bilo veoma loše primljeno. Recimo, u najnovijem izveštaju Svetske banke o investiranju u Srbiju, monopol Telekoma spominje se kao jedna od prepreka razvoju zemlje i većem prilivu investicija.

S druge strane, monopol je za državu kao većinskog akcionara Telekoma dosta privlačan jer znači potpunu kontrolu nad telekomunikacijama, a pre svega nad prihodom koji od njih dolazi. I što je još bitnije, cena Telekoma u slučaju skore privatizacije bila bi dramatično viša ukoliko bi se monopol produžio za još neku godinu.

"Devetog juna naredne godine neće se promeniti ništa", kaže Bogoljub Lazić, bivši zamenik ministra za kapitalne investicije i šef vladine grupe koja je pisala Strategiju razvoja telekomunikacija Srbije (koja definiše šta bi se na tom polju u Srbiji događalo u prve dve godine nakon isteka monopola). Lazić kaže da isticanje monopola nema veze sa ranije određenim datumom, već s početkom primenjivanja Zakona o telekomunikacijama, usvojenim prošle godine. A taj zakon se ne može primeniti dok se ne formira regulatorno telo, agencija za telekomunikacije. Posao agencije je da izdaje licence operatorima i uređuje njihove međusobne odnose, kaže Lazić.

"Termin postepena liberalizacija ne postoji u Zakonu. Ali, liberalizacija će po prirodi stvari ići postepeno. Suština je u tome da za taj proces ne bude zapreka. Na primer, ako država koči druge operatore i favorizuje doskorašnjeg monopolistu", kaže Lazić.

TRI SIGURNE LICENCE: Svoje verovanje da će se monopol praktično produžiti i nakon što formalno istekne Bogoljub Lazić argumentuje time što je za ulazak novog operatora na tržište potrebno više od šest meseci, sve da se Upravni odbor Agencije za telekomunikacije imenuje (u skupštini) danas. Neki novi operator treba od agencije, koja još ne postoji, da dobije licencu (jedine tri nesporne licence su Telekomova u fiksnoj, MTS 064 i Mobtel u mobilnoj telefoniji), što podrazumeva raspisivanje tendera. Tu je još dobijanje raznih dozvola, registracija, a tek onda dolaze tehnički problemi među kojima takođe ima nekih koji nisu raspetljani poput "pretplatničke petlje".

Vojislav Rodić, direktor internet provajdera Inet i jedan od članova radnog tima za izradu Strategije telekomunikacija, kaže da bez liberalizacije "poslednje milje", odnosno linije koja vodi od centrale do pretplatnika, nema ozbiljne liberalizacije fiksne telefonije, kao ni uspešnog uvođenja širokopojasnog interneta.

"To znači da svako ko dobije licencu da se bavi fiksnom telefonijom može svoju opremu da postavi u objekat Telekoma, uz odgovarajuću naknadu koju određuje agencija, i da žice pretplatnika koji su mu ukazali poverenje preveže na svoje uređaje", kaže Rodić dodajući da "u urbanim sredinama niko neće da razvlači paralelne žice kako bi se izborio za korisnika, ako kvalitetna žica od centrale do pretplatnika već postoji, niti bi ijedan korisnik pristao da mu svaki novi operator "štemuje" zidove i niže nove telefonske utičnice".

Pored ovog postoje još dva oblika konkurencije. Jedan su virtuelne mreže, odnosno korišćenje postojećih kapaciteta Telekoma koji se uzimaju u najam, u dogovoru s Telekomom ili nekim drugim operatorom koji bi razvio infrastrukturu. Takav "virtuelni" operator nastoji da profitira na razlici u ceni i pružanju raznih usluga privlačnih za korisnika.

Drugi oblik, u ovom trenutku prilično realan u Srbiji, jeste korišćenje nekih već postojećih mreža, pre svega kablovske televizije. Sagovornici "Vremena" misle da će firme poput SBB-a i PTT-a, koje imaju najrazvijenije kablovske mreže, možda biti prvi konkurenti Telekomu. Uz određena tehnička unapređenja kablovska TV mreža se lako može upotrebiti i za telefonski saobraćaj.

REBALANS TARIFA: Međusobno povezivanje svih novih mreža i postojeće telefonske mreže Telekoma, stručno nazvano interkonekcija, obavezno je po Zakonu o telekomunikacijama iz 2003. To znači da korisnik koji se eventualno opredeli za prelazak na novu mreži (ili za dodatnu liniju) sa tog broja može da pozove bilo koji drugi broj u zemlji ili svetu, baš kao i sa svakog drugog telefona. Inače, cenu razmene međusobnog saobraćaja operatori mogu da odrede dogovorno, ili je određuje Agencija (treba li ponoviti da još nije formirana).

Mada zagovornici slobodnog telekomunikacionog tržišta ne propuštaju da kažu da će konkurencija uticati na pad cena, to je samo delimično tačno. Direktor Telekoma Draško Petrović upozorava da se pre liberalizacije obavezno mora izvršiti rebalans tarifa, a s time se slaže i Bogoljub Lazić. To znači da će se cene u međunarodnom saobraćaju, koje su sada zaista previsoke, značajno spustiti, ali će zato porasti cene u nacionalnom saobraćaju koje nisu menjane poslednje tri godine. Plan je da sav nacionalni saobraćaj bude unutar jedne zone. To znači da vas poziv isto košta, bez obzira na to da li zovete komšiju u susednoj zgradi ili prijatelja u bilo kom drugom gradu u Srbiji.

Unutrašnji saobraćaj trenutno čini 80 odsto ukupnog saobraćaja Telekoma. Bogoljub Lazić smatra da će rebalans tarifa prilično promeniti taj odnos, naročito u početku, ali da će vremenom stvari doći na svoje. Jeftiniji međunarodni saobraćaj vodiće promeni navika, oni koji imaju rodbinu i prijatelje u inostranstvu češće će, nego do sada, odlučivati da se s njima čuju. Bane Anđelić navodi da će to dovesti do razvoja novih servisa, pre svega do korišćenja internet linkova za telefoniranje u inostranstvo (što je bio uzrok velikog sporenja internet provajdera i Telekoma prošle godine) i po njemu će razlika u ceni biti drastična:

"Trenutno vi za minut razgovora s Amerikom plaćate između dolar i dolar i trideset, dok bi korišćenjem internet linkova ta cena mogla da padne na pet do osam centi."

TELEKOM JE BEZBEDAN: Strah da bi liberalizacija tržišta mogla da ugrozi Telekom, i od firme koja uspešno posluje stvori gubitaša, po Vojislavu Rodiću je neosnovan. On kaže da se to može uvideti na primerima zemalja koje su ukinule monopol i onih koje nisu.

"Britiš telekom je izgubio monopol još 1989. godine, ali se preko njega još obavlja 85 odsto saobraćaja u Velikoj Britaniji", kaže Rodić, ukazujući na nasleđene prednosti dominantne firme na tržištu i posle gubitka monopola. On kaže da liberalizacija tržišta utiče na značajan rast korišćenja telekomunikacionih usluga i njihove novčane vrednosti. Suprotno tome, produženje monopola vodi ka smanjenju prihoda koji se odliva na razne načine, pre svega kroz aktivnije korišćenje kablovskog interneta i mobilnih telefona koji konkurišu cenom. Operatori u zemljama koje nisu ukinule monopol pokazuju pad saobraćaja od 1996. godine, dok su bivši monopolisti od tada uvećali svoj saobraćaj na slobodnom tržištu više nego dvostruko, zadržavši pritom dominantnu poziciju. A to znači i veće prihode za državu kroz poreze ili dividende, ako je zadržala neki procenat vlasništva. Kao i povećane prihode privrede koja je konkurentnija u modernoj ekonomiji jer ima na raspolaganju kvalitetne i jeftine telekomunikacione servise. "Za operatora je svakako bolje da ima 85 odsto tržišta koje raste, nego 100 odsto tržišta koje se smanjuje", kaže Vojislav Rodić.

Neosnovan je i strah od telekomunikacione kataklizme kao posledice potpune liberalizacije tržišta u Srbiji. Propast Telekoma, ako bi se to iz nekog neobjašnjivog razloga dogodilo, ne bi uticala na funkcionisanje telefonskih veza. Nijedan korisnik Vorldkoma nije imao prekid telefonskog saobraćaja uprkos poslovoj kataklizmi ovog nekadašnjeg svetskog telekomunikacionog giganta koja je investitore koštala više milijardi dolara. Održavanje telefonskog saobraćaja je obaveza, inženjeri i tehničari nastavljaju da rade, kaže Branislav Anđelić. A konkurencija veoma brzo preuzima korisnike koji promenu ponekad primete tek na zaglavlju računa.

"Ne vidim otkud toliki strah od tišine u slušalici", kaže Vojislav Rodić, direktor Ineta. "Pa meni se to uredno dešava i sada jer sam dvojnik u centru Beograda."


 

Rast će biti eksplozivan

"Liberalizacija tržišta telekomunikacija otvoriće nov prostor za investiranje. Građani će moći da ulažu u jednu visokoprofitabilnu industriju. Moja procena je da će se pojaviti na stotine malih firmi koje će nuditi telekomunikacione usluge. Počev od seoskih centrala pa do usluga sa dodatnom verdnošću poput interneta, buđenja, kontaktiranja. Oni koji budu dobijali novac od otpremnina i akcija moći će da ulože u telekomunikacije jer će u toj oblasti za kratko vreme moći mnogo da zarade. A to im je sada, zbog postojanja monopola, uskraćeno. Mislim da će rast biti eksplozivan i to će krenuti prvog dana po isteku monopola", kaže Branislav Anđelić, nekadašnji direktor Agencije za informatiku i internet Vlade Republike Srbije.

Anđelić dodaje da je visoka cena telekomunikacionih usluga u međunarodnom saobraćaju do sada odvratila mnoge firme od dolaska u Srbiju.

"Recimo, kompanija Cisko je svoje kol-centre smestila u Poljsku i na Filipine, a ne u Srbiju iako su razmišljali o tome. Jednostavno nisu mogli da obezbede povoljan kvalitet i cenu", kaže Branislav Anđelić.

Za tri godine

Direktor Telekoma Srbija Draško Petrović kaže u razgovoru za BBC da će do kraja 2006. godine telefonska mreža u Srbiji biti potpuno digitalizovana. Uz eventualno ulaganje u telekomunikacije zemalja u okruženju (poput kupovine Telekoma Crna Gora) Telekom Srbija mogao bi da postane regionalni operator što bi mu značajno podiglo cenu. Po Petroviću, tek tada bi trebalo razmišljati o prodaji Telekoma.

Bogoljub Lazić, bivši zamenik ministra za kapitalne investicije, kaže da u Srbiji trenutno ima oko 350.000 zahteva za telefonske priključke. Po njegovoj proceni, Telekom Srbija ima kapacitet da godišnje priključi oko 300.000 korisnika. Uzimajući u obzir da Srbiji trenutno nedostaje oko milion priključaka, Lazić pretpostavlja da bi do situacije kada bi se telefonski priključak dobijao odmah po podnošenju zahteva, bez čekanja, moglo doći za tri do tri i po godine.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine