Slučaj Jugoremedija >

Klasna borba za tuđu fabriku

Ministar privrede i predsednički kandidat Dragan Maršićanin obećao je radnicima Jugoremedije da će oni postati većinski vlasnici. Institucionalno ili vaninstitucionalno. Zbog toga Jugoremedija nije radila dva i po meseca, a vlasnik kompanije tvrdi da je zbog toga imao štetu od oko deset miliona evra

STRASTI I PARE: Prizori iz Jugoremedije

Aleksandar Radovanović naporno je radio čitav prošli vikend, takoreći od posla "glavu nije mogao da digne".

Aleksandar Radovanović je generalni direktor Jugoremedije, farmaceutske kompanije iz Zrenjanina.

Jugoremedija ne radi već dva i po meseca.

Direktor Radovanović prošlog vikenda pravio je plan organizacije – "minimuma procesa proizvodnje".

Od 11. maja deo radnika okupljenih oko Saveza samostalnih sindikata Jugoremedije drži fabriku pod opsadom i ne dozvoljava ostalim kolegama da rade. Štrajk je, po računicama vlasnika kompanije, napravio štetu od deset miliona evra.

Generalni direktor Jugoremedije odavno je priželjkivao da ima posla pa makar dobio i "radni zadatak" od republičke Inspekcije rada da se u roku od dva dana utvrdi minimum procesa rada u vreme generalnog štrajka u Jugoremediji. Inspekcija je istovremeno naložila štrajkačkom odboru da sarađuje sa poslodavcem radi obezbeđivanja tog minimuma i izvršavanja naloga poslodavca.

"Minimum procesa proizvodnje" je u ovom trenutku maksimalan dobitak za menadžment i naročito za vlasnika Jugoremedije koji strpljivo pokušava da maltene otkad je kupio fabriku, u državi koja se deklariše kao pravna, dokaže i odbrani svoje pravo na privatno vlasništvo.

Čitav radni dan u prošli ponedeljak protekao je u dogovoru menadžmenta fabrike sa predstavnicima dve sindikalne centrale, i ako sve bude ispoštovano kad ovaj broj "Vremena" bude na kioscima (četvrtak), iz Jugoremedije će početi da "cure" tablete raznih vrsta lekova.

RENDGENSKI SNIMAK: Postprivatizaciona trauma Jugoremedije traje skoro osam meseci i klasična je "slika i prilika" srpske tranzicije. Njena izrazita osobenost je, međutim, u tome što su na jednom mestu, kao u nekoj dobroj drami, okupljeni gotovo svi (teorijski zamišljeni) akteri:

– novi vlasnik, kome se lepi etiketa "kontroverzni biznismen",

– sindikat neizlečivo zaražen levičarenjem/samoupravljanjem i neretko sklon "revolucionarnom" nasilju,

– manjinski akcionari koji bi da preko "veza" u državnom vrhu postanu većinski vlasnici,

– neodgovorni političari koji su zarad lične promocije spremni da se bez ikakve lične odgovornosti olako igraju tuđom imovinom,

– sudovi podložni uticaju izvršne vlasti,

– politički instrumentalizovana policija.

Ta nova srpska drama zvana Jugoremedija stekla je i svetsku reputaciju pošto se često spominje u izveštajima relevantnih međunarodnih finansijskih institucija kao primer nespremnosti Koštuničine vlade da privatizaciju, bez ikakvih revizija (osim gde je evidentno počinjeno krivično delo), dovede do kraja po modelu koji je promovisao i sprovodio Đinđićev ministarski kabinet. Toj reputaciji veoma je doprineo i katastrofalno poraženi kandidat Vlade na predsedničkim izborima Dragan Maršićanin, čija je predizborna kampanja po posledicama koje je proizvela često podsećala na šetnju slona u staklarskoj radnji. Razmere posledica koje je Maršićanin proizveo u slučaju Jugoremedije trenutno se ne mogu precizno izmeriti, mada će ih utvrditi sud, ali su za analitičare te posledice dragocene jer ogoljeno i bez ostatka pokazuju prirodu (nažalost, vladajućeg) rigidnog političkog diskursa koji Maršićanin tako predano zastupa. Priča koja sledi možda će nekoga više podsetiti na staljinska vremena hajke na privatno vlasništvo pomoću falsifikata, podvala, osvete i podmetačina, nego uveriti da živi u Srbiji spremnoj da poštuje svetinju privatnog vlasništva i predanoj da se s tim principom priključi evropskim integracijama. Možda je i tako, a možda se iza ove priče krije poslednji pokušaj srpskog proletarijata da se odupre naletu svetskog (globalnog) kapitala.

POČINjE OBRAČUN: Ništa od tako krupnih događaja nije nagoveštavano u septembru 2002. godine, kada je makedonsko preduzeće Jaka 80 iz Radoviša za 959,5 miliona dinara (15,5 miliona evra) na aukciji kupilo 41,93 odsto akcija zrenjaninske Jugoremedije. Istina, mediji su tada kao poslasticu "provalili" vest da je vlasnik firme Jaka 80 kontroverzni niški biznismen Jovica Stefanović Nini, što je trebalo da sugeriše određeni zaključak, ali "kontroverze" nisu dalje istraživane. ("Vreme" se u ovom tekstu takođe neće baviti "likom i delom" Jovice Stefanovića. Ukoliko neko misli da kontroverzni biznismen treba da odgovara za eventualno počinjena krivična dela, neka ga za to goni).

Prva sledeća finansijska transakcija koja je promenila vlasničku strukturu firme već je bila tema na koju će se u kasnijim razračunavanjima često pozivati protivnici privatizacije Jugoremedije. Naime, početkom 2003. godine Jaka 80 uložila je (kroz konverziju dugova) još 260 miliona dinara u dokapitalizaciju Jugoremedije i tako postala vlasnik 61,02 odsto akcija tog preduzeća. Bio je to razlog da nezadovoljni akcionari pokrenu sudski spor, a Trgovinski sud u Zrenjaninu doneo je rešenje kojim se prihvata konverzija potraživanja makedonskog preduzeća Jaka 80 (u iznosu od 4.761.839 dolara) u vlasnički udeo. Skupština akcionara Jugoremedije prihvatila je odluku Suda 20. maja 2003. godine.

Već 27. decembra prošle godine zrenjaninska farmaceutska kompanija bila je ponovo na naslovnim stranama štampe. Tada je oko 200 radnika nezadovoljnih platama i ponuđenim kolektivnim ugovorom započelo štrajk. Štrajk je prekinut kad je rukovodstvo Jugoremedije pristalo da suspendovani kolektivni ugovor ponovo bude usvojen, da masa plata bude povećana 12 odsto i da se ponište odluke o otkazu ugovora o radu sindikalnim aktivistima Vladimiru Pecikozi i Zdravku Deuriću (personama koje će u kasnijem razvoju događaja imati značajnu ulogu).

Zatim se u novoj rundi obračuna sa vlasnikom ponovo obnavlja priča o dokapitalizaciji. Naime, sitni akcionari Jugoremedije podneli su 13. februara 2004. tužbu Trgovinskom sudu u kojoj tvrde da se u dokumentaciji na osnovu kojih je izvršena dokapitalizacija nalaze neistiniti podaci, čime je povređen Zakon o postupku za upis u sudski registar. Trgovinski sud u Zrenjaninu doneo je 26. aprila rešenje kojim je odbacio tužbu kao nedozvoljenu jer prema Zakonu o preduzećima samo akcionari koji imaju minimalno deset odsto akcija u nekom preduzeću mogu da pobijaju odluke akcionarskog društva. (Ovde je važno uočiti detalj u obrazloženju kojim Sud konstatuje da manjinski akcionari imaju ispod deset odsto vlasništva Jugoremedije).

I pored problema sa štrajkovima dela radnika i nezadovoljstva manjinskih akcionara, Jugoremedija je posle privatizacije beležila uspešne rezultate. Na jednoj od konferencija za novinare, direktor Aleksandar Radovanović izneo je podatke da je kompanija u prvom kvartalu ove godine registrovala 50 novih preparata i da je povećala promet na domaćem tržištu, ali i izvoz. Tako je samo u aprilu zabeležen promet od 152 miliona dinara i izvoz vredan 1,8 miliona dolara. Očekivalo se da će Jugoremedija vrlo brzo registrovati još 12 novih preparata i da će sa oko 11 odsto učešća na srpskom tržištu lekova zauzeti do kraja godine 15 odsto. Bilo je planirano da 11. maja Skupština akcionara podeli vlasnicima kompanije 48 miliona dinara na ime dividendi za prošlu godinu. Jugoremedija je, u međuvremenu, postala i većinski vlasnik zrenjaninske fabrike kozmetike i kućne hemije Luksol, fabrike konditorskih proizvoda Medela iz Vrbasa i veledrogerije Vetfarm.

ULOGA POLITIČARA: Onda se pojavio Dragan Maršićanin. Odnosno, počela je kampanja za predsedničke izbore. Još kao ministar privrede, u jednoj od prvih izjava Maršićanin je najavio da će se preispitati prodaja Jugoremedije. I od tada počinje noćna mora za menadžment i vlasnika kompanije.

Već 11. maja članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije, nezadovoljni neispunjavanjem dela sporazuma kojim je prekinut prethodni štrajk, započeli su novi generalni štrajk.

Sedam dana kasnije, u utorak 18.maja, predsednički kandidat srpske vlade Dragan Maršićanin izjavio je na predizbornom mitingu u Zrenjaninu da je Agencija za privatizaciju tog dana pokrenula postupak za raskid kupoprodajnog ugovora zrenjaninske Jugoremedije zbog kršenja zakona o postupku privatizacije. Potom stvari dobijaju nezabeleženo ubrzanje, kakvo Vlada Srbije nije pokazala ni u jednom poslu koga se do sada prihvatila.

Dva dana kasnije, 20. maja, reagovalo je Ministarstvo za privredu Srbije i naložilo republičkom Akcijskom fondu da raskine ugovor o prodaji dela preduzeća Jugoremedija makedonskoj firmi Jaka 80.

U prvom reagovanju direktor Radovanović tvrdio je da Akcijski fond može samo da pokrene sudski postupak, ali ne i da poništi kupoprodajni ugovor. A konsultanat za strana ulaganja Milan Kovačević upozorava da je raskid kuporodajnog ugovora bilo kog privatizovanog preduzeća loš signal za strane investitore. "Kupci svih privatizovanih firmi u kojima se sprovodi kontrola postupka prodaje našli su se u nezavidnoj situaciji jer ne znaju da li da investiraju ono što su planirali. Ako se ponište ugovori, šteta je veća ukoliko su i investicije veće", naveo je Kovačević i ocenio da bi u slučaju Jugoremedije mnogo bolje bilo da se sa kupcem, ukoliko nije ispunio ugovorene obaveze, postigao dogovor da to učini u određenom roku. Raskidom ugovora nanosi se šteta kupcu, ali i preduzeću i svim zaposlenima, upozorio je Milan Kovačević.

Ali, to niko nije hteo da čuje.

Istog dana (20. maj) direktor Akcijskog fonda Aleksandar Gračanac izjavio je da će odmah biti pokrenut postupak za raskid ugovora o prodaji Jugoremedije makedonskoj firmi Jaka 80. I već sutradan (21. maj) Akcijski fond doneo je rešenje kojim se raskida kupoprodajni ugovor sa makedonskom kompanijom Jaka 80 o prodaji 41,93 odsto akcija Jugoremedije. Akcijski fond raskinuo je i Ugovor o investiconom ulaganju, potpisan 2. oktobra 2002. godine, jer Jaka 80 nije dostavila neophodne bankarske garancije.

(Kao zgodna ilustracija, ovde se može navesti još jedna činjenica. Naime, rukovodstvo Jugoremedije podelilo je krajem maja novinarima zapisnik Akcijskog fonda koji je u decembru 2003. dostavljen Ministarstvu za privredu i privatizaciju i u kojem piše da su ispunjene sve tačke ugovora o investicionom ulaganju makedonske kompanije Jaka 80. Na osnovu tog zapisnika, Aleksandar Gračanac u januaru 2004. izjavio je da je to najčistija privatizacija u Srbiji. Niko kasnije nije demantovao validnost tog dokumenta.)

U Zrenjaninu istog dana (20. maj) štrajkači zabranjuju generalnom direktoru Aleksandru Radovanoviću da uđe u kompaniju i, pozivajući se na saopštenje Akcijskog fonda, "zauzimaju" (okupiraju) fabriku, smatrajući da poništenjem privatizacije kontrolni (većinski) paket akcija pripada njima. Tada nastupa predsednik Samostalnog sindikata Jugoremedije Vladimir Pecikoza, rečima: "Fabrika možda nije i zvanično naša, ali želimo da je za svaki slučaj zaštitimo od bilo kakve transakcije ili sličnih dešavanja."

Sindikalni aktivista Vladimir Pecikoza preuzima inicijativu i 24. maja odlazi u posetu Trgovinskom sudu u Zrenjaninu a zatim izjavljuje da će Sud u toku dana od Akcijskog fonda dobiti nalog za raskid kupoprodajnog ugovora. Pecikoza je tom prilikom izrekao antologijsku rečenicu koja je ovde citirana prema izveštaju agencije Beta. Dakle, pažljivo čitajte: "Mišljenje je radnika sasvim jasno da ugovor treba da se raskine, ali da treba samo videti na koji će način to biti urađeno."

SUDSKE ZAVRZLAME: Dok Pecikoza revolucionarnim ukazima preotima vlasništvo, u Beogradu pravni zastupnik firme Jaka 80 Božo Drašković tvrdi da bi raskid ugovora koštao državu Srbiju više od 40 miliona evra. Naime, Jaka 80 tražila bi da joj iz budžeta Srbije bude isplaćena cena po kojoj je otkupljen državni kapital u Jugoremediji i kamata na tu cenu, zatim nadoknada za izmirene dugove tog preduzeća i sve što je do sada investirano u njega. Odgovarajući na optužbe da Jaka 80 nije dostavila neophodne bankarske garancije, Drašković je rekao: "U maju prošle godine tražili smo od Akcijskog fonda i Agencije za privatizaciju da nas obaveste kome da uplatimo garancije i da nam dostave listu banaka čije su garancije valjane. Do sada nismo dobili nikakav odgovor, tako da su neopravdani razlozi za pokretanje postupka za raskid kupoprodajnog ugovora." (Drašković će početkom juna saopštiti da je šteta koju trpi vlasnik Jugoremedije zbog dvomesečnog štrajka dostigla sumu od deset miliona evra).

Vlasnici i menadžment Jugoremedije idu i dalje tvrdeći da će Jaka 80 podneti krivične prijave protiv bivšeg ministra privrede Dragana Maršićanina, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, zamenika ministra privrede Zore Simović i predstavnice Komisije za hartije od vrednosti Mire Prokopijević, jer su neodgovornim izjavama o postupku privatizacije Jugoremedije naneli štetu kompaniji, i da će Jaka 80 tražiti i nadoknadu štete koja je naneta Jugoremediji. Krivične prijave podnete su 9. juna.

A 1. juna manjinski akcionari i Samostalni sindikat preneli su težište svoje borbe u Beograd. Na skupu u beogradskom Domu sindikata manjinski akcionari optužuju Trgovinski sud u Zrenjaninu da namerno odugovlači sa odlukom o zahtevu za raskid ugovora o prodaji državnog kapitala u Jugoremediji makedonskoj firmi Jaka 80 i traže od Vlade da uvede privremene mere u Jugoremediju. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Milenko Smiljanić predložio je radnicima Jugoremedije da zahtevaju od države da tu farmaceutsku industriju hitno vrati u stanje pre prodaje državnog udela i omogući uslove za redovnu proizvodnju.

Sva obećanja sindikalnih lidera i državnih funkcionera padaju, međutim, u vodu 25. juna, kad Viši trgovinski sud u Beogradu, po žalbi manjinskih akcionara na odluku zrenjaninskog Trgovinskog suda, donosi rešenje kojim se potvrđuje da je makedonsko preduzeće Jaka 80 na zakonit način izvršilo povećanje svog kapitala (postalo većinski vlasnik) u farmaceutskoj fabrici Jugoremedija i kada 29. juna Republička inspekcija za tržište rada proglašava nezakonitim generalni štrajk u Jugoremediji. Tog 29. juna, v. d. predsednika Trgovinskog suda u Zrenjaninu Gordana Kocić izjavila je da taj sud od Akcijskog fonda još nije dobio prijavu za raskid kupoprodajnog ugovora. Ali, zato je u isto vreme predsednik Udruženja malih akcionara Jugoremedije Zdravko Deurić izjavio "da mu je predsednik Odbora Skupštine Srbije za privatizaciju Milko Štimac obećao da će Ministarstvo pravde hitno proveriti verodostojnost upisa u sudski registar odluke o dokapitalizaciji Jugoremedije". Istog dana mediji su zabeležili da su štrajkači u Jugoremediji ponovo iz fabrike proterali generalnog direktora Aleksandra Radovanovića. (On će 9. jula, posle 50 dana odsustvovanja, rešenjem Opštinskog suda kojim mu se omogućava ostvarivanje prava na rad biti vraćen na svoje radno mesto uz pomoć policije, sudije i sudskog izvršitelja zrenjaninskog Suda.)

A 12. jula u zrenjaninskom Trgovinskom sudu održano je ročište po tužbi Akcijskog fonda. Po završetku ročišta, sudija Jelica Baković izjavila je da Fond u tužbi traži brisanje upisa izvršene dokapitalizacije, a ne raskidanje kupoprodajnog ugovora iz septembra 2002. godine (kako je, inače, obećavao Dragan Maršićanin).

I na ovom mestu čitaocima predlažem dodatnu pažnju. Povodom spora koji se vodi u Trgovinskom sudu, predsednik Udruženja malih akcionara Jugoremedije Zdravko Deurić izrekao je rečenicu kojom bi se ponosio svaki rasni staljinista: "Mislim da će postupak ići vrlo brzo jer ne vidim razloga da se procedura odugovlači pošto je Akcijski fond jednostrano raskinuo kupoprodajni ugovor i od Suda traži da tu odluku samo potvrdi."

KO ĆE TO DA PLATI: U krstašku borbu ("proleteri svih zemalja, ujedinite se") protiv vlasnika Jugoremedije i privatne svojine u Srbiji uopšte, u kojoj učestvuju sindikati i državni funkcioneri, 17. jula priključila se i srpska policija. Tog dana Sekretarijat unutrašnjih poslova u Zrenjaninu podneo je krivične prijave protiv generalnog direktora Jugoremedije Aleksandra Radovanovića i njegovog pomoćnika Zlatka Markovića zbog osnovane sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i falsifikovali službene isprave. Radovanović se, na primer, kako pišu zrenjanjinske lokalne novine, optužuje da je makedonskoj kompaniji Jaka 80 pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 7.197.454 dinara, a sumnjiči se i da je u poslovnim knjigama lažirao podatke o dokapitalizaciji Jugoremedije. Pozivajući se na navode iz krivične prijave, "Zrenjaninski dnevnik" navodi da je drugooptuženi Marković prisvojio dnevnice za službena putovanja u inostranstvo u iznosu od 4.095.000 dinara.

Radovanović i Marković proveli su prošli ponedeljak u fabrici, deleći zadatke radnicima, u skladu sa "minimumom procesa rada". Jugoremedija je, smatra Radovanović, na putu laganog poslovnog oporavka. "Smiriće se strasti, radnici u Srbiji navići će se da imaju gazdu", rekao mi je Radovanović u ponedeljak uveče.

Pitanje je ko će da plati deset miliona evra ako Sud presudi da je Maršićanin zaista napravio toliku štetu vlasniku Jugoremedije?

Pa neće valjda srpski poreski obveznici?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine