Ko je ko u Vladi Srbije >

Koštunica i sedamnaest ministara

Koštuničin kabinet imaće jedanaest doktora nauka, jednog magistra, dva privrednika, jednog vlasnika pekarske radnje, tri ministra u bivšim vladama. Resore u manjinskoj vladi uključivši i mandatara dobilo je deset članova DSS-a, četiri iz G17 plus, tri predstavnika SPO-a, i po jedan iz NS-a i SDP-a. Sve u svemu: premijer i potpredsednik i 17 ministara, od toga dve žene

VOJISLAV KOŠTUNICA, predsednik Vlade

Vojislav Koštunica rođen je 1944. u Beogradu. Diplomirao je i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Izabran je za asistenta na Pravnom fakultetu 1970, a 1974, u vreme političkih progona na Univerzitetu, napustio je fakultet. Odbio je da se 1989. vrati na Pravni fakultet kao profesor i nastavio je da radi u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Premijer je doktor za opoziciju, doktorirao 1974. godine disertacijom "Institucionalizovana opozicija u političkom sistemu kapitalizma". Jedan je od osnivača Demokratske stranke 1989. Predsednik je Demokratske stranke Srbije od njenog osnivanja 1992. Bio je poslanik u Skupštini Srbije od 1990. do 1997. U septembru 2000. izabran je za predsednika Savezne Republike Jugoslavije i predsednikovao je do marta 2003. Nije postao predsednik Srbije uprkos tome što je dva puta pobedio na izborima, u septembru i decembru 2002. godine.

Govori engleski jezik. Oženjen je.

MIROljUB LABUS, potpredsednik Vlade

Miroljub Labus predsednik G17 plus imaće jedinu potpredsedničku funkciju. On će, kako se pretpostavlja, upravljati ekonomskim delom Vlade.

Miroljub Labus rođen je 1947. u Maloj Krsni. Gimnaziju je završio u Rumi. Diplomirao je i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od 1986. do 1994. bio je viši savetnik u Saveznom zavodu za statistiku u Beogradu, a od 1993. do 2000. istraživač u Ekonomskom institutu u Beogradu. Političku karijeru počinje 1987. godine u tadašnjoj vladi SFRJ. Dve godine kasnije naći će se u kabinetu premijera Ante Markovića. Od 1992. do 1996. godine bio je poslanik DS-a u Skupštini SRJ i član skupštinskog komiteta za monetarnu politiku. Što se tiče stranačkog angažmana, bio je član DS-a od osnivanja 1990. godine i potpredsednik te stranke od 1994. do 1997. godine. Bio je Koštuničin protivkandidat za predsednika Srbije 2002, a posle poraza na izborima napustio je DS i nedugo zatim postao prvi predsednik stranke G17 plus.

Od 2000. do 2003. bio je potpredsednik Vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom SRJ. U istom periodu sticao je bankarsko iskustvo u NBJ i Svetskoj banci, obavljao je i kako piše u biografiji dostavljenoj poslanicima dužnost guvernera SRJ u Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Govori engleski jezik. Oženjen je i ima dvoje dece.

DRAGAN JOČIĆ, ministar unutrašnjih poslova

Dragan Jočić rođen je 1960. u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu nakon čega je radio kao advokat. Član je Demokratske stranke od 1989, a jedan je od osnivača DSS-a 1992. čiji je potpredsednik. U tri mandata je bio poslanik u Skupštini Srbije. U oktobru 2000. postao je predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije. Nakon razlaza DSS-a i DOS-a podnosi ostavku i postaje ministar policije u vladi u senci DSS-a. Prošle jeseni smenjen je sa funkcije potpredsednika Skupštine grada Beograda. Bio je član Komisije za izradu Ustavne povelje Državne zajednice SCG. Od 2003. je poslanik u Skupštini državne zajednice Srbije i Crne Gore. Budući prvi policajac kaže da bi sa jednakim uspehom vodio bilo koje ministarstvo koje ima veze sa pravom, a prvo što će uraditi kao ministar biće da odvoji politiku od policije. "Samo će ministar i zamenik moći da budu stranački ljudi. S druge strane, svi ljudi koji su iz policije služili nekom režimu više neće imati mesta u MUP-u." Najavio je "buduće istrage" o Sablji jer "mnogo stvari sada isplivava na površinu, a drugačije su od onoga što nam je tokom vanrednog stanja predstavljano".

Oženjen je. Voli muziku Rolingstonsa.

MLAĐAN DINKIĆ, ministar za finansije

Mlađan Dinkić rođen je 1964. u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Od 1994. do 2000. je radio kao asistent na Ekonomskom fakultetu kod profesora Ljubomira Madžara, na predmetu Teorija i planiranje privrednog razvoja. Osnivač je, a do 2000. i izvršni direktor nevladine organizacije G17 plus. Osnivač je i potpredsednik stranke G17 plus. Od 2000. do smene 2003. godine obavljao je dužnost guvernera Narodne banke Jugoslavije/Narodne banke Srbije. Autor je nekoliko knjiga iz oblasti ekonomije od kojih su najpoznatije: Ekonomija destrukcije i Ekonomske posledice NATO bombardovanja. Govori engleski jezik. Oženjen je. Član je muzičke grupe Monetarni udar.

ZORAN STOJKOVIĆ, ministar pravde

Zoran Stojković rođen je 1946. u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Za sudiju Trećeg opštinskog suda u Beogradu izabran je 1972, a 1980. postao je sudija Okružnog suda u Beogradu. Šef poslaničke grupe DS-a Boris Tadić tokom skupštinske rasprave o kandidatima za ministre osporavao je podobnost Stojkovića podsetivši poslanike da je on svojevremeno bio sudija u političkom procesu "šestorici" kojima se sudilo za "ugrožavanje temelja socijalističkog poretka". Zoran Stojković je takođe zapamćen po presudi po kojoj je jedna knjiga spaljena. Bila je to doktorska disertacija Nebojše Popova, objavljena kao knjiga pod naslovom Sukobi.

Od 1987. radi kao advokat, između ostalih njegovi klijenti su i Zoran Drakulić i Aleksandar Tijanić. Član je Odbora za pravosuđe Demokratske stranke Srbije. Bio je predstavnik Demokratske stranke Srbije u Republičkoj izbornoj komisiji. Oženjen je i ima dvoje dece.

ZORAN LONČAR, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Zoran Lončar rođen je 1965. u Novom Sadu. Doktorirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Autor je više od trideset naučnih i stručnih radova iz oblasti upravnog prava. Oblast njegove naučne i stručne specijalizacije je organizacija državne vlasti. Novi ministar je doktor za odgovornost – tema njegove disertacije je "Odgovornost ministara". Bio je pravni savetnik u Komisiji za izradu Ustavne povelje državne zajednice SCG i savetnik u Komisiji za izradu Ustava Srbije, kao i predstavnik DSS-a u RIK-u. Predsednik je Odbora za pravosuđe i državnu upravu DSS-a. Govori engleski i francuski jezik. Oženjen je i ima jedno dete.

IVANA DULIĆ-MARKOVIĆ, ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Ivana Dulić-Marković rođena je 1961. u Zagrebu. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Zagrebu, a doktorirala u Beogradu. Od 2000. radila je kao direktor Saveznog zavoda za biljne i animalne genetičke resurse i to mesto je napustila kada je Zavod prešao u nadležnost Vlade Srbije. Protivnici joj zameraju da je odgovorna za uvoz genetski modifikovnih organizama (soje i kukuruza) time što je odobravala uvoz te robe. Po njenom "rizik postoji, ali pitanje je da li je veća šteta ili korist". Profesor je na Poljoprivrednom fakultetu u Banjaluci, a 2003. je bila saradnik na projektu Evropske unije – Policy Advisory Unit for Agriculture – Food Chain Laboratories. Govori engleski i mađarski. Član je G17 Plus. Udovica je i ima dvoje dece.

DRAGAN MARŠIĆANIN, ministar privrede

Dragan Maršićanin je rođen 26. januara 1950. u Beogradu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Nakon studija radio je kao ekonomista u beogradskim preduzećima Elektron i Novi kolektiv, a potom na mestu šefa prodajne sluzzbe Javno-komunalnog preduzeća Beogradski vodovod. Funkciju predsednika SO Vračar obavljao je od 1993. do 1996. godine. Narodni poslanik je u Skupštini Srbije od 2001, a dužnost predsednika Skupštine obavljao je od januara do smene u decembru 2001, da bi za predsednika Skupštine ponovo bio izabran 2004. Potpredsednik je DSS-a i bio je premijer vlade u senci DSS-a. Bio je generalni sekretar Demokratske stranke Srbije. Od rušenja je branio čuvenu kafanu Orač. "Pokušavao sam da izdejstvujem da se lokacija na kojoj se nalazio Orač nađe u okviru Projekta zaštite ambijentalne sredine i da ga ne sruše. Nažalost, desilo se suprotno", rekao je. Oženjen je i ima jedno dete.

RADOMIR NAUMOV, ministar rudarstva i energetike

Radomir Naumov je rođen 1946. u Čoki. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na energetskom smeru. Od 1969. radi na Elektrotehničkom institutu "Nikola Tesla", gde je od 1992. do 1999. bio i generalni direktor. Predsednik je Jugoslovenskog komiteta CIGRE – Međunarodne konferencije za velike električne mreže. Bio je predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije i JP Beogradske elektrane, član gradske vlade Beograda zadužen za energetiku i narodni poslanik DSS-a u Skupštini Srbije. Govori nemački i engleski jezik. A ume i da peva, što je pokazao u januaru 2002. godine za vreme Koštuničine posete Kini. Tada je na svečanoj večeri domaćinu, kineskom premijeru, zapevao. Oženjen je i ima dvoje dece.

VELIMIR ILIĆ, ministar za kapitalne investicije

Velimir Ilić je rođen 1951. u Čačku. Diplomirao je na Tehnološkom fakultetu u Beogradu. Radio je u Graditelju, a zatim prelazi u privatnike. Imao je zanatsku radnju, radio je i s bojama i lakovima, da bi se kasnije preorijentisao na proizvodnju cipela.

Politikom je počeo da se bavi 1990. Osnivač je Srpskog pokreta obnove u Čačku. U dva mandata je gradonačelnik Čačka (od 1996). Posle isključenja iz SPO-a 1998. osnovao je stranku Nova Srbija, čiji je predsednik. Na izborima za predsednika Srbije 2003. bio je kandidat i osvojio je 229.229 glasova. Na te izbore je išao sa sloganom "Imam rešenje". Građanima je tada poručio: "Posle parlamentarnih izbora izabraću premijera koji će biti okrenut investicijama i oporavku srpskog sela."

Na primedbe da je njegovo ministarstvo preglomazno i da bi čovek koji vodi to ministarstvo morao da bude supermen, Ilić je odgovorio da će imati tri zamenika i 12 pomoćnika.

Govori ruski jezik. Oženjen je i ima petoro dece.

BOJAN DIMITRIJEVIĆ, ministar za trgovnu, turizam i usluge

Bojan Dimitrijević je rođen 1963. na Rudniku kod Gornjeg Milanovca. Diplomirao je i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Doktorsku tezu odbranio je 1996. godine na temu hiperinflacije. Radio je kao profesor na poslediplomskim studijama na Ekonomskom fakultetu (fiskalni menadžment i ekonomika lokalne samouprave). Bio je predavač na Vojnoj akademiji, kao i na Beogradskoj otvorenoj školi. Autor je tri knjige. Do septembra 2002. godine bio je član ekspertskog tima Savetodavni centar za ekonomska i pravna ulaganja, koji finansira Evropska unija u cilju harmonizacije naših propisa sa zakonodavstvom Evropske unije. Član je Predsedništva Naučnog društva ekonomista Srbije. Član je Predsedništva Srpskog pokreta obnove i predsednik političkog saveta. Bio je potpredsednik beogradske vlade i koministar za finansije u prelaznoj vladi.

Govori engleski i služi se ruskim jezikom. Otac je jednog deteta.

PREDRAG BUBALO, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom

Predrag Bubalo je rođen 1954. u Vladičinom Hanu. Diplomirao je i doktorirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Od 1977. radi u livnici "Kikinda", gde je bio komercijalni direktor i direktor njenog predstavništva u Pekingu, a od 2002. je generalni direktor. Član je Demokratske stranke Srbije. Oženjen je i ima dvoje dece.

U vreme službovanja u Pekingu delio je kancelarije sa firmom Ist point vlasnika Zorana Drakulića i upućeni tvrde da je to bio kanal kojim je stigao do ministarske fotelje.

SLOBODAN LALOVIĆ, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike

Slobodan Lalović je rođen u Beogradu 1954. godine. Diplomirao je 1978. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Radio je u Samostalnom sindikatu i u UGS Nezavisnost na stručnim i pravnim poslovima. Slobodan Lalović je u visoku politiku ušao kao predsednik Izvršnog odbora Socijaldemokratije, a posle razlaza sa Vukom Obradovićem osnivač je Socijaldemokratske partije. Inače, pre nego što je postao političar, Lalović je dugi niz godina bio pravnik u Komisiji za predstavke i žalbe jugoslovenskog sindikata, a potom i savetnik u Savezu sindikata Srbije. Stručni konsultant brojnih sindikata. Pravni konsultant u više preduzeća, a u jednom od njih je u radnom odnosu kao pravni savetnik. Posle petooktobarskih promena bio angažovan na poslovima sekretara Komisije za ispitivanja zloupotreba u privredi i bio član Upravnog odbora EPS-a. Ostavku na mestu sekretara Vladine Komisije za ekstraprofit i zloupotrebe podneo je bez obrazloženja u maju 2002.

Predavač na brojnim seminarima za sindikalne aktiviste i za pravnike iz preduzeća. Angažovan u brojnim pregovaračkim timovima sindikata, kao stručni konsultant. Oženjen je i otac četvoro dece.

ALEKSANDAR POPOVIĆ, ministar za nauku i zaštitu životne sredine

Aleksandar Popović je rođen 1971. u Beogradu. Studije hemije završio je u Beogradu, magistrirao je na Državnom univerzitetu Floride u SAD, a doktorirao iz oblasti hemije životne sredine na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Docent je na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Bio je višestruki atletski reprezentativac, trčao je za beogradsku Crvenu zvezdu, moskovski Dinamo i briselski Ekscelzior. Potpredsednik je DSS-a, prethodno je bio i portparol stranke. Pre tri godine izjavio je da politiku shvata "kao prinudan rad jer želim da se za nekoliko godina vratim hemiji. Ipak, pre toga treba da reformišemo državu." Široj javnosti je poznat po objašnjenju koje je dao kao razlog što Koštunica, tadašnji predsednik SRJ, nije primio Karlu del Ponte. Po njegovoj tvrdnji, predsednik Vojislav Koštunica imao je važnijeg posla – odlazak na premijeru filma Emira Kusturice. Govori engleski i ruski. Oženjen je.

ljIljANA ČOLIĆ, ministar prosvete i sporta

Ljiljana Čolić je rođena 1956. u Zemunu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirala na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde radi od 1980, u zvanju vanrednog profesora za predmete Osmanski turski jezik i Osmanska diplomatika sa paleografijom. Bila je poslanik u Veću građana savezne skupštine SR Jugoslavije, član skupštinskih odbora za spoljnopolitičke poslove i javno obaveštavanje. Jedan je od osnivača i član Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije.

Odbacuje prigovore da je postala ministarka zahvaljujući polu. "U razgovoru sa Koštunicom parametar muško–žensko nije pominjan. Ja sam osnivač stranke, bila sam član Odbora za nauku i prosvetu DSS-a, savezni poslanik, i argument što sam žensko najmanje me je preporučivao za ovu funkciju."

Na pitanje da li će se nastaviti sa započetom reformom obrazovanja rekla je: "Zasad mogu samo da kažem da ćemo pokušati malo da relaksiramo situaciju u toj oblasti."

DRAGAN KOJADINOVIĆ, ministar kulture

Dragan Kojadinović je rođen 1954. u Banatskom Karlovcu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na Odseku za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Novinarstvom je počeo da se bavi 1976. u gradskoj rubrici Studija B kod Đoke Vještice. Početkom 1990. imenovan je za direktora i odgovornog urednika Studija B, a osnivač je NTV Studija B. Godine 2001. dobio je priznanje Award for Excellence, koju dodeljuje Radio Slobodna Evropa. Dobio je novinarsku nagradu Udruženja novinara Srbije "Dimitrije Davidović" za izveštavanje sa devetomartovskih demonstracija. Pored ovog priznanja, dobitnik je i nagrade Skupštine grada Beograda. Jedan je od osnivača NUNS-a i novinske agencije BETA. Glavni je i odgovorni urednik televizije Univerziteta Megatrend – TV Metropolis. Predsednik je Beogradskog odbora, član Glavnog odbora i Predsedništva SPO-a. Govori engleski jezik. Vlasnik je pekarske radnje u Beogradu i tvrdi: "Za nezavisno novinarstvo sam sinonim." Oženjen je i ima dva deteta.

TOMICA MILOSAVljEVIĆ, ministar zdravlja

Tomica Milosavljević je rođen 1955. u Kruševcu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Radi kao vanredni profesor interne medicine na Medicinskom fakultetu. Pomoćnik je generalnog direktora Kliničkog centra Srbije i direktor Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju. Član je Predsedništva G17 plus. Govori engleski i ruski jezik. Oženjen je i ima troje dece.

Već je bio ministar zdravlja, ali je posle smene guvernera NBJ Mlađana Dinkića u julu 2003. podneo ostavku, obrazlažući to političkim motivima. "Bio sam u dilemi da li da se ponovo prihvatim ovog posla. Međutim, najmanje se uradilo na planu koji se najteže menja – promeni načina ponašanja, stečenih navika, uhodanih sistema. Ukoliko usvojimo strategiju, zakone, promenimo način finansiranja, verujem da smo na putu stvaranja novog, boljeg i efikasnijeg zdravstvenog sistema. To su razlozi zbog kojih sam prihvatio da ponovo budem ministar zdravlj." Kao ministar zdravlja, u cilju zaštite pacijenata uveo je "narodnog advokata" u bolnice.

MILAN RADULOVIĆ, ministar vera

Milan Radulović je rođen 1948. u Malom Polju kod Han Pijeska. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1974. radi u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Vanredni je profesor Duhovne akademije u Srbinju. Autor je 11 knjiga iz oblasti istorije srpske književnosti, književne kritike i teorije. Poznavaoci njegovog dela tvrde da je "justinovac" i blizak "borbenim pravoslavcima". Član je Glavnog odbora i Saveta Demokratske stranke Srbije. Govori ruski jezik. Oženjen je i ima dvoje dece.

VOJISLAV VUKČEVIĆ, ministar za dijasporu

Vojislav Vukčević je rođen 1938. u Osijeku. Osnovnu školu završio je u Belom Manastiru, a gimnaziju u Osijeku. Na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1961, zatim magistrirao na Katedri za građansko pravo i doktorirao na novosadskom Pravnom fakultetu 1974. godine. Radio je u zvanju docenta, vanrednog i redovnog profesora i bio šef Katedre za građansko pravo, a pre toga i dekan na Pravnom fakultetu u Osijeku.

Budući ministar za dijasporu osnivač je Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj. Generalni je sekretar SPO-a. U Beograd se preselio u septembru 1991. godine, kada i postaje član SPO-a. Od preseljenja radi kao advokat u Beogradu. Kao koministar u prelaznoj vladi Srbije za veze sa Srbima izvan Srbije, već se upoznao sa nevoljama Srba u tuđini: "Ono što tada nisam stigao nastojaću da uradim sada. I sâm spadam u dijasporu."

Oženjen je i ima dvoje dece.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine