Intervju - Zefirino Grasi, Politikin Zabavnik >

Formula udrobljenog sadržaja

"Neko vreme su nam zamerali da smo novina za starije i da nas deca ne čitaju. Svestan sam toga, ali činjenica je i da postoje deca i odrasli koji vole ‘Zabavnik’, i mislim da ne moramo baš svima da se prilago?avamo", kaže Zefirino Grasi, urednik novine za decu i odrasle koja krajem februara slavi 65. ro?endan

"ZABAVNIK" ĆE BITI MODERNIJI: Zefirino Grasi

Novina koja izlazi petkom, "Politikin Zabavnik", ima zavidnu biografiju: čedo srpske levice s kraja tridesetih; u zlatno doba čitan od Vardara do Triglava; neguje čist i jednostavan jezik; novina za celu porodicu od sedam do 107 godina. Iako entuzijazam i dalje preovla?uje, redakcija "Zabavnika" vapi za modernizacijom – u tehnološkom, grafičkom i svakojakom smislu. "Nekada je redakcija ‘Zabavnika"’ bila velika, imali smo sedam izdanja. Krajem 70-tih godina ‘Zabavnik’ je štampao prosečno 450.000 primeraka. Početkom devedesetih štampali smo oko 250.000 (tri izdanja bez slovenačkog), a sad se to svelo na desetinu", objašnjava za "Vreme" Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik "Politikinog Zabavnika".

Sve je počelo davnih tridesetih godina u dedinjskim baštama: "Prvu redakciju sačinjavali su ljudi iz ‘Politike’ na čelu sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Timotijevićem. Sve ukršene reči u predratnom ‘Zabavniku’ bile su Vladine; Dušan je prevodio stripove, dok je Vlada prevodio ‘Tri praseta’. To su bili entuzijasti, okruženi srpskom intelektualnom levicom s kraja tridesetih koja se okupljala svake večeri: Marko Ristić, Rastko Petrović... To je, doduše, bila levica koja je više gledala u Pariz nego u Moskvu."

"VREME": Koliko se koncepcija "Zabavnika" odmakla od početne ideje?

ZEFIRINO GRASI: Ideja "zabava i pouka" ostala je ista od 1939. godine, ali je malo prilago?ena zahtevima vremena. Kad bismo sad uzeli izdanje iz 1939. godine, videli biste da je suština ista: trećinu sadržaja zauzima strip, trećina pripada zanimljivostima iz nauke, a ostatak su neobični doga?aji iz prošlosti. Čini nam se da, uprkos svemu, ta formula nije potrošena. Na Zapadu je ranije izlazilo dosta listova poput "Zabavnika", uzori su nam bili "?ornale di Pikoli","Korijere di Pikoli", "Tel mi vaj". Ti listovi su, poput "Zabavnika", bili "udrobljeni", a pogasili su se kada su se pojavili specijalizovani listovi za decu koji popularišu nauku, istoriju... Standard ljudi na Zapadu je porastao, pa jedno dete može sebi da priušti sve ove listove plus stripsko izdanje!

"Zabavnik" je, zapravo, list jednog siromašnog društva, tu imate od svega po malo – i za batu i za seku, i za tatu i mamu, a i baka i deka mogu da se "ogrebu" za ponešto. Naši današnji saradnici su akademici i profesori: naš najmla?i akademik dr Zoran Petrović, nuklearni fizičar, profesor Rade Radić, vizantolog, Ivan Klajn (prevodi Tintina), Aleksandar Radulović, profesor sa Tehnološkog fakulteta koji piše o grčkoj mitologiji i mnogi drugi.

S obzirom na slogan "od sedam do 107 godina", koja je zapravo ciljna grupa "Zabavnika": deca ili odrasli?

Istraživanje koje smo nedavno sproveli pokazuje da je preko 60 odsto naših čitalaca u uzrastu od 12–18 godina, što znači da smo ponovo uspostavili vezu i jezik sa decom. Nama je drago što je tako, što smo im se opet približili. Neko vreme su nam zamerali da smo novina za starije i da deca neće da nas čitaju. Svestan sam toga, ali činjenica je da postoji jedan broj dece i odraslih koji vole "Zabavnik", i mislim da ne moramo baš svima da se prilagodimo.

Najčitanije rubrike godinama jesu "Ripley – verovali ili ne", i "Jeste li već čuli da..." Dosta se čitaju razni Mensini testovi: logičke zagonetke i testovi ličnosti. Čitaju se i istorijske teme, na kojima je "Zabavnik" uvek insistirao, i naučno-popularne teme, što je normalno pošto više ne postoje "Galaksija" i slični časopisi. Ponovo je većina čitalaca rekla da čita strip, i to je dobro s obzirom na to da je interesovanje za strip u svetu i kod nas pogotovo u opadanju. Jedno vreme smo imali i rebuse (podstaknuti tekstom o rebusima koji je izašao u "Vremenu uživanja") koje je smišljao veliki ljubitelj rebusa Rastko Ćirić.

Da li imate u planu neke nove stripove?

"Zabavnik" je ekskluzivno nabavio zanimljive stripove – Tintina i Smu?a, sa pričom o Tuluzu Lotreku ura?enom u maniru slikarevih dela. Uspostavili smo dobre veze sa Francuzima i Italijanima, ovi drugi će nam dati neke Pratove stripove. U aprilu ćemo imati jedan dobar štos: inspirisani Svetom Bibijom, najvećom ciganskom slavom, prevešćemo paralelno na romski jezik jednu (od četiri) epizodu Tintina i ubaciti u vidu dodatka. Našli smo jednu švajcarsku nevladinu organizaciju koja će otkupiti 5000 primeraka dodatka i podeliti ga romskoj deci. Članovi Svetskog kongresa Roma u Berlinu kažu da im nije poznato da je igde u svetu objavljen strip na romskom jeziku, pa su zato zainteresovani za distribuciju tog dodatka u zemljama u kojima Romi žive: Slovačkoj, Češkoj... Imaćemo i Scorpiona, to je strip u trendu. Objavićemo nešto i od Enkija Bilala, ali to je u fazi pregovora.

Tržište dečjih novina u našoj zemlji počinje da se razvija, pojavile su se šarene novine za decu sa mnogo reklama i bez mnogo teksta ("Impuls", "Bravo", "Lili"). Kako to komentarišete?

Jeste strašno, ali protiv toga nema borbe. "Impuls" je u stvari bio najopasniji jer se delio besplatno po školama; drugo, iza toga stoji taj Stajkovac, politički angažovan čovek koji je našao neki interes u tome čim novine deli besplatno. "Zabavnik" ne želi da povla?uje deci uvo?enjem trač rubrika, za to postoji list "Huper" koji se bavi pričama o momcima Britni Spirs. Mi balansiramo na tankoj crvenoj liniji izme?u zabave i pouke i trudimo se da ne skliznemo mnogo ni na jednu stranu. Za nas je mnogo opasnija televizija nego neki konkurentski list – zagospodarili su Pink i kablovska televizija. Mada, i to će proći, deca će se brzo zasititi i toga, sve to liči jedno na drugo. Kad danas vidite listove za decu u svetu, to sve šljašti, mnogo je poklona, obavezno postoji peta boja (fosforescentna zelena, žuta, zlatna ili srebrna)...

Kako se završila epizoda sa Diznijem i autorskim pravima, i ono što je još važnijeima li ta priča nastavak?

Priča se nastavlja. Dugovi prema Dizniju su namireni, još je Struja platio oko 500.000 dolara, a Dizni nam je oprostio oko 400.000 dolara. Posle toga, sva prava za distribuciju Diznijevih materijala za Istočnu Evropu dobila je danska kompanija Egmont, koja je otvorila predstavništvo u Zagrebu. Dok se u Beogradu ne otvori kancelarija, njihove materijale ne možemo da koristimo. S druge strane, oni smatraju da ovde ne postoji tržište pa zato ne žure sa otvaranjem kancelarije, i svi čekamo... Me?utim, mi imamo nešto što oni nemaju – jednog originalnog Diznija iz 1939. godine (crtež Volta Diznija sa posvetom "Politici")!

Ponosno ističete da ste jedina "Politikina" novina koja nije učestvovala u sveopštem "srbovanju" u Miloševićevo vreme, čak je i "Bazar" objavljivao dnevnike Mire Marković...

Iskren da budem, nas niko nije ni dirao, nismo bili u domenu ničijeg interesovanja. Pera Janjatović je tada ure?ivao hit strane, i dva puta smo imali neke "ispade": jednom smo pustili ?okin tekst "Sloboda da, sloboda ne", a drugi put smo objavili tekst nekih crnogorskih repera "Dobar dan, čika Slobo...". E, onda me je Struja zvao i bunio se, ali se sve na tome završilo. Srbovanje i te stvari smo zaobišli. Nije bilo direktiva, meni od 1989. godine niko nije tražio nešto tipa "daj, pusti mi Slobino detinjstvo" i slično. Neki novinari iz drugih redakcija sami su pisali te stvari, pa se posle vadili na direktive.

Kakva je budućnost jednog šezdesetpetogodišnjakadruga mladost ili penzija?

Kad bismo uspeli da obezbedimo novac za redizajn lista, otpočeo bi novi život savremenog "Zabavnika". Na vratima naše redakcija piše "computer free zone", i to je stvarno istina – u tehničkoj redakciji crta se kao 1939. godine: klasičan špigl, milimetarska hartija, lepe se slike... Želje su nam da list "Zabavnik" bude okosnica jednog većeg poslovnog poduhvata u okviru kog bismo napravili sestrinska izdanja, a naročito stripska, i zanimljive brošure iz raznih oblasti. Na primer, kod nas ne postoji nikakva knjiga ili brošura za decu koja populariše umetnost, i mi bismo radili takve stvri. U fazi smo izrade interaktivanog sajta gde bi čitaoci mogli da se igraju, više saznaju, čitaju šta smo nekad pisali... Sve te naše želje bi ovako velika kuća kao što je "Politika" mogla da podrži. Ako bismo to uspeli, onda bi ova generacija koja je odrasla uz "Zabavnik" mogla polako da ode u penziju, a mi bismo mogli da pravimo moderniji zabavnik.


 

Kratka istorija

Kratka istorija

Događaj je izazvao čuđenje mnogobrojnih čitalaca dnevnog lista "Politika": pred novogodišnje praznike 31. decembra 1938. godine na sedmoj strani pojavio se sledeći konkurs: "Pozivamo vas da nađete ime za novi Politikin zabavni list s romanima, pričama i stripovima". Da narod to ne bi smatrao još jednim od mnogih oglasa, sledilo je i obećanje da će se "za taj trud razdeliti dobitnicima konkursa dvadeset hiljada dinara u novcu i petnaest hiljada dinara u jednogodišnjim pretplatama za novi list".

Srazmerno ugledu koji je tada imala "Politika", na konkurs je stiglo 34.998 kupona. Bilo je svakojakih predloga, ali je pobedio onaj da se novi list zove "Politikin Zabavnik". Gotovo jedna petina, tačnije 18 odsto učesnika konkursa, bilo je jednoglasno. Žrebom je odlučeno da prva nagrada u iznosu od pet hiljada dinara pripadne Antoniji Savić (kasnije udatoj Kočeš), devetogodišnjoj učenici iz Novog Sada. "Zabavnikova" kuma Antonija i danas živi u Novom Sadu... Prvi broj "Politikinog Zabavnika" objavljen je 28. februara 1939. godine, pre 65 godina.

Nije lako utvrditi koliko je ljudi na različite načine sarađivalo sa "Politikinim Zabavnikom" tokom proteklih decenija. Hiljade ilustracija i novinskih priloga ostalo je bez potpisa... U svakom slučaju, za početak "Zabavnikove" istorije važni su bili Vladislav Ribnikar, predratni i poratni direktor "Politike", novinari i pisci Duda Timotijević, Mića Dimitrijević, Marko Kabiljo, Radoje Joksimović... Već od prvog broja, redovni saradnik "Zabavnika" bila je glumica Ljubinka Bobić, i to kao pisac teksta za strip "Rista sportista" (sa Mićom Markovićem). Da bi "Zabavnik" izgledao kako dolikuje, pomagali su i Pjer Križanić, Milan Dedinac, Vladimir Žedrinski, Dimitrije Stefanović... Jedan od najvažnijih saradnika od prvog broja bio je Đorđe Lobačev, za prijatelje – Đoka Strip.

Đorđe Lobačev je crtao još od školskih dana; upravo on, naslikao je reklamu za "Kušakovićev" kalodont. Bio je to minijaturni strip. Taj prvi kaiš pojavio se u "Politici" 1934. godine. Ubrzo potom, u "Politici" se 20. januara 1935. godine pojavljuje i Miki Maus. Ali, kada su u listu objavljene strip pustolovine Tajnog agenta X 9 (prvi strip znamenitog Aleksa Rejmonda), domaća čitalačka neverica prema stripu bila je konačno razbijena. Đorđe Lobačev, sa školskim drugom Vadimom Kurganskim, piscem, smišlja i crta strip Krvavo nasledstvo. To je, zapravo, bila kopija američkih detektivskih romana. Međutim, Đorđe želi da stvori pravi domaći strip prema romanu Hajduk Stanko Janka Veselinovića. Kao crtač stripova, Đorđe Lobačev je i ušao u "Politiku".

Gledajući ga kako u redakciji crta i ispisuje slova, znajući da stripove u "Politici" čitaju i deca i odrasli, Duda Timotijević je u jesen 1938. godine predložio da "Politika" pokrene dečji list ispunjen zanimljivostima, uzbudljivim pričama i stripovima. Predlog je odmah bio prihvaćen – počeo je da se uobličava novi list. Đorđe Lobačev je uvideo mogućnost da najzad ostvari ono što je godinama sanjao: da napravi strip po motivima naših narodnih bajki. Odabrao je priču o Baš-Čeliku i napisao scenario.

Čitaoci su te 1939. godine oduševljeno prihvatili i "Zabavnik" i strip Baš-Čelik. Za vrlo kratko vreme novi list postao je miljenik čitalaca. Lobačev uskoro crta strip Čardak ni na nebu ni na zemlji, a zatim i Devet labudova. Vršilac dužnosti odgovornog urednika u to vreme bio je Miroslav Dim. Stevanović, a član redakcije bila je i "Politikina" novinarka Nada Doroški.

Nažalost, uzlet "Zabavnika" i radost ljudi koji su ga pravili nisu dugo trajali. U proleće 1941. godine, kada je ovaj list dostigao za to vreme ogroman tiraž od 41.000 primeraka, rat je sasekao "Zabavnik". Poslednji broj predratnog "Politikinog Zabavnika" izašao je u petak 4. aprila 1941. godine. U vreme rata list nije izlazio. Sve do 1952. godine "Zabavnik" se neće pojavljivati među svojim čitaocima. Vladislav Ribnikar je ponovo pokrenuo list čiji je prvi posleratni broj izašao 5. januara 1952. godine. Na čelu redakcije bio je Kosta Stepanović, pomoćnik Bogdan Popović, kasnije i sam urednik.

Prvi dan 1968. godine za "Zabavnik" je takođe istorijski: list je promenio format i počeo da izlazi u boji. Tadašnji glavni i odgovorni urednik Nikola Lekić, uvodi značajnu novinu – stripski dodatak u sredini lista. Stojiljko Stojiljković bio je prvi glavni urednik, posle njega Nikola Lekić, zatim Živorad Stojanović, Rade Šoškić, Vlada Bulatović Vib i Darko Ribnikar. Od 1989. godine urednik "Zabavnika" je Zefirino Grasi.

Redakcija "Politikinog Zabavnika"

Ispravka


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine