Foto: Oliver Bunić / Blic
Tuča, pa hapšenje na "jugu": Grupa huligana iz Hrvatske

Fudbal i kriminal >

Vandali, janjičari i drugi nezabranjeni

Baš kada su svi pomislili da se ova godina završava uspehom koji je toliko godina iščekivan, bande koji su okupirale tribine potrudile su se da nas vrate u realnost – krvave glave na stadionima i oko njih slika su srpskog fudbala, a ne neočekivano dobri rezultati reprezentacije i klubova u Evropi

Da su navijačke grupe u Beogradu i Srbiji odavno postale organizovane ulične bande, još uvek nije jasno onima koji od njih očekuju podršku na važnim utakmicama ili na izborima. Poslednje slike koje su iz Beograda obišle svet sa "večitog derbija" između Partizana i Crvene zvezde igranog na stadionu Partizana u sredu 13. decembra 2017. govore o Srbiji mnogo više nego sve pobede Novaka Đokovića ili pohvale MMF-a i Svetske banke na račun fiskalne konsolidacije.

Srbija i srpski fudbal – to je lanac nasilja i huliganizma koji s vremena na vreme dobijaju neke nove elemente i nove slike. To je nešto što mi u poslednjih 27 godina od raspada SFRJ ovde često "doživljavamo", a svet vidi samo kada se baš prekardaši.


PRVA SCENA: KRV NA DERBIJU

Tako je i sada bilo kada su se na južnoj tribini Partizanovog stadiona potukle suprotstavljene grupe navijača i kada je javnost – najpre ona koja je utakmicu gledala u TV prenosu – mogla da vidi grupu golih ili polugolih muškaraca zavidne telesne težine, obrijanih glava i respektabilno tetoviranih po telu. Tu grupu je Žandarmerija izvodila sa atletske staze dok su svuda oko njih padale baklje, topovski udari i petarde.

Ubrzo se proneo glas da je neko hteo da preuzme upravljanje tribinom od onih koji to danas rade na "Jugu". Naime, dešavanje na tom prostoru poprilično su obezglavljena od kada je u oktobru 2016. godine u mafijaškoj sačekuši ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, nekoliko godina predvodnik grupe Janjičari i neformalni kralj "Juga".

Sama tuča za one koji su bili na stadionu, a nisu bili na južnoj tribini, verovatno je izgledala kao mnoge pre toga, potpuno u huliganskom standardu odvajkada u Srbiji, a i šire. Tuku se na tribini – jaka stvar... Međutim, kada su se ispod nje, na atletskoj stazi, pojavili ti muškarci obrijanih glava i polugoli, sve je odjednom postalo krajnje intrigantno.

Ubrzo su društvene mreže bile preplavljene raznim snimcima tog događaja. Kasnije su se pojavili i kadrovi koji su napravili oni koji su na atletskoj stazi i izbliza mogli da snime tuču. Tada je postalo jasno da gledamo nešto što ipak prevazilazi standardno nasilje na tribini. Ispostavilo se, naime, da su ovi "sa juga" uspeli da isprebijaju na mrtvo ime grupu koja je upala sa istočne tribine i da ih toliko unakazi da su neki od njih hitno prebačeni u Urgentni centar sa teškim povredama, dok je druge Žandarmerija uspela da izvuče sa tribinine i spreči možda nekoliko potencijalnih smrti.

Za one koji su bili na stadionu sve se to brzo završilo, pošto se poklopilo sa masovnom bakljadom koju su na severnoj tribini napravile Delije, navijači Crvene zvezde. Sama utakmica, inače, ako je nekoga to zanimalo, nije bila loša, pa se moglo nastaviti sa gledanjem onoga na terenu.

Međutim, kako su minuti odmicali, pitanje šta se to dogodilo na jugu i zbog čega postalo je sve glasnije i danima nakon utakmice nastavlja da odjekuje u srpskoj i regionalnoj javnosti.


DRUGA SCENA: MEDIJSKA OBRADA

Slike krvavih glava, tela oblivenih krvlju i snimci raznih TV stanica i policije munjevito su obišli svet. Prvi utisak bio je grozan, a ono što će uslediti bilo je još gore. Prvi put posle "incidenta u Đenovi" 2010. godine, koji je od Ivana Bogdanova, jednog od vođa navijača Crvene zvezde, napravio pop zvezdu, dogodilo se da uz srpski fudbal idu ovakve scene: ogromni tipovi, tetovirani i više debeli nego mišićavi, gospodare tribinom...

Međutim, ovog puta za razliku od Đenove, oni su prebijeni na najstrašniji mogući način. Izgledali su za to kratko vreme, koliko su proveli na atletskoj stazi pre nego što ih je policija spakovala u "Marice", poput ljudi koji su se spasli velike nevolje, ošamućeni, kontuzovani i zbunjeni, kao da im nije jasno kako su se tu našli. Ipak – čuje se na jednom od snimaka – kada policajac pita nekog od njih odakle je, on jasno i ljutio veli – "iz Splita".

Ta rečenica izazvala je sutradan lavinu u svim srpskim dnevnim novinama. U kratkim crtama – Hrvati na derbiju pokušali da izazovu krvoproliće plus što je trebalo da bude uvod u ulične nemire i nasilnu smenu vlasti u Srbiji. A kako se u prva dva dana posle derbija predsednik Srbije Aleksandar Vučić nalazio u poseti Kubi, mediji kod kuće konstruisali su najnoviji državni udar: nasilne grupe kriminalaca, potpomognute Hrvatima i plaćeni od strane vođe jednog od narko-klanova, krenule su preko tribine na Andrićevog venac.

Kada to tako pročitamo u medijima koji su pod kontrolom režima i koji jako dobro znaju šta predsednik voli da ponudi publici u Srbiji, sve izgleda kao čista budalaština, još jedan od medijskih državnih udara kojih smo se nagledali poslednjih godina. Mafijaški klanovi preko tribine žele da preotmu vlast u Srbiji! Zaista – ko bi u to mogao da poveruje?

Ali... Prvo su od ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića stigle neke naznake da je stvar mnogo veća nego što izgleda. Gotovo u isto vreme je i Vladimir Đukanović, poslanik i visoki funkcioner SNS-a, na svom TV kanalu u nekoliko tura objašnjavao da sve što se dogodilo na tribini nije borba za prevlast na "jugu", nego je to rabota u koju su očevidno, veli Đukanović, umešane i službe Hrvatske i Crne Gore, a moguće i Makedonije...

Ipak, iznenada kao što su uzleteli, tabloidi su ubrzo aterirali i od, u prvi mah, umešanosti stranih službi, prešli na lokalne mafijaše kao glavne organizatore obračuna na "jugu". Jasno je da nam ovu verziju sada serviraju ljudi koji prečesto koriste nakaradne policijske i izvore tajnih službi. A oni ne služe da bi se informisala javnost. Naprotiv.


SCENA TREĆA: VUČIĆEVA INTERPRETACIJA

Iako stalno zauzet poslovima važnim za razvoj Srbije i odnosa u svetu, predsednik Vučić je već na Kubi našao malo vremena da za TV Pink pojasni svoj stav. Rekao je da su takve stvari nedopustive, da su kriminalci pušteni s lanca i da će državni organi postupati po zakonu. Takođe, najavio je da će se obratiti naciji verovatno u ponedeljak 25. decembra 2017. kada završi važne poslove na spoljnopolitičkom planu.

Za vikend je bio na otvaranju KC Niš – zaista velikog događaja za zdravstveni sistem u Srbiji – u gradu u kome su nekoliko sati pre Vučićeve vizite kriminalci zapalili automobil zameniku načelnika policije. I tamo je predsednik komentarisao nasilje na fudbalskoj utakmici i činjenicu da su u to umešani neki Hrvati, konstatacijom da su službe dobro radile svoj posao i da je, otprilike, sprečen veći incident, ali da je potrebno bolje pratiti šta se dešava u oblasti trgovine narkoticima jer iz tog sveta dolazi najveća pretnja.

U oktobru 2016. godine kada je ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, Vučić je takođe bio u Nišu u svojstvu predsednika Vlade Srbije. Tada je sa puno strasti govorio o tome događaju, čak i preterano naglašavajući da se takve stvari u Srbiji više neće moći dešavati i da će ubice brzo biti pronađene, te da on zna da dolaze iz Crne Gore... Sada se nije mnogo obazirao na sve to nastojeći, valjda, da ceo slučaj za sada ostavi tabloidima..

Foto: Marija JankovićZna kako stvari stoje: Aleksandar Vučić smiruje "navijače" na protestu zbog hapšenja Radovana Karadžića 2008. godine


SCENA ČETVRTA: ŠTA KAŽE ULICA

Sve ovo što se dogodilo i ono što je usledilo ne može da se posmatra van konteksta već pomenutog ubistva nekadašnjeg vođe navijača Partizana Saleta Mutavog i nekih drugih ubistava i hapšenja koja su se dogodila u poslednjih godinu dana. Naime, u Srbiji ne prođe nedelja bez nekog mafijaškog smaknuća. To dosta govori o dinamici na toj sceni, ali – što je i najgore – ne izgleda da policija namerno pušta mafijaše da se uzajamno poubijaju, niti da su MUP i službe bezbednosti u stanju da reše bilo koji od slučaja o kojima tabloidi danima "izveštavaju" pozivajući se uvek i uvek na izvore "bliske istrazi".

Stankovićevo ubistvo svojevremeno je potreslo sam vrh države verovatno zbog činjenice da je on i bio "doveden" na južnu tribinu stadiona Partizana kako bi se taj deo huligana držao pod kontrolom. U najkraćem – da ne bi skandirali i radili protiv vlasti, te da ne bi organizovali kakve "Za Kosovo" i "antipederske" demonstracije. Nespremnost policije da govori o tome kako se Stanković umesto u zatvoru našao na tribini i bio u društvu Nenada Vučkovića Vučka, člana Žandarmerije – dela policije koji se bori protiv huligana – ukazivalo je od početka da je reč o nekoj vrsti simbioze policije i kriminala, a navodno zarad nekih "viših ciljeva".

Ti ciljevi su jasni: trebalo je sprečiti, kao što je severna tribina prvo zaustavljena lukrativnim poslovima, da se nezadovoljstvo određenih društvenih grupa prelije na članove huliganske zajednice na jugu koja je u međuvremenu, evoluirala u grupaciju sposobnu da diluje drogu, reketira, iznuđuje, ali i da, po potrebi, pomaže u organizaciji i sprovođenju izbora na lokalu.

Međutim, ne znamo ništa o ubistvu Stankovića. Ta istraga je u "pretkrivičnoj fazi" i sporadično se izbacuju vesti koje bi trebalo da ukažu da je on ubijen zato što se zamerio nekome: ti neki su uvek isti, vođe različitih narko kartela ili klanova iz Crne Gore, koji se, gle čuda, javljaju i u priči o nasilju na derbiju. Navodno, uhapšeni državljani Hrvatske radili su za jednog od mafijaških bosova, čoveka Luke Bojovića, koji je sa njima i sa grupom Vandal bojs iz novobeogradskog bloka 45 hteo da preuzme tribinu onako kako je to pokojni Stanković učinio sa grupom Janjičari i da, valjda, sa te pozicije ima bolje pozicije za pregovore sa vlastima oko poslova kojima se bave.

U zemlji koja ima traumu ubistva predsednika vlade koje su počinili zajedno delovi policije, državne bezbednosti i mafijaških grupa, sa ovakvim stvarima uvek treba biti dodatno oprezan i pažljiv. Kada se tome doda da je Srbija preko svojih službi imala uticaj i u Crnoj Gori, Makedoniji i BiH – možda ne treba odbacivati ni umešanost takvih "struktura" u ceo slučaj.

Ali, pre svega toga, odgovore nam duguje srpska policija koja je u saradnji sa klubovima direktno zadužena da brine o bezbednosti na stadionima, pa su, prema tome, sada na redu dr Nebojša Stefanović i ljudi koji vode FK Partizan – Milorad Vučelić Vučela i Miloš Vazura. Pored njih, neke odgovore bi mogli da daju i ljudi koji su uticajni u Partizanu i poznaju "tribinu". Na primer, Branko Ružić i Novak Nedić, obojica zaposleni u Vladi Republike Srbije.

Sasvim je sigurno da bi se tu lako mogao da pronađe tačan odgovor na pitanja ko je razbijao lobanje, palio ljude na južnoj tribini stadiona Partizana i zbog čega?

Pre nego se to desi, moraćemo da se oslonimo na Vučićeve teorije koje će saopštiti kada se bude obraćao naciji. Ako do tada jaganjci ne utihnu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net