foto: marija janković

Intervju – Dejan Popović, akademik >

Ko to deli fakultete

Vi možete softversko inženjerstvo da studirate na drugom mestu – u Novom Sadu, ili na privatnim fakultetima. Ali Elektrotehnički fakultet je magnet. Kad imate diplomu ETF-a, vi ste, još uvek, persona grata na mnogim mestima

Nedavno je domaća javnost bila podeljena u vezi sa mogućom podelom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu (ETF) na dva dela. Navodno je postojala ideja da se iz ETF-a u zaseban departman izdvoje komercijalni studijski program Softversko inženjerstvo i Katedra za računarsku tehniku i informatiku. Neki tvrde da je čak trebalo da se potpuno odvoje i osnuju novi fakultet u zasebnoj zgradi. Većina ostalih nastavnika sa drugih katedri se pobunila i dekan Zoran Jovanović (profesor sa Katedre za računarsku tehniku i informatiku) podneo je ostavku. U ostavci je profesor Jovanović napisao da je "glavni razlog ostavke jedna vrsta slepila koja je obuzela dobar deo nastavnog kadra ETF-a". Još je napomenuo da je propuštena prilika da ETF trajno preuzme lidersku poziciju na Univerzitetu u oblasti računarstva "ponudom koja potiče od vrha vlasti u Srbiji". Na kraju se, osim ostavke dekana, nije desilo ništa i ostao je status quo. Ako se i zatresla gora, miš se nije rodio.

O poslednjim dešavanjima na ETF-u i stanju u srpskom IT sektoru razgovaramo sa akademikom Dejanom Popovićem, dugogodišnjim profesorom ETF-a i stručnjakom iz oblasti biomedicinskih nauka. Danas je profesor emeritus na Univerzitetu Alborg u Danskoj.

"VREME": Šta se to desilo na Elektrotehničkom fakultetu?

DEJAN POPOVIĆ: Sve što se događa je neki splet okolnosti. Mi živimo u četvrtoj industrijskoj revoluciji. U vremenu u kojem je tvrdnja i početna ideja da je sve informacija. Najveći broj nas ne ume da koristi pogodnosti naprava koje imamo. Promenio se način razmišljanja u ovome što je nauka i struka – mi smo nekad školovali ljude koji su bili skolastičari, što će reći, bavili su se problemima koji ih interesuju da bi stvarali nove vrednosti. Mi danas živimo u vremenu gde je inovacija ono čemu težimo. Postoji velika razlika između ideje i inovacije. Sve što nam padne na pamet mi mislimo da je inovacija. Razlika između ideje i inovacije je što je ideja sve što nam je palo na pamet, a inovacija je nešto što neko hoće da kupi. Ja mogu da imam genijalne ideje, mogu da napišem najbolju moguću muziku, ali ako niko neće da je sluša – nema vrednosti. Ako ja napišem popularnu muziku koja ima svoju publiku, ja imam posao.

Sada računari postaju neminovnost da bismo imali proizvodnju, da bismo mogli da putujemo, da bismo mogli da stanujemo, da bismo mogli da dišemo, da bismo imali vodu i bez tih računara nema života. Ti računari zahtevaju da ih neko napravi, zahtevaju da neko napravi programe koji kažu: šta da radiš u određenoj situaciji. Oni koji pišu softvere ne moraju baš da znaju kako radi računar. A oni koji prave računare moraju da znaju da bi znali šta su ograničenja. Sad smo stigli u situaciju u kojoj je odjednom uočena potreba, za koju ja ne znam kako je to izračunato i odakle im podaci, da je za IT sektor potrebno 22.000 ljudi. Pritom je IT sektor najviše razvijen jer su ulaganja minimalna. Trebaju vam jedan kvadratni metar i jedan računar, i vi imate radno mesto. Pošto je to posao koji možete dobro da prodate, onda je i cena rada visoka. Zašto poslodavci žele da zaposle one koji su završili ETF? Pa, zato što je ETF takmičarski fakultet. Ovde dolaze najbolji đaci. Ti najbolji đaci sve znaju. Da im date da leče ljude, oni bi bili najbolji lekari. Koji god zadatak da im date oni znaju da ga urade. Ne zato što smo mi dobra škola, već zato što su oni perfektni.

Tako smo mi pre desetak godina počeli da jačamo računarstvo i informacione tehnologije na fakultetu. I to je stiglo, pre svega, dolaskom ljudi iz Instituta u Vinči. To je jedna ozbiljna ekipa koja je polako prelazila iz Vinče na ETF. Nedavno je moj uvaženi kolega Zoran Jovanović imao ideju da bismo mogli da dođemo do nekog prostora i da pojačamo i povećamo broj ljudi koji bi mogli da se bave računarstvom i informacionim tehnologijama. Ja uopšte nemam nikakvu dilemu da je povećanje broja tih studenata korisno. Oni trenutno nalaze posao koji je dobro plaćen. Mi ne možemo da zaposlimo diplomirane studente na fakultetu jer neće da rade za fakultetsku platu kad mogu da na drugom mestu dobiju tri, četiri puta veću. Najveći broj ljudi koji rade u softverskom inženjerstvu radi u sivoj ekonomiji. Kad se priča o tim njihovim velikim platama, oni ne dobijaju tolike plate jer im, u velikom broju slučajeva, poslodavac isplaćuje malu nominalnu platu. Ali, ima načina kako vi nekoga još da častite da on to bolje radi.

Jeste sigurni? Mnogi zaposleni u IT sektoru tvrde da im poslodavci legalno isplaćuju pun iznos plate.

Ima ih, ali pretežan broj nema visoke legalne plate jer poslodavci ne mogu da podnesu taj trošak. Koliko znam, u Nordeusu svi imaju legalnu platu bez ikakvog zafrkavanja. Globalno gledano, ima posla, može da se zaradi, ali nije to baš sve tako čisto. Pogotovo mnoge stvari koje se rade u takozvanom autsorsingu ne vide se u realnom obrtu para koji ovde postoji. I neki propisi to sve koče. Ne krivim ja nikoga za to.

Mi smo napravili novi smer sa idejom da bude elitni odsek za softversko inženjerstvo. Namerno smo ga napravili tako da ima minimum elektrotehnike, a maksimum računarstva. Izbacili smo niz predmeta koji su tehnika na račun mnogih matematika jer softversko inženjerstvo je više matematika, nije elektrotehnika.

To vam je isključivo komercijalni smer?

Jeste, kasnije je malo prešao na budžet. To je bio mali smer, mi smo za njega obezbedili najbolje prostorije na fakultetu. Studenti na tom smeru su izvrsni, najbolji. Dobili su fantastično radno vreme, uvek pre podne, kontakt sa nastavnicima jedan na jedan, da imaju drugačiji program, drugačije kolokvijume. I pokazalo se da oni vrlo uspešno studiraju. Sve se pokazalo da je dobro. Taj smer je imao 50 do 60 studenata, međutim ove godine ima 220. Od te ekskluzivnosti, nastave jedan na jedan, došli smo do 220 studenata.

Kolika je tu školarina?

Mislim da je 2000 evra.

Tu nema studenata na budžetu?

Ima i na budžetu, a ima i studenata kojima fakultet plaća, odnosno oslobađa ih školarine.

Koliki je procenat takvih?

Od onih prvobitnih 60 studenata bilo je oko 30 odsto koji su bili oslobođeni plaćanja školarine. Međutim, to se godinama menjalo. Na početku je samo deset takvih bilo.

A danas od ovih 220?

Ne znam da vam kažem. I ta kvota od 220 je podignuta u poslednjem trenutku zato što tako treba. Pritom, mi smo veoma ograničeni prostorom. Učestvovao sam 1974. u postavljanju kamena temeljca za novu zgradu ETF-a na Novom Beogradu, tamo gde je danas crkva preko puta Merkatora. Bio sam tamo, bili su Ikonić i Čkrebić, dekan je bio Dragoslav Popović, zakopali smo taj temeljac. Pa smo ga otkopali posle dve, tri godine, pa opet zakopali. Tu je bilo predviđeno da budemo mi, da bude Visokonaponski institut i još svašta, ali uvek je bilo malo para za elektrotehniku. I sad, kad pročitam i vidim da će Institut za fiziku da dobije ogromne pare da bi napravio centar za saradnju sa CERN-om i da će FON da dobije novu zgradu, a da ETF ponovo ne dobija ništa, to je stvarno katastrofa. Prosto katastrofa. Nije elektrotehnika samo informacione tehnologije, na elektrotehnici i mašinstvu se radi robotika koja je danas veoma popularna. Radi se i oblast kojom se ja bavim – biomedicinsko inženjerstvo.

Zoran Jovanović se dogovorio za neke korisne stvari za fakultet. Ja ne znam sa kim, verovatno sa najvišim vrhom pošto je on čovek koji ima kontakte, vodio je razne poslove, ima talenta za pregovore. Taj dogovor ni sa kim nije delio. Pojavio se sa idejom da se fakultet podeli na dva dela. To su ljudi direktno osetili kao pretnju. Ljudi generalno ne vole da im neko pomera podlogu ispod nogu. Možda bi na drugoj podlozi bilo bolje, ali je strah jači. Ja znam kako to ovde funkcioniše – neće to da se menja. Za tu ideju nije napravljen plan kako treba. Na ETF-u ima ukupno tridesetak ljudi koji se bave računarstvom, što je nedovoljno. Ako bi svih 30 otišlo, ceo jedan deo fakulteta bio bi odsečen, što je besmisleno. Jer svi drugi smerovi na ETF-u podrazumevaju informacione tehnologije. Čak i ako bi se fakultet podelio na dva departmana, ne vidim da bi se nešto dobilo. Ja nemam problem da neko dobije neke druge pare, neki drugi prostor, ali zašto bih ja izmišljao da od jedne kuće koja je organizovana napravim dve kuće u kojima ništa nije isplanirano. Niko nije doneo ekonomski plan šta donose dva departmana. Kakva je ekonomska korist? Za državu, za pojedince, za studente pre svega. Zoran je to nespretno uradio, bez dogovora. Napravio se jedan potpuno nepotreban haos umesto jednog unapređenja. To je moje viđenje. Naravno, tu su se pojavili drugi, koje nervira to što oni nisu učestvovali u pregovorima, pojavljuju se tu razni lični elementi i oni koji tvrde da znaju kako to da reše. Ni katedra za računarstvo nije bila jedinstvena – od dvadeset petoro njih, 21 je bilo za izdvajanje iz ETF-a.

A tih 25 sa računarske tehnike drže nastavu na softverskom inženjerstvu?

Ne samo oni. Ima, možda, još toliko nastavnika sa drugih katedri koji predaju na softverskom inženjerstvu. Tu je kompletna matematika, a ima još drugih kurseva.

Naši izvori kažu da se novac od školarine na softverskom inženjerstvu raspoređuje u odnosu 60 procenata za honorare predavača, a 40 posto ide u budžet fakulteta. Predavači dobijaju honorar od 3000 evra po semestru za svaki predmet koji drže. Da li je motiv za izdvajanje katedri za računarsku tehniku i softverski inženjering iz ETF-a novac?

Tačno je da se novac tako raspoređuje. I ne samo to. Od dela koji ide u budžet, pored toga što se plaćaju redovni troškovi i renoviraju prostorije, deo novca utiče i na vrednost boda zaposlenih, pa svi nastavnici dobijaju još jedan mali dodatak na platu. Globalno gledano, to uopšte nije pogrešan potez.

Ali možda bi ti predavači dobijali više novca ako bi se katedre izdvojile iz ETF-a?

Vidite, kad imate jedno domaćinstvo, imate jedan stan i jedan automobil. Raziđe se to domaćinstvo i postanu dva. Tad imate dve kirije, dva računa za struju, dva interneta, dva prevozna sredstva, to ne može da bude jeftinije. Možda po cenu mira koji imate u tom novom sistemu, možda je tako dobro. Ja nemam ništa protiv da neko zaradi. Hoću samo da se napravi plan i da se vidi koliko to košta. Kad bi bio potpuno odvojen fakultet, imali biste novu administraciju, novi prostor, novo održavanje. Pritom, morate i da investirate, ali ne znate kad može ulaganje u obrazovanje da se isplati. Te investicije se ne vraćaju brzo.

Dobro, ali to je njihov problem, nije vaš.

To je tačno. Ali taj predlog sa ogromnom većinom nije prihvaćen na Veću. Ovo naše softversko inženjerstvo je postalo kvalitetno zato što se razvijalo na ETF-u. Ono je atraktivno zato što studenti hoće da dođu baš na ETF. Vi možete softversko inženjerstvo da studirate na drugom mestu – u Novom Sadu, ili na privatnim fakultetima. Ali Elektrotehnički fakultet je magnet. Kad imate diplomu ETF-a, vi ste, još uvek, persona grata na mnogim mestima. Broj naših studenata koji su napravili ozbiljne karijere je fantastičan.

Da su nastavnici sa računarske tehnike otišli, oni ne bi mogli sa sobom da ponesu ime Elektrotehničkog fakulteta, zar ne?

Ja ne znam šta je bio plan. Niko nije video elaborat u kome se kaže kako bi se fakultet delio. Da li ja, pored računarske tehnike, sa sobom nosim i deo elektrotehnike? Nisam video da je iko izradio plan – ovo je investicija, a ovo je dobitak. Nespretno je to izvedeno. Prosto, ne treba tako raditi. Moram da priznam da ne razumem. Elektrotehnički fakultet nema nikakvog razloga da se pocepa. A nema nikakve velike štete kad bi bio podeljen na odvojena dela. Samo ako bi neko napravio optimalan plan kako da se iskoriste resursi koje imamo i da studentima pružimo ono što je najbolje.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine