karikatura: v. stankovski

Autor

tv manijak >

Mutna slika mutan ton

Operater može uticati na gledanost vašeg kanala, jer ima mogućnost da vas stavi u osnovni paket ili da za vaš program traži dodatno plaćanje

Poslednjih meseci u Srbiji vlada pravi mali rat kablovskih operatera.

Korisnici su prepoznali problem kada su se na mestu TV B92, TV Prve i Happy kod operatera Radijus Vektor pojavili N1 i muzički programi Grand i Grand 2. I mene je zakačila ova promena, ali sam očekivao da će posle male prepirke i cenkanja televizije i kablovski operater doći do nekog dogovora.

Međutim, kako je sukob dobio rovovske razmere, odlučio sam da promenim operatera, ali – jadac! Da bih raskinuo ugovor, morao bih da platim sve preostale mesečne rate dvogodišnjeg ugovora. Čak su mi u konkurentskim firmama prvenstveno SBB i „mts" sa žaljenjem rekli da nemam osnovu za raskid ugovora jer operater ima pravo da menja cenu usluge i vrstu i raspored kanala. Pošto sam se zainatio da ne plaćam duplu uslugu kod dva provajdera, nabavio sam set top box i kućnu antenu pa besplatno gledam terestrijalne kanale.

Inače, borba za svakog korisnika ide dotle da se pojavila reklama za "mts" koja nudi prelazak onima bez ugovorne obaveze, a u sandučićima redovno dobijam brošuru sa ponudom SBB-a na kojoj je dopisan broj telefona izvesne Sanje, koja prosto zove da joj se javimo. Za nekog usamljenog korisnika, zvuči kao početak romantične ljubavne priče. Cable girl.

Šalu na stranu, ovaj problem je samo pokazao neverovatan haos koji vlada u oblasti kablovske distribucije. Pre desetak godina, vladala je prava borba za teritorije među operaterima, a Novi Beograd je bio ratna zona. Žica je ponegde visila između solitera, a radnici su kopali duž PTT linija. Sećam se kako se jedan komšija u godinama zainatio da se žali, jer su raskopali parking i tražio kontakt firme koja je uvodila kablovsku. Nesrećni penzos je završio u tržnom centru Kotobanja u nekoj Čumetovoj firmi i odseko se od straha. Posle se više nije žalio ni na rupe, ni na signal. U međuvremenu se tržište diferenciralo, veće ribe su progutale manje, Amerikanci su postali najveći provajder kroz SBB, granice su povučene i počela je borba za preuzimanje.

Postalo je bitno kakav je raspored kanala kod provajdera, što je, recimo, bio izvor sukoba SBB-a i RTS-a. Broj 1 je postao N1, kanal koji je praktično u vlasništvu provajdera. Operater može uticati na gledanost vašeg kanala, jer ima mogućnost da vas stavi u osnovni paket, ili da za vaš program traži dodatno plaćanje.

Naši čudni medijski zakoni, za razliku od većine drugih zemalja, dozvoljavaju da distributer signala bude ujedno i proizvođač programa. Tako je moguće da dobijete povlašćeni položaj na tržištu, jer ne morate konkurenciji da date vaš sadržaj za distribuciju. Ovaj problem je naročito vidljiv kod sportskih kanala u Srbiji. Ako ste korisnik SBB-a, imate kanale Sport kluba (6 njih), dok će kanale Arena sporta moći da vide samo korisnici "mts"-a. Moj provajder je neka vrsta neutralne Švajcarske, pa imamo sportske kanale oba takmaca. Međutim, najgledaniji sportski događaj Ligu šampiona možete da gledate jedan dan na RTS-u, a drugi dan na Areni. Potpuna papazjanija.

Prava igranka ipak počinje sa izborom kanala koje određeni provajder distribuira. Ovo je metafizičko pitanje nalik onom: šta je starije kokoška ili jaje?

Da li televizija treba besplatno da ustupi program distributeru, ili on treba da plati za sadržaj. Operateri godinama plaćaju strane programe, ali to nije bio slučaj sa domaćim programima. Koliko sam uspeo da saznam, svaki operater pravi pojedinačni ugovor sa svakom domaćom televizijom. Kao da se podrazumeva da programe RTS-a kao javnog servisa dobiju besplatno. Međutim, stvar se komplikuje sa komercijalnim programima. Međutim, ako ja sada gledam Prvu, B92, Happy i Pink besplatno preko set top boxa, šta se dešava ako te iste kanale gledam preko kabla? Da li je za sve operatere ista cena, kako se ona određuje, da li je tu moguća zloupotreba ili nelojalna konkurencija. Ništa od svega ovog danas ne znamo. Malim regionalnim ili lokalnim televizijama svakako je u interesu da uđu na listu kanala, verovatno bi čak i platili za tu uslugu, ali oni veliki žele pare od kablovskih operatera. Kao što rekoh, tamni kablovski vilajet.

Na kraju – reklame! Ovde takođe ima nedorečenosti, jer marketinški prostor na kablovskim kanalima često prodaju agencije koje nisu iz Srbije, pa se tako navodno izbegava plaćanje poreza i novac izvlači iz zemlje. Ovo pitanje su u nekoliko navrata pokretale tzv. patriotske stranke u želji da sačuvaju etničku čistotu kablovske televizije. Ja bih tu etničku čistotu uvek menjao za čiste račune, jer evidentno je premnogo arbitrarnosti, proizvoljnih tumačenja i mogućnosti zloupotrebe da bismo problem rešili pukom promenom kanala ili provajdera.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine