foto: sonja žugić
KOSOVSKI MIT NA SCENI: Sa probe Carstva nebeskog

51. Bitef >

Priča je ključ

O Carstvu nebeskom, ovogodišnjoj festivalskoj produkciji, predstavi o kojoj se ne zna mnogo

Festivalska produkcija ovogodišnjeg Bitefa je Carstvo nebesko, koprodukcijska predstava Narodnog pozorišta i Bitef teatra zasnovana na srpskoj epskoj poeziji srednjeg veka, u režiji slovenačkog reditelja Jerneja Lorencija. Dve nedelje pre njene premijere, koja je 26. septembra, poznati su samo osnovni i to uopšteni detalji o njoj. "Neće se znati sve do premijere, ne zato što ne želimo da se zna o onome šta spremamo nego zato što naš proces rada podrazumeva i dozvoljava neprestane promene", kaže za "Vreme" Matic Starina, koautor i dramaturg predstave Carstvo nebesko.

Otkud to da se Slovenci zanimaju za Kraljevića Marka, Miloša Obilića, Jugoviće i ostale teme epske poezije – najčešća je reakcija javnosti povodom Carstva nebeskog. Naša epska poezija pripada kontekstu arhetipskog koji poslednjih godina interesuje reditelja Jerneja Lorencija – uostalom, druga njegova režija na ovogodišnjem Bitefu je Biblija, a pre dve godine je trijumfovao sa Ilijadom. "U početku razmišljanja o ovoj predstavi nameravali smo da se bavimo celokupnom srpskom epikom, ali nakon razgovora sa onima koji poznaju temu, a naročito sa glumcima, odlučili smo da se ograničimo na Kosovski ciklus, a da ostali ciklusi budu podrška priče. Okosnica predstave je pesma Kneževa večera zato što je najsnažnija, emotivna i pre svega – pozorišna. To neće biti dramatizacija ove pesme, već naša interpretacija njene teme – više od toga vam sad ne mogu reći. Mi, dakle Lorenci i njegov tim, i inače ne radimo predstave po zadatom dramskom tekstu, naše predstave su rezultat procesa", objašnjava Matic Starina, i ilustruje da je satira Vladimira Majakovskog Stenica bila samo polazni materijal za njihovu najnoviju istoimenu premijeru (februar, Prešernovo gledališče Kranj i Mestno gledališče Ptuj).

U slučaju Carstva nebeskog, polazni materijal su bili stručni tekstovi "uglavnom na engleskom", kaže Matic Starina, "ali pre svega beogradska ekipa predstave, glumci. Pričali su nam šta im znače te pesme. Videli smo da su za vas epske pesme još uvek živ i prisutan materijal, i to je za mene bilo najdivnije u celom procesu. Pričali su nam kako oni tumače te teme, šta su im o pesmama pričali njihove babe i dede, kako se čuva baština, objašnjavali su nam političku konotaciju kosovskog mita – sve to omogućilo nam je da se uživimo u priču i prenesemo na scenu. Nismo je izmaštali niti nadograđivali u tom smeru, već nastojimo da postojeći materijal pretvorimo u predstavu pozorišnim sredstvima."

U obrazloženju svoje ovogodišnje selekcije, Ivan Medenica je napisao da slovenačke autore predstave zanima arhetipska situacija u kojoj se smenjuju samo dve uloge, heroja i žrtve bez mogućnosti identifikovanja s nekom uravnoteženom egzistencijalnom pozicijom. "Te krajnosti su prisutne i na drugim mestima, na primer i u Homerovoj Ilijadi. Važno mi je da vaša publika ne pomisli da smo mi Slovenci došli kod vas da vam otkrijemo kakvi ste vi u stvari. Ne, nikako. A i zašto bismo mi to radili. Ponoviću: krajnosti koje pominjete uopšte nisu samo vaša specifičnost", kaže Matic Starina. U predstavi će biti svi glavni likovi Kosovskog ciklusa, dakle Miloš Obilić, knez Lazar, Vuk Branković, carica Milica, Kosovka devojka, nabraja Starina. "Glavni lik u predstavi je priča, i šta znači priča u našem životu. Predstava je priča o priči." O čemu je, ima li naravoučenije? "Ne bih nikako hteo da publici nametnem svoj ključ predstave, mi to ne radimo, ne postavljamo predstavu da bismo nekom nešto sugerisali. Neka je svako protumači i doživi kako mu odgovara", kaže Starina.

Polovinom maja, kad je Ivan Medenica, umetnički direktor i selektor Bitefa najavio ovu predstavu na prvoj konferenciji za medije održanoj u Ljubljani, rekao je da je njen naslov Carstvo nebesko radni naslov. Matic Starina potvrđuje da su ga zadržali, svesni političkih konotacija i asocijacija koje taj naslov može da izazove u našoj sredini. "Mi se u našim projektima ne bavimo političkim pozorištem niti politikom u pozorištu. Sve teme koje postavljamo na scenu posmatramo kroz prizmu ljudi. Dobro smo se informisali o zloupotrebama Kosovskog mita u političke i stranačke svrhe, ali nas to uopšte ne zanima." Da li naslov Carstvo nebesko treba doživeti kao poruku predstave da bolji svet i vera u idealno još uvek postoje i u ovom vremenu? Matic Svetina potvrđuje: "Nadam se da nikad i neće biti drugačije, da nikad nećemo prestati da imamo snove."

I pre početka rada na Carstvu nebeskom Matic Svetina je znao za srpsku epiku. "Naravno da sam čuo za Kraljevića Marka, za Brankovića i Kosovski mit, ali ništa više od toga. Sad, nakon istraživanja i proučavanja, moram da kažem da sam malo ljubomoran što Slovenci nemaju takve priče kakve ste vi sačuvali. Prelepe su, snažne, predstavljaju pravo bogatstvo."

Carstvo nebesko će na Bitefu imati tri izvođenja, a zatim postaje deo redovnog beogradskog repertoara. Filip Vujošević, dramaturg festivala (vidi okvir), kaže za "Vreme" da je namera "Bitefa realizacija predstava sa drugim pozorištima koje će postati deo ove pozorišne sredine, uticati na nju i primati uticaje od nje", i podseća da su i prošle godine ostvarili "istina malu produkciju, predstavu Sloboda je najskuplja kapitalistička reč koja je nastavila svoj festivalski život, a postala je i deo redovnog repertoara Bitef teatra". Ove godine je, kaže Vujošević, već postojala uspostavljena saradnja između Bitef teatra i Narodnog pozorišta iz Beograda, koji je "festival oberučke prihvatio zato što je baziran na kriterijumima koji su i naši: dovođenje relevantnih reditelja iz regiona i izvan njega koji bi radili sa našim glumcima. Plus, što je izuzetno važno, Jernej Lorenci je bio tri puta na Bitefu (Oluja, Pomahnitala lokomotiva, Ilijada) i provereno je omiljeni reditelj beogradske publike". Da je Carstvo nebesko koprodukcija, biće vidljivo i na pojavnom nivou. Naime, jedan deo predstave će biti na sceni Narodnog pozorišta "Raša Plaović", a drugi u Bitef teatru. "Razlog za seljenje iz jednog u drugi prostor je u prvom momentu bio produkcioni, ali ga je Lorenci kasnije opravdao i umetničkim razlozima", najavljuje Filip Vujošević.

Carstvo nebesko je prvi Lorencijev projekat u Srbiji. "Bio sam na nekoliko proba, i znam da ga glumci obožavaju zato što ih vraća u studentske dane, zato što im je dao mogućnost da preispituju sopstvene granice, da pokušavaju nešto drugo da eksperimentišu", kaže Vujošević. U predstavi igraju Olga Odanović, Nada Šargin, Nataša Ninković, Hana Selimović, Branko Jerinić, Nikola Vujović, Bojan Žirović, Milutin Milošević i Slaven Došlo, a osim koautora i dramaturga predstave Matica Starine, u Lorencijevom timu su scenograf Branko Hojnik, kostimograf Belinda Radulović, kompozitor Karmina Šilec i koreograf Gregor Luštek. "Namera im je da se bave intimnim motivima koji su ukorenjeni u tradiciju sveta i teraju nas da budemo ono što jesmo, i nemaju ambiciju da reše naš problem niti suštinu Srba i našeg stradanja. Naravno da smo se na početku pitali kako će protumačiti Kosovski mit, koju će pesmu izabrati, koje likove, koliko će njihovo viđenje da korespondira sa našim, ali se brzo pokazalo da je njihovo nepoznavanje svih pitanja koja su nama usađena kao važna, njihova prednost. Oslobođeni su patosa, i slobodni da otvaraju nove poglede na Kosovski mit. Koji su to pogledi, čini se da nećemo znati do premijere."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Bitefov dramaturg

Otkako je pre dve godine Anja Suša najavila svoj odlazak iz Bitefa, u kome je provela deset godina birajući predstave i počela postepeno da se povlači, tako je deo Bitefovog tima postajao Filip Vujošević, dramski pisac, da bi od ovogodišnjeg Bitefa postao dramaturg festivala. Dramski tekstovi Filipa Vujoševića (1977) izvode se poslednjih jedanaest godina, među kojima je verovatno najpoznatiji Halflajf (Atelje 212) o generaciji otpisanih, i Ronalde, razumi me (Narodno pozorište Beograd) o sintetičkom načinu življenja. Na aktuelnom repertoaru su Život stoji, život ide dalje (Bitef teatar) o umetniku u osiromašenoj srpskoj tranziciji, i Gozba (Zvezdara teatar) o srpskoj porodici koja pokušava da se izvuče iz beznadežne materijalne situacije.

Bitefov dramaturg je nova pozicija, ispostavilo se potrebna i u umetničkom i u produkcijskom segmentu, zato što je zadužen za izbor predstava u saradnji sa Ivanom Medenicom, za katalog, za promociju festivala, i za, a to je bitan segment Vujoševićevog posla, koprodukcije. Da li se oseća odgovornim za ovogodišnju selekciju? "Da, svakako! Izbor je možda malo radikalan i neuobičajen našoj publici, možda će biti i promašaja, mi smo na to spremni, ali apsolutno možemo da opravdamo svaku predstavu koju smo pozvali. Ove godine nisu birane bez korelacije sa ostalima, već sve čine celinu i pričaju o jednoj temi. O Epik tripu."

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine